Friday, August 31, 2007

BIZARNO! FILM NA PRODAJU

Ukoliko ste želeli da budete vlasnik jednog igranog filma, evo prilike. Preduzeće Film Danas odlazi pod stečaj i jedna od stvari koje se tom prilikom prodaju je nedovršeni film PRVA LJUBAV ANE MORAVE Mihajla Vukobratovića, jedan od retkih filmova započetih kod nas koji nikada nisu završeni iako je snimanje daleko odmaklo. Evo sada imate priliku da postanete vlasnik tog filma!
Detalje možete naći ovde.

BLISKI SUSRET NIŠKE VRSTE


Sinoć su podeljene nagrade i u Nišu, na poslednjem velikom srpskom festivalu u ovoj sezoni. Desilo se sve kako smo mislili, konačno su KLOPKA i HADERSFILD, na koje su svi računali da će uzeti sve, uzeli sve, i videli smo kako bi naši festivali izgledali da je sve od početka ove letnje epopeje išlo predvidljivo.


Evo i male analize nagrada:


ЗВАНИЧНЕ НАГРАДЕ ФЕСТИВАЛА

Жири 42. Филмских сусрета Ниш 2007. у саставу: Горица Поповић, Дубравка Мијатовић и Ирфан Менсур, на дан 30. августа 2007. године доноси следећу ОДЛУКУ О НАГРАДАМА ФЕСТИВАЛА

1. GRAND PRIX - НАИСА (170.000 дин, bizaran detalj je da su u biltenu prvobitno bile štampane veće cifre od ovih koje su na kraju dodeljene, u međuvremenu su se organizatori preračunali i shvatili da su uloge ipak malo jeftinije nego što se mislilo) додељује се НЕБОЈШИ ГЛОГОВЦУ за улогу Младена у филму "Клопка" и улогу Ивана у филму "Хадерсфилд". (ovo davanje glavne nagrade za dva filma je potpuno suludo, očigledno je žiri bio u dilemi koju će interesnu grupu izrespektovati u pozadini same nagrade pa su nagradu dali za oba filma, što je nedopustivo pošto se ova nagrada ne dodeljuje za ukupno bavljenje glumom u godini nego samo za jednu konkretnu gluačku kreaciju, na "oskarima" je čak česta tradicija da ko je nominovan i za glavnu i za epizodnu ulogu, ne dobije nijedan "oskar" a ne da dobije jedan za dve uloge)

2. ЦАР КОНСТАНТИН (120,000 дин, prvobitno je pisalo 150,000) додељује се ГОРАНУ ШУШЉИКУ за улогу Раше у филму '"Хадерсфилд".

3. ЦАРИЦА ТЕОДОРА (120,000 дин) додељује се НАТАШИ НИНКОВИЋ за улогу Марије у филму "Клопка".

4. ПОВЕЉА ЗА МУШКУ УЛОГУ (100.000 дин) додељује се СВЕТОЗАРУ ЦВЕТКОВИЋУ за улогу Он у филму "Одбачен".

5. ПОВЕЉА ЗА ЖЕНСКУ УЛОГУ (100.000 дин) додељује се АНИЦИ ДОБРОЈ за улогу Јелене у филму "Клопка".

6. НАГРАДА ЗА ЕПИЗОДНУ МУШКУ УЛОГУ (80.000 дин) додељује се ВОЈИНУ ЋЕТКОВИЋУ за улогу Дулета у филму "Хадерсфилд".

7 НАГРАДА ЗА ЕПИЗОДНУ ЖЕНСКУ УЛОГУ (80.000 дин) додељује се МИЛЕНИ ВАСИЋ РАЖНАТОВИЋ за улогу Милине у филму "Коњи врани". (očigledno se nastavlja novosadski vic sa ovom ulogom kada je potpuno neočekivano ova uloga nagrađena)

8. НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕГ ДЕБИТАНТА (80.000 дин) додељује се МИЛАНУ ВАСИЋУ за улогу Саве Лађарског у филму "Коњи врани". (svakako je bilo boljih debitanata od Vasića na ovom festivalu, ali očigledno je ove godine ova nagrada iskorišćena za potkusurivanje ne bi li se ispostavilo da su KONJI VRANI, iako su umetnički i komercijalni neuspeh, u stvari bili važan film ove godine čime je brutalno falsifikovana istorija)

НЕЗВАНИЧНЕ НАГРАДЕ ФЕСТИВАЛА НАГРАДА ПУБЛИКЕ ЗА ГЛУМЦА ФЕСТИВАЛА: Небојша Глоговац (428 гласова)

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕГ ГЛУМЦА-ПРОДУЦЕНТА Бечка филмска лабораторија SYNCHRO FILM UND VIDEO већ десет година награђује најбоља филмска остварења и филмске уметнике националних кинематографија земаља Источне и Централне Европе. Од ове године лабораторија остварује сарадњу и са Фестивалом глумачких остварења у Нишу, као најрепрезентативнијим српским филмским фестивалом.

За овогодишњу Награду за најбољег глумца-продуцента, жири је узео у обзир следећих пет остварења:

КЛОПКА - Наташа Нинковић

ОПТИМИСТИ - Лазар Ристовски

КОЊИ ВРАНИ - Љубиша Самарџић

ОДБАЧЕН - Светозар Цветковић

ХАДЕРСФИЛД - Горан Шушљик и Небојша Глоговац Већином гласова Награда за најбољег глумца-продуцента (ваучер од 2.000 еура у лабораторијским услугама) додељује се: ЉУБИШИ САМАРЏИЋУ за вешт самосталан продуцентски подухват на комплексном филму епохе КОЊИ ВРАНИ

У Нишу. 30. августа 2007. Бранка Јакшић, комерцијални директор представништва лабораторије за Србију Милан Шпичек, филмски критичар и Пеђа Милојевић, глумац и продуцент) (ova nagrada je logično dodeljena Samardžiću, čiji je službenik svojevremeno bio Milojević, i to je potpuno očekivano, međutim sam koncept nagrade za glumca-producenta je beskrajno bizaran pošto legitimiše jednu od najvećih deformacija našeg filma a to je da se produkcijom pretežno bave glumci, što je nastalo silom prilika i nije redovno stanje ni u jednoj kinematografiji)

НАГРАДА ЖИРИЈА КРИТИКЕ FIPRESCI

Жири FIPRESCI Србија, који је на 42. Фестивалу глумачких остварења у Нишу радио у саставу Владимир Џудовић (председник), Јасмина Продановић и Дејан Огњановић (чланови), једногласно je донео следеће одлуке:

Награда за најбољу женску улогу у српском филму, приказаном у такмичарском програму, додељује се ЈЕЛИСАВЕТИ СЕКИ САБЉИЋ за упечатљиву улогу мајке у филму "Хадерсфилд". Снагом свог израза, госпођа Сабљић боји и конотативно обогаћује идејну димензију филма. Убедљивим приказом пасивне агресивности лика који тумачи, Јелисавета Сабљић отелотворује деструктивност и психолошки канибализам старијих генерација које су своју личну несрећу и фрустрације пренеле на сопствено потомство. (iako su epizodni glumci odavno smislili floskulu da nema velikih i malih uloga već velikih i malih glumaca, potpuno je deplasirano da glumac dobije nagradu za minijaturu, koja je uzgred, zaista nedorasla za nagradu)

Hаграду за најбољу мушку улогу на Фестивалу, Жири FIPRESCI Србија додељује СВЕТОЗАРУ ЦВЕТКОВИЋУ за глумачку креацију остварену у филму "Одбачен". Цветковић оживљава лик ретко виђен у српском филму, лик човека који подједнако енергично одбија да се приклони како преовлађујућем малограђанском светоназору, тако и наступајућој квазиелити такозваних "модерних интеграција". Лик кафкијанског самоизгнаника у борби са унутрашњим демонима Цветковић износи са природношћу, неспутаношћу и храброшћу, каналишући притајeну eнeргију којом прожима читав филм.

Thursday, August 30, 2007

STRAŠNI HAREMSKI ČUVARI


Dimitrije je juče za rođendan dobio najlepši poklon, fenomenalni koncert Strašnih haremskih čuvara u klubu KUGLAŠ. Ukoliko želite da saznate nešto više o utiscima sa tog misterija, posetite ovaj link.

Tuesday, August 28, 2007

72 DEVICE u akciji


Ovih dana počeće rad na predstavi 72 DEVICE koju je za pozorište DADOV napisao Dimitrije. Tekst je isporučen pozorištu u ponedeljak. Za sada se još uvek ne znaju ostali članovi ekipe koji će učestvovati ui Dimitrijevom povratku u teatar posle beogradske i sarajevske postavke VELIKE BELE ZAVERE.
72 DEVICE je komedija o dvojici beogradskih nerdova koji odlučuju da se učlane u Al Kaidu i postanu bombaši samoubice, očekujući da će im se na nebu ispuniti obećanje o vekovnom uživanju.

Sunday, August 26, 2007

NOVINARI vs REALNOST


Čak i tradicionalno korumprirani srpski filmski novinari počeli su da primećuju kako se realnost sada već previše razlikuje od njihovih izveštaja. Ovih dana su ekstatično pričali o prijemu filma HADERSFILD u Sarajevu, o tome kako je to bila najbolja projekcija, najveći aplauz, opšta histerija i oduševljenje, kako je film favorit i tako to, da bi onda bile objavljene nagrade i ispostaviće se - film ništa nije dobio.


Pošto su raniji izveštaji govorili kako je sarajevski festival na kolenima pred HADERSFILDOM, sada se u u igru uvodi teorija zavere kako srpski filmovi ne dobijaju nagradu u Sarajevu iako svaki put očaraju publiku. Međutim, HADERSFILD nije dobio nagradu ni u Novom Sadu, ni u Sopotu, da li i tamo postoji zavera protiv srpskog filma?

Evo teksta iz Blica Nedelje, u kome implicitno priznaju da se njihovi izveštaji ne uklapaju u stanje stvari na terenu.

Filmski festival u Sarajevu

Ovacije za „Hadersfild“

Najveću pažnju publike na sinoć završenom 13. „Sarajevo film festivalu“ privukla je projekcija filma „Hadersfild“ Ivana Živkovića, koja je preksinoć ispraćena gromkim aplauzima i pohvalnim komentarima. Gost Filmskog festivala u Sarajevu bio je i ministar kulture Republike Srbije Voja Brajović, koji je u izjavi za „Blic nedelje“ rekao: „Oduševljenje i ovacije i publike i stručnog dela javnosti svojevrsno su priznanje ovom filmu, a rekao bih i srpskoj kinematografiji. Zahvalio sam se ovom renomiranom festivalu što smo imali priliku da u okviru njegovih programa prikažemo čak 11 ostvarenja srpske kinematografije, od dokumentarnih do igranih filmova. Ne treba zaboraviti ni podršku koju je kinematografija BiH dala srpskom filmu na Eeuroimažu. U razgovorima koje sam imao s kantonalnim i federalnim čelnicima kulture, gospodom Emirom Hadžihafizbegovićem i Gavrilom Grahovcem, došle su do izražaja njihove reči hvale, dogovarali smo se o budućoj saradnji, od gostovanja do koprodukcija. Jedan od njihovih predloga odnosio se na saradnju u oblasti muzike, od filharmonije do etno sastava. Rečju, ljudi su zaista otvoreni za saradnju. A nema dileme, napravili su, između ostalog, jedan zaista vanredan filmski festival. Prijem koji smo napravili nakon projekcije ‘Hadersfilda’ bio je, kako kažu upućeni, najposećeniji na festivalu.“ Konferencija za novinare povodom „Hadersfilda“, koja je prethodila projekciji, najduže je trajala u odnosu na sve koje su održane na festivalu. „Pitanja su se najviše odnosila na proces rada i temu kojom smo se bavili“, kaže za „Blic nedelje“ reditelj Ivan Živković. „Nije bilo pitanja kakva sam možda i očekivao, u smislu provokativno političkih. Bilo je mnogo upitno-pohvalnih konstatacija i komplimenata na račun glume Nebojše Glogovca i Gorana Šušljika. Tokom druge projekcije više od pola sale bili su stranci što je, razume se, za nas veoma važno. Priča o prijateljstvu, o izgubljenoj generaciji koja usled sticaja društvenih okolnosti i (ne)prilika (ne)uspeva da uhvati korak i nađe smisao, kojom se ‘Hadersfild’ bavi dirnula je gledaoce.“ Po rečima Gorana Šušljika, glumca i producenta, i na konferenciji i posle projekcije mnogo se razgovaralo o filmu: „Dosta se govorilo o njegovoj univerzalnoj tematici, o tome da se glumci pojavljuju i kao producenti, bilo je, za razliku od viđenja nekih naših kritičara, izvrsnih komentara o tome kako smo dramski tekst pretočili u scenario. Što se mog utiska tiče, moram da kažem da je Filmski festival u Sarajevu zaista kinematografska manifestacija prvog reda.“

Jedina premijera srpskog dugometražnog igranog filma u Sarajevu je „Princ od papira“ Marka Kostića. Scenaristkinja tog filma Vladislava Vojnović za „Blic nedelje“ kaže da su prezadovoljni prijemom. - Film „Princ od papira“ prikazan je u okviru programa dečjeg filma. Imali smo dve pune projekcije, a posebno je atraktivna ona u Skenderiji gde je bilo 3.000 gledalaca. Pored premijere „Princa od papira“, u Sarajevu su mi bili važni susreti sa stranim producentima, jer je u okviru CineLinka predstavljen projekat „Kako su me ukrali Nemci“, za koji smo scenario napisali Miša Radivojević i ja - rekla je Vladislava Vojnović. U okviru programa „U fokusu“ prikazani su filmovi „Klopka“ Srdana Golubovića i „Sutra ujutru“ (2006) Olega Novkovića. Na ovogodišnjem festivalu u Sarajevu Novković je (zajedno sa koscenaristkinjom Milenom Marković) dobio nagradu CineLink za scenario „Beli, beli svet“. U obrazloženju žirija koji se bavi „projektima u razvoju“ navodi se da nagrađuju „svežinu pristupa univerzalnoj tematici moralnog poniranja i energiju projekta“. EAVE CineLink stipendija dodeljena je Uliksu Fehmiu, producentu filma „Beli, beli svet“.

Pobedio „Čovekov strah od boga“

Nagrada za najbolji igrani film na festivalu u Sarajevu pripala je turskom reditelju Ozeru Kiziltanu za "Čovekov strah od boga". Priznanje za najboljeg glumca pripalo je Saši Petroviću za ulogu u filmu Srđana Vuletića "Teško je biti fin", a za najbolju glumicu Sadet Isil Aksoj za ulogu u turskom filmu "Jaje" Semiha Kaplanoglua. Specijalna nagrada žirija (kojim je predsedavao glumac Džeremi Ajrons) otišla je u ruke Teone Strugar-Mitevske, rediteljke filma "Ja sam iz Titovog Velesa", dok je specijalno priznanje žirija dodeljeno glumici Mariji Varga za ulogu u filmu "Iskino Putovanje". Tako se već godinama utvrđena tradicija u Sarajevu ponovila. Filmove iz Srbije odlično prihvata publika, smatraju ih favoritima - i na kraju najčešće ostanu bez nagrade.

Friday, August 24, 2007

ŠIŠANJE SE POLAKO SKLAPA


Imamo još jednu radosnu vest vezanu za ŠIŠANJE. Ulogu profesora matematike i mentora glavnog junaka prihvatio je Dragan Mićanović. Podsetićemo da je pored bogate karijere u srpskim filmovima, Mićanović uspeo da napravi i karijeru u Engleskoj i da će u ŠIŠANJU igrati odmah posle role u filmu Guy Ritchieja ROCKNROLLA, u produkciji jednog od najvećih producenata danas, Joela Silvera.

Wednesday, August 22, 2007

ŠIŠANJE UPDATE


Evo vesti sa vedre strane Novog srpskog filma.


Steva Filipović će ovog leta početi sa pripremama za svoj drugi film ŠIŠANJE. Posle prevratničkog debija ŠEJTANOV RATNIK, Steva pravi zaokret i u ŠIŠANJU se bavi problemskim omladinskim filmom i sukobima u utrobi voždovačkih subkulturnih grupacija.


ŠIŠANJE je priča o mladom matematičaru koji, ne bi li bio prihvaćen u društvu postaje skinhed i polako počinje da se menja satrevajući i napredujući u tom okruženju.


Glavne uloge igraće Nikola Rakočević i Viktor Savić, a ulogu ideologa ultradesnog pokreta prihvatio je Predrag Ejdus. Ovih dana traju pregovori sa još nekoliko poznatih glumaca.


Najskoriji realni datum za početak snimanja je oktobar i nadamo se da će tada ŠIŠANJE početi svoj dugi put prwema bioskopima.

Monday, August 20, 2007

KOMINIKE 3: NEMA ODUSTAJANJA

Srpski film ima zjapeće rupe u generacijama reditelja, pa čak i u čitavim žanrovima i pogledima na film zbog toga što je nekoliko bezmalo celih godišta reditelja odustalo od filma. Oni su odustajali iz niza razloga, pre svega materijalne prirode pošto je sa jedne strane udarao čekić ekonomske krize a sa druge se nalazio nakovanj celovečernjeg filma koji je do pre nekoliko godina isključivo nastajao na skupoj filmskoj traci i isključivo koštao nekoliko stotina hiljada maraka.

Sa promenom tehničkih standarda koji su pojednostavili nastanak filma i sveli budžete na razumnu meru, naša generacija i nove generacije nemaju pravo da odustanu od filma i da ga prepuste bez borbe.

Praksa srpskog filma je pokazala da je svaki, pa i najskuplji film – kao što je ČARLSTON ZA OGNJENKU – moguć, ukoliko je osnovni cilj prilikom produkcije nastanak filma a ne nešto drugo.

Pošto je u zvaničnim kanalima naše kinematografije „nešto drugo“ ovladalo proizvodnjom filma, mi ne smemo dozvoliti da nam se cilj i sredstvo razlikuju.

Praksa naših filmskih oligarha nesumnjivo dokazuje da su njihovi neuspesi koji su pre svega uzrokovali krizu srpskog filma najpre rezultat njihovog potpunog neznanja. U tom smislu svako odbijanje na koje naiđete kod njih treba gledati kao podstrek pošto njihov stav nije fundiran ni znanjem ni iskustvom.

Ipak, ključna bitka se mora odigrati u nama samima. Naime, mi u sebi moramo naći dovoljno energije i solidarnosti i strpljenja ne bi li pošli na višegodišnji put stvaranja filma.

Ukoliko to pronađemo u sebi, ona ćemo bitku prebaciti na njihov teren, na ekran koji su uzurpirali i pred svima pokazati svu snagu Novog srpskog filma.

Sunday, August 19, 2007

OTVARANJE CINEMANIJE


Načuli smo prilično solidnu glasinu ko otvara ovogodišnju Cinemaniju.


Tu čast imaće ČETVRTI ČOVEK Dejana Zečevića koga će distribuirati Tuck. Pored Viktorija Filma, prava na film ima i Pink tako da se očekuje dosta snažna medijska promocija ovog trilera o amnezičnom obaveštajcu koji su napisali Zečević i Boban Jevtić a glavne uloge tumače Nikola Kojo, Marija Karan, Bogdan Diklić, Dragan Petrović, Rale Milenković, Boris Milivojević i Miki Krstović.


Štaviše, načuli smo da se baš u prvom kadru filma pojavljuje naš omiljeni glumac Miki Krstović!


U svakom slučaju, dakle, u prvom kadru ovogodišnje Cinemanije biće Miki, postoji li išta bolje od toga?

Friday, August 17, 2007

KOMINIKE 2: IZMEĐU AUTORITETA I SILE

Posle fijaska tzv. Nacionalnog filmskog festivala u Novom Sadu, ozbiljno je poljuljan autoritet srpskih filmskih oligarha. Sada se nalazimo u predrevolucionarnoj fazi u kojoj svim šrafovima njihovog sistema postaje jasno da iza njihove pozicije ne stoji nikakav autoritet već čista neligitimna sila. Pošto oni u svojim rukama nikada i nisu imali ništa sem blefa i lažnog autoriteta, polako su počeli da gube ovo drugo, što će se odraziti na njihove odnose sa finansijerima i političarima koji im daju novac.

U tom svetlu treba gledati veštačku tišinu stvorenu posle Nacionalniog festivala. U tom svetlu treba gledati njihovo kukavičko bekstvo sa filma, koji su uništili, na televiziju, koju su već počeli da uništavaju.

Svojim manipulacijama medijima i pretnjama pojedincima, oni su samo uspeli da stvore tišinu pred javnošću, međutim, svima koji treba da znaju šta se dešava sa srpskim filmom je odavno jasna razmera njihovih manipulacija i neznanja. Katastrofalno niska gledanost njihovih televizijskih proizvoda pokazala je užeglost njihove kreativnosti i nemoć da privuku sveže i ozbiljne saradnike.

Gnev njihovih donedavnih lakeja, i lojalnih manjinskih partnera, govori o tome da su i u njihovim redovima nastale tenzije, ali te sukobe treba pratiti budno pošto postoji mogućnost da jedna mafija zameni drugu i onda promene koje su započete neće imati svrhe. U predstojećem periodu treba jako pažljivo pratiti ko će kome u vrhu srpske filmske oligarhije zabiti nož u leđa, i treba takve sukobe raspirivati, ali takođe ne treba zaboraviti da su svi oni izašli iz iste škole pogleda na filmsku produkciju.

Neka tako i bude. Nama je radi spasa srpskog filma, preko potrebno da oni nastave da čine pogrešne poteze koji će ih do kraja razobličiti. Do sada smo bili tolerantni i radovali se svakom dašku svežine i kvaliteta, ali u stvari da bi se oni uništili, i mi moramo postati destruktivni.

Isto tako, molimo sve časne ljude da ih se okanu pošto njihov koncept neumitno – poslovno, kreativno, biološki – mora propasti.

Mi samo osećamo da je se sada nalazimo u trenutku kada se ta neumitnost može ubrzati, kada se može generisati pravi pervrat, pre neizbežne tačke kada ih Tijanić, Mitrović i Matić kojnačno išutiraju iz naših života.

Ukoliko perepustimo da se njihov krah desi svojim prirodnim tokom, izgubićemo još par godina života i odvikavaćemo srpski narod od srpskog filma još neko vreme a onda će nam biti teže da se vratimo u bioskope.

Thursday, August 16, 2007

VRNJAČKA BANJA – ZAKLJUČAK

Evo i Dimitrijevog zaključka o ovogodišnjem Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji:
Kada se sve sabere, ovogodišnji festival u Vrnjačkoj Banji uprkos mnogim nedostacima Banje kao mesta, ipak ostaje najrelevantniji srpski festival. Ove godine je smeštaj zaista bio neuralgična tačka i upravo u njemu treba tražiti razloge zašto su zvezde koje bi trebalo da dignu festival na viši nivo i da privuku publiku izostale.

Sa druge strane zaista nema opravdanja za same scenariste koji su se takođe slabo pojavili na svom esnafskom festivalu i na jedinom mestu gde se u punoj meri vrednuje njihova profesija.

Sistem koji je uveo Milan Nikodijević u kome se redovan filmski program dopunjuje studentskim festivalom, radionicom dramaturgije i simpozijumom ostaje filmski najvitalnija manifestacija koja je sistemski predisponirana da u svoje tkivo stalno unosi svežu krv, upravo zbog snažnog oslanjanja na studente.

Upravo su studenti i studentski filmovi Banji pružali posebnu atmosferu ove godine i pružili mogućnost da ima za koga da se navija.

Sinoć, kada su Vlada Mančić i Jelena Tvrdišić došli na dodelu nagrada, Festival je živnuo i trebalo je videti brojne ljude, od Radoslava Petkovića, preko Dejana Zečevića, Milana Vlajčića ili Zorice Dimitrijević koji su prilazili da čestitaju za RAKETE i iskažu iskreno oduševljenje a verovatno i iznenađenje da je ovako nešto snimljeno kod nas.

U tom smislu, upravo su RAKETE u Banji pokazale kako ima smisla organizovati sledeći festival, sa nadom da će se nešto tog talenta i inovacije preneti i na celovečernji film u predstojećem periodu.

Kada je o samim nagradama reč, one su otišle u ruke čistog establišment mejnstrima i praktično su poslužile da se KLOPCI i HADERSFILDU spase sezona. U tom smislu, one su ove godine u Banji održale neprijatni status quo. Da je Banja ove godine bila hrabrija sa nagradama, smatram da bi srpski filmski establišment bio još oslabljen i primoran da se presipita pošto bi po prvi put u istoriji ostali i bez domaćih nagrada koje su im oduvek služile kao moneta za potkusurivanje.

Samim tim, samo su RAKETE na ovogodišnjem festivalu pomogle, koliko su mogle da se otvore neki novi pogledi na film. Plašim se ipak da je to još uvek nedovoljno da bi mladi autori mogli ozbiljnije da preokrenu situaciju, ali sinoćnji entuzijazam prilično etabliranih ljudi uliva nadu da bi se oni mogli setiti ovog filma sledeći put kada budu u prilici da nešto odlučuju o kinematografiji.

Inače, u Banji sam se uverio kako je Doba Nevinosti postao vrlo čitan blog među filmskim profesionalcima i dobio sam brojne reakcije sa najneočekivanijih mesta. Te reakcije treba da nas ohrabre i motivišu da istrajemo u borbi za Novi srpski film.

Wednesday, August 15, 2007

KOLJEVIĆ BOLJI OD ŠEKSPIRA

Evo izveštaja sa četvrtog dana Festivala filmskog scenarija:
Četvrtog dana Festivala zaključen je Simpozijum.

Debitant Ivan Velisavljević bio je zvezda drugog dana sa svojom tezom o vizionarskom karakteru filma SOK OD ŠLJIVA Branka Baletića i opštim pozicioniranjem folk muzike u odnosu na srpski film.

Kada se podvuče crta, na Simpozijumu su se najviše istakli Saša Radojević i Ivan Velisavljević, i nadam se da će imati dovoljno strpljenja da svoje teze sa ovog Simpzijuma razviju u samostalne knjige.

Najveći protivnik večernjih projekcija četvrtog dana bilo je gostovanje Kosanovih dičnih momaka u Glazgovu.

Međutim, publika na Letnjoj Pozornici je sinoć bila naročito obesna. Ulazeći na Letnju Pozornicu između KONJA VRANIH i PEŠČANIKA doziveo sam nesvakidašnje histerično napuštanje Letnje Pozornice, i to pre početka PEŠČANIKA, koji nesumnjivo jeste pravi film za izlazenje, ali bi to po pravilu publika trebalo da shvati tek kad film počne a ne pre početka.

Sinoć je ipak publika krenula da izlazi vrlo zustro i masovno pre početka filma a gašenje svetla kad je film počeo, i to u sred izlazenja, stvorila je dosta napetosti i srećom nije bilo većih nevolja na uskom i izlomljenom stepeništu Letnje Pozornice.

Kada je narod masovno izašao, na PEŠČANIKU su ostali samo najhrabriji i grupa obesne omladine koja se nedopustivo ponašala za vreme filma. Ponovo se desilo nešto što nijedan film ne zasluzuje i ponovo, čini se, nikog apsolutno ne zanima šta se dešava na projekcijama filmova i kako one izgledaju, iako bi projekcije trebalo da budu osnovna aktivnost na filmskom festivalu. Postaje već bizarno to koliko ljudi angazovani na festivalu, i sami gosti nisu išli u bioskop čk ni protokolarno ove godine a sinoćnja projekcija PEŠČANIKA je izgledala kao da je festival napušten i pripuštene su skitnice da ga razvlače i uništavaju.

Smatram da je Uprava festivala morala da obrati znatno više paznje na projekcije i odrzavanje reda i mira za vreme filmova a ne da večernji segment festivala bude bačen na marginu i prepušten ulici.

Tokom večeri, saznali smo i ko su pobednici, iako se to objavljuje tek sutra na podnevnoj konferenciji za štampu.

U svakom slučaju, evo skora.

Treću nagradu uzeo je ODBAČEN Miše Radivojevića, veliki come back velikog autora i po mogima najbolji film festivala. Dobro je da su najzad ove godine i oficijelni ziriji prepoznali kvalitet ovog ozbiljnog art house pokušaja.

Drugu nagradu dobio je HADERSFILD Ivana Zivkovića, po scnariju koji su na bazi drame Uglješe Šejtinca, uradili sam pisac i Dejan Nikolaj Kraljačić. Ovaj izrazito favorizovan film još uvek nije pobedo ni na jednom srpskom fstivalu. Novi Sad je bio pakovan kao veliko lansiranje HADERSFILDA koje je propalo, zatim u Sopotu je dobio nagradu publike za glumu ali nijednu od glavnih nagrada, evo sada u Banji, dobio je drugu nagradu, i hype se polako izduvava. Niš je poslednja prilika da se HADERSFILD festivalski napumpa i tamo nagrade verovatno neće izostati pošto u filmu postoji dosta uloga koje bi mogle ostaviti utisak na ziri. Međutim, ako uzmemo u obzir da film još uvek nema ni distributera ni zakazanu premijeru, čini se da će bez ikakvog hypea ući u distribuciju.

Prvu nagradu osvojio je član Umetničkog saveta festivala Srđan Koljević, sa suprugom Melinom za KLOPKU Srdana Golubovića. Koljević je ubelezio tri boda na svom terenu i pobedivši Rajkovićevog HAMLETA konačno pokazao da je u Srbiji priznatiji čak i od samog Shakespearea.

Specijalnu nagradu osvojio je PEŠČANIK Sabolča Tolnaja, i siguran sam da je to intervencija knjizevnika Radoslava Petkovića pošto ovaj film ima više veze sa knjizevnošću nego sa filmskom dramaturgijom.

Nagradu FIPRESCI uzela je KLOPKA. U obrazlozenju zirija pominje se da film ima „zanrovsku fakturu“ s tim što mi nije jasno o kom se zanru tačno radi?

Svakako, najradosniji detalj za Novi srpski film je nagrada u selekciji „Mladi Lavovi“ koju je osvojio Vlada Mančić sa RAKETAMA.

Nadam se da će idući 32. festival biti zanimljiviji. Naime, ovogodišnja produkcija je radovala zbog svoje kreativne raznovrsnosti. Ipak, iduće godine očekujem da će biti više filmova za koje ćemo moći da navijamo.

Tuesday, August 14, 2007

TREĆI DAN

Evo izveštaja i sa trećeg dana Festvala filmskog scenarija.

Danas je konačno proradio lift i počela su prva uzbuđenja.

Saznao sam za jednu veliku potencijalnu neregularnost a to je da će originalni scenariji biti isto vrednovani kao adaptacije dela iz drugih medija. Očigledno se stvari pakuju kako bi favorizovamne ekranizacije kao što su HADERSFILD (po drami Uglješe Šejtinca), KLOPKA (po romanu Nenada Teofilovića), HAMLET (po poznatoj drami) ili AGI I EMA (po romanu Igora Kolarova) mogle da konkurišu za glavne nagrade, dočim su ranje mogle da konkurišu samo za specijalne nagrade. Ovo je naravno vrlo kompleksno pitanje i uveren sam da je sada jasno koliko se dugo nije razmišljalo o uspostavljanju istema nagrada na ovom vrlo pecifičnom festivalu. No, svi zajedno ovde očekujemo rasplet. Hoćemo da porganizujemo kladionicu ali niko ne računa da zaista moze da pobedi. Kada govorim o favorizaciji, nisam baš uveren da će ziri biti jako predvidljiv, ali je činjenica da je sve učinjeno kako bi usual suspects mogli da budu što duze u igri.

Danas je počeo i simpozijum na kome radim kao moderator. U sakupljanju učesnika Simpozijuma sam imao dosta problema i otkaza u poslednjem trenutku tako da sam se našao u poziciji Moke Slavnića pred Evropsko prvenstvo u Španiji. Ipak, uspeo sam da skupim deset momčina koji su spremni da poginu za Simpozijum a ulogu Čiče Gurovića preuzeo je Saša Radojević, koji je bio zvezda prvog dana Simpoyijuma. Koliko shvatam, i Dinko Tiucaković, od koga sam preuzeo vođenje Simpozijuma, bio je zadovoljan kako sam danas debitovao i sva je prilika da ću voditi Simpozijum i iduće godine. Nadam se da ću iduće godine, ako mi povere ovaj zadatak, uspeti da dovedem još jači sastav i da uvedem još novih ljudi u posao. Ove godine je debitant Ivan Velisavljević i videćemo sutra kako će izloziti svoj odliučan tekst.

Konferencija za štampu povodom A3 bila je oštra. Ali, uzivao sam u gruboj igri i bio prilično ofanzivan. Milo mi je što se najzad pojavio film kome naši novinari smeju apsolutno sve da kazu šta misle i nadam se da će i u predstojećem periodu još neki film pobuditi takvu hrabrost. Uspeli su da ovom nesrećnom debitantskom filmu spočitaju sve, od Seke Aleksić, preko novca Zeljka Mitrovića, do nekih bizarnih teorija zavere Milana Vlajčića. Međutim, čini mi se da sam uspeo da se odbranim i da će A3, barem što se press konferencija tiče, dostojno okončati svoj festivalski zivot. Poseban motiv mi je bilo to što sam pogledao i ostale filmove koji su u konkurencii i mogu da kazem da u poređenju sa njima, ne zalim što sam poptisan na A3. Zao mi je što u ekipi A3 na festivalu nije bio Uroš Đurić, pošto bi on sigurno uzivao u klizećim startovima sa obe strane. U svakom slučaju, A3 je platio cenu Srđanovog potpisa na špici i nadam se da će za koju godinu biti najzad shvaćen kao debitantski film Petra Pašića..

U popodnevnim satima samo gledali program studentskih filmova „Mladi Lavovi“ i apsolutna zvezda ovog dana bio je Vlada Mančić, prvo zato što su RAKETE pobrale sve pohvale i bila favorit publike pa čak i nekih članova zirija koji su navratili na pojekciju, a zatim i zato što je ostvario tri upečatljive uloge.

DING DONG, Aleksandar Janković

Najupečatljiviju ulogu Vlada Mančić je ostvario u atraktivnom i duhovitom kratkom ostvarenju, na ničijoj zemlji između spota i mjuzila, koje satirizuje slučaj Vladike Pahomija.

U ovom diskontinuiranom atraktivnom kodmadu smenjuju se duhoviti dijalozi, lucidno i nvešto realizovane muzičke numere i Sanja Popović kao preslatki predmet čeznje.

BOKSER IDE U RAD, Nikola Lezajić

Nešto manju ulogu, Vlada je ostvario u mjuzikl-zanrovskoj vezbi na istu temu na koju je i Mića Stamatov snimio svoj noir vestern..

Lezajićev mjuzikl je baziran na seriji kadar sekvenci u kojima likovi izvode numere i dosta se oslanja na estetiku britanskih gimmick spotova rađenih iz jednog kadra koji su bili aktuelni sredinom devedesetih.

Ponovo sadrzaj Hemngwayove priče nije dorastao odličnoj egzekuciji a čini mi se da je i glumačka podela mogla biti efektnija.

TOKOM NOĆI, Maša Nešković

TOKOM NOĆI Maše Nešković je kadar sekvenca neupterećena smislom koja i sebi noi većinu zabluda studentskog FDU filma, čime devalvira ogroman trud da se snimi film na Terazijama, kao jako kompleksnoj i ekskluzivnoj lokaciji.

KOD NAS JEDU PSE, Boštjan Jerše

Kao i Torbičine STILSKE VEZBE i Jeršeov film nosi u sebi dah priličnog napredovanja BK Akadaemije i njihovih stiudenata čiji filmovi mogu da konokurišu radovima sa FDU iz ranijeg perioda. Sticajem okolnosti, u današnjoj konkurenciji FDU filmovi su bili superiorniji od Jeršeovog, delom i zbog tehničkog senzacionalizma u koncipiranju mizan kadrova, kao prilično veštog paovanja koncepata koji nguraju film put estetik spota. U tom smilu, Jeršeov film je old school narativni film sa tipičnim BK opsesijama - psihologijom, unutrašnjim hororom i sl. Mislim da bi i ovaj film mogao imati svoje mesto u selekciji Frestivala fantastike na Beokonu.

Monday, August 13, 2007

DRUGI DAN

Dimitrije je uspeo da se na kratko dokopa neta i evo šta piše o drugom danu u Banji:

DRUGI DAN

Drugi dan Festivala proveli smo u znaku toga da u hotelu celog dana nije radio lift i po stepeništima smo se sudarali sa baldisalim turistima među kojima je bilo dosta Slovenaca pred kojima smo uspeli da se solidno osramotimo kao domaćini.

Počela je Škola dramaturgije „Lazar Stojanović“ koju vodi Srđan Koljević. Ova tradicionalna škola je poznata po tome što već godinama skuplja studente iz regiona i bilo bi zanimljivo da se podvuče crta koliko su njeni polaznici do sada postigli pošto mi se čini da su već ostvarili i neke rezultate.

Posle podne, u bioskopu, prikazan je hrvatski film ARMIN Ognjena Sviličiža, no to ostvarenje zaslužuje dužu brutalnu kaznu. Prikazan je sa DVDa i projekcija je bila neuslovna, pa ipak teško da ima opravdanja za ovakav film. Ipak, kakav god da je film, nije lepo da bude prikazan na ovakav način i da se tako predstavlja ljudima na festivalu.

Projekcije su zbog kiše opet uveće bile u bioskopu i bilo je poluprazno što stvara konfuziju pošto se svi žale na to što su projekcije u bioskopu a ne na Letnjoj pozornici pošto bioskopska sala ima manji kapacitet. Međutim, kada je bioskop poluprazan kada se prikazuje pobednik Nazi Festivala BELLE EPOQUE, koliko bi onda pozornica bila prazna?

Ekipa filma A3 se poklonila u sastavu Zlatko Rakonjac, Nemanja Janičić i Dimitrije Vojnov. Kako idu festivali, sve nas je manje i manje... :)

Sunday, August 12, 2007

DOLAZAK U VRNJAČKU BANJU

Dimitrije je danas stigao u Vrnjačku Banju iz koje će nas izveštavati o zbivanjima na Festivalu filmskog scenarija:
Dolazak u Vrnjačku Banju je u najboljem svetlu dokazao tezu da Srbiju treba ili napustiti zauvek ili iz nje nikada ne izlaziti.
U Banji nas je dočekao već solo ruinirani hotel ZVEZDA, soba na četvrtom spratu i pokvaren lift. Jedini razlog za dalji ostanak u Banji bio je to što me je mrzelo da se odmah na licu mesta okrenem i vratim u Beograd i prođem ponovo kroz jednu dugu vožnju autobusom.

A zatim, naravno i neuralgična tačka zvana pristup Internetu koji je u Vrnjačkoj Banji još uvek privilegija odabranih.

Konačno, na licu mesta sam se podsetio i na onespokojavajuću vest sa ovog bloga da je Vuk Pavlović, zaista u žiriju što je prilična degradacija za profesiju. On, ipak, izuzev porodičnog pedigrea, ima premalo referenci da bi se našao u ovom žiriju.

Sudbinu A3 iz Novog Sada imao je novi film Milutina Petrovića AGI I EMA. Ovaj dečji film, još nedotaknut distribucijom, dakle premijera festivala, prikazan je posle KLOPKE Srdana Golubovića, počeo posle pola jedanaest, čime je vrlo uspešno sprečeno da ijedno dete vidi film.

Na sve to, u vreme projekcijeAGIJA I EME zakazan je koktel na koji je veliki broj zvanica spontano i otišao, pošto su radi koktelisanja i došli u Banju.

Otvaranje je zbog kiše pomereno u banjski bioskop.

Posle podne je u istom bioskopu bila i revija studentskih filmova u okviru programa „Mladi Lavovi“. Evo utisaka sa prvog dana ovog programa.

USPAVANKA ZA DEČAKA, Miloš Pušić

USPAVANKA ZA DEČAKA je tipičan primer vojvođanskog filma. Bez namere da širim predrasude ali nekako zamišljam da recimo PEŠČANIK izgleda ovako, videću kad ga budem pogledao.

USPAVANKA ZA DEČAKA je vojvođanski film po tom lokalnom idiomu bezimene represivne organizacije koja isleđuje neke nedužne mlade ljude, emanacija sećanja na Holokaust ili kolektivizaciju u maniru Danila Kiša, a u ovom konkrtnom slučaju po teskobnoj prozi Aleksandra Tišme.

Pušića sam upoznao u jednom potpuno drugom izdanju, kao reditelja prilično vesele predstave GRATEFUL ALIVE moje koleginice Vesne Radovanović, a sa ovim filmom pokazuje da je ready-made reditelj za vojvođanski fondacijski film.

Pušić ovu predvidljivu teskobnu materiju, priču o zabrinutom isledniku koji isleđuje osumnjiččenog dok sin pokušava da pobegne grobaru sa lopate zbog šarlaha, pokušava da modernizuje kroz kadriranje i montažu, forsirajući oneobičene kompozicije i mizanscene sa brojnim diskontinuitetima i agresivnim akcentima.

Međutim, gluma Aleksandra Đurice, Anite Mančić i Borisa Isakovića je čista esencija provincijske teatralnosti i zato sva inovacija biva uludo potrošena u materijal koji ima prođu samo u lokalnom fondacijskom miljeu.

ŠAMPION, Miroslav Stamatov

Naš drug Mića Stamatov je kao ispitnu vežbu treće godine snimio ovu žanrovsku vežbu po priči Ernesta Hemingvaya. Kroz crno-belu fotografiju i stripovski dizajn junaka, Stamatov uspeva da stvori određenu SIN CITYčnu atmosferu u filmu.

Novak Simić i Vuk Saletović su briljantno dizajnirani kao ubice poslate da likvidiraju Boksera. I njih dvojica sa Nebojšom Ljubičižem čine solidnu glumačku kičmu filma.

Ipak, Mićina egzekucija daleko prevazilazi sadržajnost zadatog materijala, tako da ovaj film najpre aperitiv za neko Mićinmo ozbiljnije ostvarenje.

KIRBY KUĆNA KATARZA, Mina Đukić

Mina Đukić je u svom ispitnom radu pokušala da agresivno satirizuje svet teleshopa, koji je sam sebi već karikaturalan. Međutim, u tome bolno nije uspela i teleshop je snažno uzvratio.


STILSKE VEŽBE, Ivan Vuk Torbica

Vuk Saletović povećava svoj bodycount u ovoj interesantnoj ispitnoj vinjeti Ivana Vuka Torbice o serijskom ubici koji voli da snima svoja zverstva. Ovaj zabavni film bi zbog svog horor predznaka svakako morao naći mesto u selekciji Srpskog festivala fantastike.

JEDAN DAN U BELOM, Miloš Jeftić

Nekada mi je Danijela Štajnfeld bila dovoljna da film čini vrednim gledanja, ali u ovom nesrećnom ispitnom radu čak ni ona nije uspela da ga opravda.

ZBOG NEDOSTUPNOSTI INTERNETA SVE JE KUCANO U BRZINI PA SE IZVINJAVAM ZBOG EVENTUALNIH GREŠAKA

Friday, August 10, 2007

RAKETIRANJE SLOVENIJE I LJUTOMERA

Imamo veliku čast što možemo da objavimo da je naš drug i jedan od najtalentovanijuih srpskih reditelja Vladimir Mančić osvojio nagradu na Grosmanovom festivalu filma i vina sa svojim kratkometražnim filmom RAKETE.

Evo odličnog povoda da ne propustite ovaj odlični na film na festivalu u Vrnjačkoj Banji.

Što se detaljnijeg izveštaja tiče evo izbora iz vesti koje nam je sa Grossmana poslao naš drug Jovan Ristić.
Festival srpskog filma fantastike (FSFF) predstavio se u nochi izmedju petka i subote na Grosmanovom festivalu filma i vina u slovenacckom gradu Ljutomer, a projekciji su, pored ostalih, prisustvovali srpski rezziser Slobodan SSijan i kralj americckih B filmova Lojd Kaufman (Lloyd).
U okvoru dvoiposatnog predstavljanja FSFF predstavljeni su filmovi Jelene Tvrdissich, Miroslava Lakobrije, Mladena Djordjevicha, Milana Konjevicha, autorske grupe "Mladi Kadrovi", Vladimira Milossevicha, Srdjana Stojanovicha, Relje Trajkovicha i Vanje CCankovicha.
Kratki film "Dunwitch Horror: Bloodline" Marka Milovicha izmamio je aplauz od Kaufmana, vlasnika nezavisnog studija "Troma", koji je jedan od najstarijih te vrste u svetu.
Kaufman, vatreni zagovornik jeftinog i nezavisnog filma, priredio je, u okviru Grosmanovog festivala, svoj putujuchi, osmoccasovni kurs "Napravite sami svoj prokleti film".
FSFF je osnovalo drusstvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarccich" iz Beograda, i ova putujucha manifestacija, nastala u okviru konvencije ljubitelja fantastike "Beokon", obissla je desetak srpskih gradova. U Ljutomeru je gostovala i prossle godine.
Grosmanov festival osnovan je 2005. godine i promovisse kultne, zzanrovske i retke filmove.
Ovogodissnji pobednik te manifestacije u dugometrazznoj selekciji je norvesski film "Hladni plen", dok je u kratkometrazznoj konkurenciji nagradu osvojio srpski film "Rakete" koji je rezzirao Vladimir Manccich.
Srpski rezziser Slobodan SSijan primio je vecceras nagradu za zzivotno delo Grosmanovog festivala filma i vina u Ljutomeru, a u kratkometrazznoj selekciji festivala pobedile su "Rakete", film koji je snimio Vladimir Manccich - nekadassnji SSijanov student. "Ovo je prva nagrada za zzivotno delo koje sam dobio. A posebno sam ponosan ssto je nagradjen i moj bivssi student, koji je scenario za 'Rakete' razvijao sa mnom, na trechoj godini studija", rekao je SSijan na ceremoniji u slovenacckom gradu Ljutomer. SSijan je nagradu "Stari opasni maccak" primio od Branka Djuricha - Djure, aktera kultne sarajevske "Top liste nadrealista" koji danas zzivi i radi u Ljubljani."Beskrajno sam veseo ssto svom velikom idolu mogu da dodelim ovu nagradu", rekao je Djurich. "Slobodan (SSijan) je ccovjek koji predstavlja ono ccemu se divim, a ssto je i CCaplinu polazilo za rukom - da stvarajuchi u navodno lakom zzanru, komediji, osvaja srca". "Rakete" Vladimira Manccicha, snimljene 2006. godine u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, osvojile su nagradu "Mladi opasni maccak", koja autoru, pored festivalske statue, donosi i 500 evra. "Rakete" su odnele pobedu medju 12 filmova iz Slovenije, Hrvatske, Kanade i Srbije. Ova nauccnofantasticcna komedija, sa Milossem Vlalukinom u glavnoj ulozi, govori o tajnoj, parapsiholosskoj jedinici Vojske Jugoslavije koja se suprotstavlja avionima i projektilima NATO tokom bombardovanja Srbije 1999. godine.Nagrada "Opasni maccak" u dugometrazznoj selekciji dodeljena je norvesskom horor filmu "Hladni plen", u rezziji Roara Uthauga, dok je specijalno priznanje dodeljeno kralju americckog "B" filma Lojdu Kaufmanu (Lloyd), rezziseru i vlasniku nezavisnog studija "Troma", koji je jedan od nastarijih te vrste u svetu. U vinskom delu festivala, priznanje "Vinski opasni maccak" osvojio je Milan Hlebec, proizvodjacc vina iz mesta Kog kod Ljutomera, za sortu "ssipon", berba 2006. godina.Festival filma i vina, koji promovisse kultne, zzanrovske i retke filmove, osnovan je 2005. godine u Ljutomeru, rodnom mestu Karola Grosmana, oca slovenaccke kinematografije. Ljutomer je smessten u oblasti Prlekija, koja je u nekadassnjoj Jugoslaviji, a sada Evropi poznata po proizvodnji uglavnom belog vina izuzetnog kvaliteta.

Wednesday, August 08, 2007

The GRUESOME THREESOME & a FESTIVAL

U Vrnjačkoj Banji se od 11. do 15. avgusta održava 31. Festival filmskog scenarija. Žiri će ove godine činiti reditelj i scenarista Dejan Zečević, scenarista Vuk Pavlović i književnik Radoslav Petković.

Filmovi koji učestvuju u takmičarskom programu prikazuju se na Letnjoj pozornici sa početkom u 20,30 h. Pored glavnog, možete pratiti i program studentskih filmova Mladi lavovi. Ko se zatekne u Banji, neka obavezno odgleda film ŠAMPION Miroslava Stamatova (11.08.2007 sala Bioskopa, 19 sati ili Letnja pozornica, 20.30 sati) po scenariju koji je napisao sa Draganom Batančevim, kao i ovde već pominjane RAKETE u režiji i po scenariju Vladimira Mančića (13.08.2007 sala Bioskopa, 19 sati ).

Program festivala:

KLOPKA (11. 08.2007)
Scenario Melina Pota-Koljević,Srđan Koljević
Režija Srdan Golubović
AGI I EMA (11. 08.2007)
Scenario Milutin Petrović
Režija Milutin Petrović
BELLE EPOQUE (12. 08.2007)
Scenario Nikola Stojanović
Režija Nikola Stojanović
A3 - ROCK 'N' ROLL UZVRAĆA UDARAC (12. 08.2007)
Scenario Srđan Dragojević, Dimitrije Vojnov
Režija Petar Pašić
HADERSFILD (13. 08.2007)
Scenario Uglješa Šajtinac,Dejan Nikolaj Kraljačić
Režija Ivan Živković
ODBAČEN (13. 08.2007)
Scenario Miloš Radivojević
Režija Miloš Radivojević
KONJI VRANI (14. 08.2007)
Scenario Đorđe Milosavljević, Tonči Matulić
Režija Ljubiša Samardžić
PEŠČANIK (14. 08.2007)
Scenario Sabolč Tolnai
Režija Sabolč Tolnai

15.08.2007 na Letnjoj pozornici u 20.30 sati
Proglašenje pobednika i dodela nagrada, Nagrađeni film u konkurenciji Mladi lavovi

OPTIMISTI (15. 08.2007)
Scenario Vladimir Paskaljević, Goran Paskaljević,Filip David
Režija Goran Paskaljević
HAMLET (15. 08.2007)
Scenario Aleksandar Rajković, Dušica Žegarac,Ana Marija Jermoluk
Režija Aleksandar Rajković

Saturday, August 04, 2007

KOMINIKE 1: ZIMOVANJE U HADERSFILDU

Za filmsku 2007. godinu se već sada može reći da je na planu konceptualne raznovrsnosti bila vrlo uspešna. Ako uzmemo u obzir koji su sve filmovi do sada bili u bioskopima, koji su overeni na festivalima, i koji će izaći do kraja godine, ako uzmemo u obzir koji su autori ove godine ostvarili svoje povratke, srpski film odaje iluziju prilične svežine.

Međutim, kada se malo zagrebe ispod površine ove zanimljive selekcije filmova, potkriva se strašna trulež mehanizama koji pokreću našu kinematografiju. I što je još strašnije, ta trulež preti da zagadi neke koncepcije na kojima se baziraju nade i načini obnove i osvežavanja našeg filma.

Najbolji primer za to je film HADERSFILD Ivana Živkovića, debitantski film, snimljen po prestižnom pozorišnom komadu Uglješe Šejtinca, pobednik svih mogućih fondova i korisnik svih mogućih sredstava u Srbiji, i što je najvažnije, najfavorizovaniji projekat u našoj sredini, posle koga stariji reditelji imaju puno pravo da traže da se debitantima više ne daje novac.

Sada, kada je film prikazan publici u Novom Sadu i Sopotu, i kada će internacionalnu premijeru imati u Sarajevu, što znači da od neke ozbiljne Evrope nema ništa, vreme je da pozovemo na odgovornost celu prokletu javnost koja nas proteklih godinu dana obmanjuje da je reč o značajnom filmu.

Prvo, treba pozvati na odgovornost Zdravka Šotru, Bobana Skerlića, Andriju Zafranovića, Nikolu Pejakovića i Biljanu Maksić, što su radeći u Komisiji Filmskog centra Srbije tvrdili da je ovaj scenario zapravo dobar. Treba ih upitati kako su svoj profesionalni ugled i znanje mogli da stave iza ovako nemušte, teatralne prerade pozorišnog teksta koja u sebi ne samo da sadrži pozorišnu strukturu već i pozorišne skele koje su pomogle da se ta struktura izgradi, i koje bi i u pozorištu morale biti štrihovane.

Sada kad je film izašao, i kada ga kritika, koliko naravno sme, nije baš prigrlila, niko nema hrabrosti da upita - ako su već autori u zabludi da je taj scenario dobar - što je njihovo pravo - kako da stručna komisija to ne primjeti?

Kako to da stručna komisija ne primeti nešto što je očigledan objektivni problem, nešto što čak i Milan Vlajčić prepoznaje i sme da napomene, nešto što očigledno prepoznaju i ugledni festivali?

Hoće li neko pozvati te ljude, te svojevrsne producente koji raspolažu našim novcem, na odgovornost? Hoće li ih neko upitati koju su zabludu finansirali našim novcem?

To je ključno pitanje.

Tek iza njega sledi pitanje da li Ivan Živković, reditelj koji misli da je taj scenario dovoljno dobar da provede godinu dana režirajući ga, a da je to izgleda samo njemu dobro, pošto ne valja ni kritici ni festivalima, ima pravo da donosi odluke o scenarijima na konkursu FCS?

Naravno, ukusi i pristupi su brojni, ali HADERSFILD nije dobar i funkcionalan film ni po jednom od kriterijuma. Zato je HADERSFILD prilika da se povuče crta ukoliko neko želi da je povuče.

Međutim, čini se da niko ne želi da povuče tu crtu. Štaviše, čini se da srpska kinematografija sve više implodira u neku potpuno internu, privatnu, esnafsku aktivnost u kojoj država daje novac, filmski radnici ga preraspoređuju među sobom a na publiku apsolutno niko ne misli.

Ne bi bilo nimalo čudno ukoliko bi uskoro po Srbiji počeli da se snimaju filmovi koji u stvari ni nemaju ambiciju da imaju publiku već služe samo kao povod da filmski radnici podele neke pare među sobom i da neko po gradu može da priča kako snima film i stiče neki unutaresnafski prestiž.

Srpski film se približava kritičnom stanju na koje upozoravamo već godinama , a čini se da naše najpesimističnije pretpostavke postaju stvarnost.

U momentu kada smo se uključili u kinematografiju svesno smo antagonizam pretvorili u agonizam. Međutim, očigledno je izostao bilo kakav vid uspostavljanja referentnog sistema. Najveći trik koji su oligarsi srpske kinematografije ikada napravili bio je ukidanje svih merila. Samim tim smo i mi prisiljeni da uporedo radimo i kao autori i kao kritičari sistema.

Pozivamo sve medije da iznete činjenice uzmu u razmatranje i da na principu istraživanja odgovornosti baziraju svoje predstojeće tekstove o srpskom filmu.

Friday, August 03, 2007

СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ set report

Nataša Janjić


Milutin Milošević


Naš reditelj Danilo Bećković je prekjuče posetio set filma Sveti Georgije ubiva aždahu koji se nalazi u Deliblatskoj peščari, gde je jedan od naših najpoznatijih scenografa, Miljen Kljaković - Kreka izgradio celo selo sa početka XX veka. Snimao se drugi dan scene vašara, što će reći da je u pitanju bio jedan od najtežih dana, sa velikim brojem glumaca i statista. Kako je saznao u neformalnim razgovorima, snimanje se za sada odvija po planu, ali je veoma naporno i ponekad se radi i po petnaest sati dnevno.
Ipak, deluje kao da se radi dosta brzo. Za vreme boravka vašeg izveštača na setu, to jest za nekih par sati, snimljene su tri pozicije kamere - što je za filmove ovakvih tehničkih kapaciteta sasvim solidan prosek.
Ekipa se sledećeg meseca seli u Bosnu, gde će se u okolini Banjaluke snimati deo filma koji se odvija na frontu, a zatim slede kraća snimanja u Beogradu, Beloj Crkvi i Bugarskoj.