Tuesday, March 28, 2006

USLOVNA SLOBODA

Još jedna mala gadost. Kritika debitantskog nazovi filma Miroslava Živanovića.

USLOVNA SLOBODA

Kada sam pogledao okultni triler „Lavirint“ Miroslava Lekića, strepeo sam za sudbinu autora tog filma. Plašio sam se odmazde sektaša kada budu videli kako je loš i naivan film snimljen o njihovim aktivnostima. Posle „Uslovne slobode“, plašim se i za sudbinu autora ovog filma. Haški optuženici su ipak mnogo opasniji igrači.

Pored mojih strepnji, „Lavirint“ i „Uslovna sloboda“ dele još jednu važnu osobinu. Oba filma su kompromitovala sjajne i potentne teme od kojih su se mogli napraviti pravi klasici srpskog filma. „Lavirint“ je praktično onemogućio da se u Srbiji u nekim iole dostojanstvenim uslovima opet snima film o sektama iako razni kultovi vršljaju Srbijom. Isto važi i za „Uslovnu slobodu“ koja je upropastila mogućnost da se snimi ozbiljan film o haškim optuženicima koji su ipak jedna od najzanimljivijih tema na našem terenu.

Koliko je ta tema uzbudljiva, najbolje svedoči američka hit serija „24“ koja je već u prvoj sezoni govorila o Srbima optuženim za ratne zločine. A sada u petoj sezoni, glavni junak, agent Džek Bauer beži od međunarodne poternice tako što ga deo američkih bezbednosnih struktura sakriva dok administracija misli da je mrtav. To je u Srbiji svakodnevna pojava dok Amerikanci praktično imaju imunitet za sve što urade. Međutim, čak i oni vide dramu u takvim okolnostima, pa je konstruišu i tamo gde je nema, i praktično prave bolji film o srpskim problemima od samih Srba.

Hrvati su prošle godine imali film „Dva igrača sa klupe“ Dejana Šorka koji je na komičan način govorio o pitanju haških optuženika. „Uslovna sloboda“ na sličan način pokušava da tretira srpsku stranu Tribunala. Karakteristika koja povezuje ova dva filma jeste pomoć dve nazovi desne vlade, HDZove u Hrvatskoj i DSSove u Srbiji. Simptomatično je da su obe vlade došle na vlast relativizujući Haški tribunal, da su obe ubrzo počele da izručuju svoje heroje i da su obe podržale da se o haškom pitanju snimaju pseudopatriotske komedije, koje najpre pokazuju kako su Jugosloveni dovitljivi i kako nadmudruju haški tribunal. U ovim filmovima praktično nema odgovora jesu li ti ljudi krivi ili ne, nema patriotskog naboja, nema prave drame i dilema, postoji samo konflikt jugoslovenske snalažljivosti sa rigidnom i naivnom zapadnom birokratijom. Iako komedija na temu Haga definitivno nije prioritet naše kinematografije kad je reč o toj temi, i ona sama po sebi nudi znatno više zanimljivih motiva od onoga što postoji u „Uslovnoj slobodi“.

Kada smo apsolvirali sve sličnosti, treba da se osvrnemo i na određene specifičnosti „Uslovne slobode“. Debitantski film Miroslava Živanovića je uvreda za profesiju kakvu do sada nismo sretali. Naravno, „Uslovna sloboda“ ne nudi nešto što do sada nismo videli, ali nikada toliko diletantizma nije viđeno u jednom pojedinačnom filmu.

Čak i najstrašniji promašaji poput „Seljaka“ ili „Ringeraje“ imaju ipak neku vrstu usmerenja i ishodišta. „Uslovna sloboda“ je kao nokautirana i jako dezorijentisana mešavina ova dva filma, smeštena u satirični univerzum Indeksovog radio pozorišta. Dok se filmovima koje navodim prebacivalo zašto su se opredelili za određeni smer i da li su u tome uspeli, „Uslovnoj slobodi“ se ne mogu ni odrediti žanrovski okviri, namere, ciljna grupa, ideološka namera. Ostaje samo jedan ogroman i očigledno samodovoljan diletantizam.

U taj promašaj su uključeni i neki eminentni ljudi, a posmatrajući produkcione kapacitete filma, gotovo sam siguran da njihov motiv za učestvovanje u ovoj sramoti nikako nije mogao biti novac. Nije mi jasno, recimo, kako je jedan vrhunski, prvoligaški, glumac Sergej Trifunović mogao da pristane na ulogu u ovakvom filmu?

Kada je reč i o samim zanatlijama koji su radili film, postavlja se pitanje kako su recimo iskusan direktor fotografije Zoran Petrović i profesor montaže Jelena Đokić mogli da dopuste da se potpišu na filmu koji je ispod elementarnog zanatskog nivoa? Kako srpskim filmskim radnicima nije jasno da svaka „tezga“ koju urade, sa sobom vuče mogućnost da novih „tezgi“ više nikada ne bude? Kakav god da je budžet, scenario i režija, ipak je nedopustivo da kadrovi budu slabije komponovani od fotografija pijanih izletnika, ili da u filmu nemamo više od dva smisleno vezana kadra. Samim tim, „Uslovna sloboda“ ne dovodi u pitanje kredibilitet umetničkih potencijala svojih stvaralaca već njihovih visokoškolskih diploma, pošto ovakav film sebi ne bi smeo da dozvoli neko ko ima iole ukusa i prelaznu ocenu iz osnovnih predmeta na Fakultetu dramskih umetnosti. Kako bi neko od njih reagovao da im student donese „Uslovnu slobodu“ na ispit?

Ukratko, „Uslovna sloboda“ je nezaboravno iskustvo, u ravni „Krojačeve tajne“, film sa visokom „izlaznošću“, pošto ljudi napuštaju salu već oko četrdesetog minuta. 2006. će ostati zapamćena po tome što su te godine ljudi po prvi put počeli masovno da napuštaju bioskopske sale u kojima se prikazuju srpski filmovi. Plašim se da svako od tih koji su napustili salu prethodno plativši kartu 250 dinara, neko vreme neće dolaziti u bioskop. Ko ih može kriviti, ako im se za redom ponude „Krojačeva tajna“, „Žurka“, „Aporija“ i „Uslovna sloboda“?

Ukoliko neko od haških optuženika čita ovu kritiku, preporučio bih mu da ne izlazi iz skloništa kako bi video „Uslovnu slobodu“. Nije vredno rizika.


Dimitrije Vojnov

ШЕЈТАНОВ ТРЕЈЛЕР


Okačeni su trejleri za ŠEJTANOVOG RATNIKA. Možete ih naći u tri veličine, LOW, MEDIUM i HIGH. Preporučujemo da budete strpljiviji i skinete najveću rezoluciju pošto je vizuelni identitet ovog filma zaista zaslužuje!

KARAULA

U ovom času divne energije i radosti oko rada na DOBU NEVINOSTI, ipak ne možemo da odolimo a da ne objavimo i jednu gadost. Evo Dimitrijeve kritike za KARAULU Rajka Grlića, novi panjugoslovenski megaprojekat, izliv sreće & napad radosti, objavljenu jutros u dnevnom listu KURIR.
FILMSKA KRITIKA
KARAULA
Kad sam pogledao "Karaulu" Rajka Grlića, osetio sam istu emociju kao kad sam saznao da je Ante Gotovina dao čitulju Slobodanu Miloševiću. Posle petogodišnje pauze (i vešto sakrivenog promašaja "Josephine"), Grlić se vraća sa filmom bez jasne priče, nekom vrstom kolekcije anegdota o vojničkom životu na karauli kod jugoslovensko-albanske granice. Nevešt scenario, koji su potpisali Grlić i Ante Tomić, autor romana kojim je "Karaula" inspirisana, ne uspeva da uspostavi bilo kakav pripovedački tok, niti da na bilo koji način veže pažnju publike za radnju. "Karaula" je film koji se posmatra poluodsutno, nikada zapravo ne počne, a okončava se onda kada Grlić i Tomić shvate da mora nekako da se završi.
Likovi su nerazvijeni, njihove transformacije su nemotivisane, što je možda i najprisutnije u liku Beograđanina Paunovića, koji se na pola filma pretvara u potpunog monstruma bez ikakvog razloga. Emir Hadžihafizbegović je ostvario ozbiljnu ulogu kao poručnik Safet Pašić, Sergej Trifunović je donekle maniristički, ali efektno odigrao šarmantnog Paunovića, iako nije uspeo da reši kako se on iz jednog nestašnog klipana pretvara u asocijalnog monstruma, dok je glavni glumac Toni Gojanović po ekspresiji negde u ravni statiste iz "Ivkove slave" i njegova rola spada u onostrani domen balkanskog glumišta. Potpuno je neverovatno da noseću ulogu u filmu igra najslabiji glumac, čiji su nedostaci još podvučeni dominacijom Hadžihafizbegovića i Trifunovića.
Grlićeva režija je anahrona i konceptualno nedosledna, ali veliki budžet filma omogućuje da "Karaula" manje-više zaliči na standardni jugoslovenski film iz 1985. godine, što je ipak bolje od "Krojačeve tajne" i "Aporije". Ako pogledamo skorašnja ostvarenja njegovih saboraca, "Karaula" je znatno bajatija od "Kordona", a opet neuporedivo profesionalnija od "Sjaja u očima". Upravo ta, silom budžeta ostvarena filmolikost "Karaule" čini da je ljudi definišu kao dobar film, iako je veoma daleko od toga.
Rečju, "Karaula" je savremeni ekvivalent partizanskih filmova Veljka Bulajića na nivou budžeta i uzaludna tragikomedija o vojničkom životu poput "Vojnika", Stjepana Zaninovića na nivou kvaliteta, sa ideološkom oštricom koja je otupljena u regionalnom fondovskom mešetarenju, izuzev u slučaju Srba koji ipak nisu prošli sasvim neprozvani. Štaviše, "Karaula" nudi licemernu i lukavu postavku u kojoj se u jednoj okoštaloj i naivnoj organizaciji kao što je Jugoslovenska narodna armija Srbi ponašaju najpokvarenije.
Pritom zanemaruje da je u vreme kada se dešava "Karaula" bio aktuelan poznati "Keljmendijev slučaj", kada JNA zaista nije bila najopuštenije mesto za službovanje, da je već tada Mladina objavljivala mape rasparčane Jugoslavije i da je Miloševićev apel da niko ne sme da bije narod (kome se veoma obraduje lik pukovnika koga igra Bogdan Diklić) jedan od konstruktivnijih republičkih nacionalizama u tom trenutku. Međutim, u Grlićevoj pograničnoj četi Srbi su predstavljeni kao pokvareni, neiskreni, paranoični aparatčici i šovinisti, dok su svi ostali samo ljudi sa ponekom slabošću.
Otud se Bulajićev i Zaninovićev pogled na film ispostavljaju kao znatno relevantniji. Naime, Bulajićevi filmovi, ma koliko glomazni, pamfletski i naivni, ipak su bili upotrebljivi kao agresivna propaganda i izvozni proizvod. S druge strane, Zaninovićevi "Vojnici" govore o četi koja dobija zadatak da na vojnoj vežbi glumi okupatora, što će za nekih desetak godina JNA zaista i biti na nekim teritorijama u Jugoslaviji, i to je mudra anticipacija budućih neprijatnosti.
Čini se kao da je Grlić, uvaženi predstavnik praške škole, koja je industrijalizovala dostignuća crnog talasa i digla ga na nivo serijske proizvodnje, strogo kontrolisane od strane političkog vrha, postao neka vrsta tranzicionog Bulajića, osavremenjena verzija onoga protiv čega se valjda borio. Međutim, Grlićev angažman sa filmom od nekoliko miliona evra nemaju nikakvu funkciju izuzev da posluže kao virtuelna Kuća cveća. Prvo, "Karaula" nikoga ne zanima. Nije dovoljno zabavna da bi bila populizam. Suviše je blaga za Hrvate i Bosance, suviše podmukla za Srbe. Ovaj film evidentno neće imati ni spektakularnu sudbinu na festivalima čim mu je premijera u Beogradu, a ne u Berlinu ili Kanu. Nikoga neće obradovati.
"Karaula" je preskupi kapric i mamurluk koji nam se u istom obliku javlja i 1985. i 2005, a plašim se, kako stvari stoje, i 2015. Kod nas vreme ne prolazi. Vreme se gomila. Kod nas je sve zauvek aktuelno i ne izlazi iz mode. Naravno, ne moraju reditelji koji su iskusni, a prevaziđeni i pred festivalima i pred publikom, sada da budu odbačeni. Naprotiv. Ali treba da prave oštre niskobudžetne filmove koji se nikome ne nameću. "Karaula" je glomazan film, koji nam je nametnut bez ikakvog rezona, a svi se prave da je sasvim logično što postoji. Očigledno je došlo vreme za selidbu u neke surovije kapitalističke krajeve gde vreme prebrzo teče, ali bar nema jalovih flešbekova kao što je "Karaula". Srbija je kao droga koju ti daju, ali te nikada ne obaveste o sporednim efektima.


Copyright © 2003-2005 KURIR

TORRENTE GOES TO HOLLYWOOD!

Divna vest:

"Torrente," an unapologetic dark comedy film series from Spain about a corrupt cop, is getting the remake treatment from New Line Cinema says Reuters."Torrente" follows the exploits of Jose Luis Torrente, a poster child for police corruption who is a lazy, rude, despicable drunkard, caring only about protecting and serving himself. Despite that, he still manages to get the job done.Mike Bender and Doug Chernack have been brought on board to write the U.S. version, the Spanish movies were written by, directed by and starred popular Spanish comedian-director Santiago Segura.

ELLROY PIŠE SCENARIO

New Line Cinema has beaten out several bidders to acquire screen rights to the Nicci French novel "Land of the Living," with legendary author James Ellroy ("The Black Dahlia", "L.A. Confidential") set to write the script reports Variety.Story concerns a promiscuous woman who's captured and tortured by a serial killer. After surviving the ordeal, she has to figure out what happened because cops and even her friends think she fabricated the story.Novel was published two years ago but gained steam when Ellroy pitched his take on the novel and to do his first adaptation of a book other than his own.

ŠEJTANOV PROMO PARTI


Sinoć je u lepom ambijentu letnjeg dela kluba UNDERGROUND održan promotivni parti povodom najavljene premijere filma ŠEJTANOV RATNIK našeg druga i montažera Stevana Filipovića. Na partiju je predstavljena ekipa filma i prikazan je vrlo efektan trejler koji će uskoro početi da se emituje kao reklama za premijeru koja nas očekuje za oko tri nedelje.
Ovakva atmosfera odavno nije viđena ni na jednom domaćem filmskom partiju. Po prvi put je film bio glavna tema razgovora među ljudima, zbog čega bi ovakvi susreti i trebalo da se prave. I uopšte, jako dobra energija okružuje ovaj projekat.
U slavlju su pored Steve učestvovali još neki ljudi iz ekipe DOBA NEVINOSTI koji su radili ŠEJTANA, pre svih naš direktor fotografije Mihailo Savić koji je radio post-produkciju na ŠEJTANU.
Na partiju je bilo i dosta popularnih javnih ličnosti što znači da će film imati odličan marketinški potisak kada krene intenzivna kampanja. ŠEJTANOV RATNIK će imati medijsku podršku RTV Pink i nadamo se da će oni uspeti da privuku publiku u bioskope od koga već neko vreme ostali autori pokušavaju da nas odviknu. Film je naišao na vrlo ohrabrujuću reakciju kod novinara i svi se slažu da je reč o nečemu što kod nas do sada nije viđeno. ŠEJTANOV RATNIK bi tako mogao postati srpska varijanta NOĆNE STRAŽE.
Vrlo je zanimljivo da smo saznali da je ŠEJTAN prikazivan i svojoj ciljnoj grupi, dakle tinejdžerima i da su rejtizi sa tih test-projekcija dostigli nebesa!
Film će distribuirati MTS-Intermedia, preduzeće koje je proizvelo POTERU ZA SREĆKOM, film zbog koga su nas zimus maltretirali i pretili nam pa smo na kraju morali da sklonimo tekst o SREĆKU sa sajta.
U to vreme, ljudi iz ove firme su pominjali da će Dimitriju jebati mater. Na njihovu žalost, Dimitrije nije poveo mamu na sinoćnji parti. Bio je sa svojim drugovima, sa kojima pravi DOBA NEVINOSTI.
Naravoučenije cele priče koje bi MTS-Intermedia morali da shvate (to nije ona Intermedia Moritza Bormana koja je producirala MINDHUNTERS, BASIC, TERMINATOR 3, AVIATOR, BASIC INSTINCT 2) jeste da ne treba pretiti ljudima i maltretirati ih zato što se nekada možemo opet sresti sa nekim zajedničkim ciljem.
ŠEJTANOV RATNIK je naš zajednički cilj, i nadamo se da će 37 000 posetilaca našeg sajta biti u bioskopima kada se ovaj film otvori 19. aprila.

... AGAIN

Joe Nussbaum, who co-wrote and directed "George Lucas in Love," has sold the comedy spec "Brad Cutter Ruined My Life ... Again" to Warner Bros. Pictures for Donald De Line to produce. The story centers on a successful young man whose life is turned upside down when Brad Cutter, the cool kid from his high school, is hired at his company and begins to re-create the man's miserable teenage experience. The script explores the idea of how easily it is to regress into our high school selves and how people are forever working out the issues inflicted on them during their teenage years. Andrew Haas brought the script into De Line Pictures.

Monday, March 27, 2006

DRUGI KRUG KASTINGA

Zahvaljujemo se svim učesnicima kastinga za DOBA NEVINOSTI.

Sada nam predstoji naporan i odgovoran posao odabira kandidata za uži krug. Kako vas ne bi mučili čekanjem do objavljivanja finalnog spiska, na sajtu ćemo svakog dana u dva termina objavljivati imena po dvoje učesnika užeg kruga kastinga.

Saturday, March 25, 2006

ZAKLJUČEN PRVI KRUG KASTINGA!

Današnjim novosadskim kastingom zaključen je prvi krug potrage za novim licima koja će se pojaviti u filmu DOBA NEVINOSTI. Sada nam predstoji pregledanje materijala i biranje kandidata za drugi krug. Zahvaljujemo se svim učesnicima, i pozivamo ih da redovno proveravaju sajt, možda će na spisku za drugi krug naći svoje ime.

Monday, March 20, 2006

KASTING 3: NOVI SAD

Za sve one koji nisu bili na prethodna dva kastinga, evo prilike da nam pokažu šta znaju. Treći i poslednji kasting, nakon koga će se znati ko je ušao u uži krug, biće održan u Novom Sadu, u subotu, 25. marta u prostorijama Srpskog narodnog pozorišta, sa početkom u 11 časova.

Za ovaj kasting treba pripremiti iste tekstove kao i za prethodna dva, a možete ih preuzeti par post-ova niže. Očekujemo vas!

Thursday, March 16, 2006

DRUGI KASTING

Sledeći kasting biće održan 18. marta, u 12h u NU VESELIN MASLEŠA, Resavska 78. Molimo kandidate koji su nastupali na prošlom kastingu, u sredu 15. marta, i čitali tekst pred ekipom da ne dolaze u MASLEŠU. Svi oni koji nisu stigli, naravno treba da dođu kako ih je i uputila ekipa filma na prošlom kastingu.

Imena onih koji budu odabrani za uži krug biće objavljena na ovom sajtu. Posećujte nas redovno.

Wednesday, March 15, 2006

ODRŽAN PRVI KASTING

Uh, bilo je naporno.
Ekipa filma DOBA NEVINOSTI danas je održala prvi kasting. Zahvaljujemo se svim medijima koji su svojim najavama omogućili da se kandidati obaveste i dođu u velikom broju na današnju audiciju. Naročito se zahvaljujemo našem medijskom sponzoru RTV Pink koji nas je najavio u svojim emisijama, a u emisiji CITY možete pogledati izveštaj sa kastinga, odnosno našoj omiljenoj TV personi Luni Lu koja nas je snimala za GLAMURAMU!
Na kastingu se pojavilo preko 350 kandidata' raznih godišta. Tinejdžera je bilo rasponu od 5 do 55 godina.
Sledeći kasting biće održan 18. marta, u 12h u NU VESELIN MASLEŠA, Resavska 78. Molimo kandidate koji su danas nastupali, i čitali tekst pred ekipom da ne dolaze u MASLEŠU. Svi oni koji nisu stigli, naravno treba da dođu kako ih je i uputila ekipa filma na današnjem kastingu.
Imena onih koji budu odabrani za uži krug biće objavljena na ovom sajtu. Posećujte nas redovno.

Thursday, March 02, 2006

CASTING CALL ili NEVINOST NA KAUČU


UPDATE!!!!!!!
Evo zvaničnog poziva za kasting!
AUDICIJA


MG Media organizuje kasting za dugometražni igrani film DOBA NEVINOSTI koji će se snimati tokom proleća/leta 2006. godine.

NIJE OBAVEZNO PRETHODNO ISKUSTVO NA FILMU.

TRAŽIMO:

GLAVNA I SPOREDNE ŽENSKE ULOGE:
Potrebne su kandidatkinje koje mogu da igraju lik beogradske maturantkinje. Klikni ako te zanima tekst za audiciju!

GLAVNA MUŠKA ULOGA 1:
Za ulogu KOSTE potreban je šarmantan, vitak, elegantan mladić. Klikni ako te zanima tekst za audiciju!

GLAVNA MUŠKA ULOGA 2:
Za ulogu SVETE potreban je šarmantan gojazan mladić. Klikni ako te zanima tekst za audiciju!

Audicija će biti održana 15. marta 2006. godine u 13h na Fakultetu dramskih umetnosti.



Vidimo se,
Ekipa filma DOBA NEVINOSTI (dobanevinosti@yahoo.com)
STARA VEST:
Prvi kasting za DOBA NEVINOSTI biće održan 15. marta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Fakultet se nalazi na Novom Beogradu u Bulevaru umetnosti, o tačnom vremenu ćete biti naknadno obavešteni, i do njega se lako može doći ako samo nekoga pitate. Zapamtite šta je mama rekla, nema razgovora sa nepoznatima!
Kasting se pravi za glavne i muške i ženske uloge.
Za ulogu SVETE potreban je debeli dečak, ili momak, koji izgleda kao da mu je 17/18 godina.
Za ulogu KOSTE potreban je momak koji izgleda kao osamnaestogodišnji Ashton Kutcher ili Josh Hartnett. Za dečačke uloge, zainteresovani kandidati ovde mogu skinuti scenu koju će čitati na kastingu. Ne mora da se uči tekst napamet ali bilo bi dobro da se savlada.
Za devojačke uloge, potrebne su tri devojke koje izgledaju kao Mirka Vasiljević, ali LEGALNE!!!!!!!!!!! Šali se malo sa vama vaš administrator... Zainteresovane devojčice ovde mogu skinuti scenu koju će čitati na kastingu. Ne mora da se uči napamet ali bilo bi dobro da savladaju tekst.
P.S. ekipa DOBA NEVINOSTI poziva Dubravku Kovjanić koja nas je očarala u novoj predstavi Miloša Lolića DRUGA STRANA da obavezno dođe!