Friday, February 29, 2008

MOBILIZACIJA


Dragi naši,
Sutra u 20h je premijera MILOŠA BRANKOVIĆA na FESTu u Domu Sindikata. Dođite da nas bude što više!

Thursday, February 28, 2008

NOVI TALAS

Dimitrije nastavlja rad na destabilizaciji srpske kinematografije. Njegov intervju banjalučkom sajtu Novi talas možete pročitati ovde.

Wednesday, February 27, 2008

STARSHIP TROOPERS 3 :)


Jedna od najbizarnijih franšiza u istoriji filma nam je i jedna od najjomiljenijih.
Verhoevenov subverzivni klasik STARSHIP TROOPERS je nekim čudom postao animirana i DTV franšiza. Scenarista Ed Neumeier je režirao treći deo pod naslovom MARAUDER. Evo trejlera!

Monday, February 25, 2008

HURT LOCKER-STILLS


Najzad su se pojavile prve fotografije iz novog filma Kathryn Bigelow THE HURT LOCKER. Čitavu galeriju možete videti ovde.

Sunday, February 24, 2008

PLAVI ORKESTAR THE MOVIE



Popboks je danas doneo jednu dobru i jednu lošu vest.

Dobra vest je da će uskoro biti snimljen film o poznatoj pop atrakciji iz vremena Bratstva i Detinjstva, Plavi Orkestar.

Loša vest je da će film režirati Pjer Žalica, čovek čiji rad otelovljuje sve ono najgore u savremenom bosanskom fondacijskom filmu.

Thursday, February 21, 2008

MILOŠ BRANKOVIĆ


Kad god se pojavi nešto što treba podržati, naročito u glibu srpske kinematografije, u filmskoj javnosti zavlada opravdan strah da bi se mogao osramotiti onaj koji je spreman da stane iza toga. Retko se pojavljuju naslovi koje zaslužuju podršku, i ljudi se brzo odviknu od toga da išta vredi podržati, i uplaše se da bi ih eventualna podrška mogla kompromitovati. Zato će Doba Nevinosti, kao i uvek biti najhrabrije, i reći da je MILOŠ BRANKOVIĆ jako dobar film.
I sigurni smo da nam se ovakav stav neće obiti o glavu. Isto tako se nadamo da naša podrška MILOŠU BRANKOVIĆU neće nauditi tom filmu.
Pogledali smo MILOŠA BRANKOVIĆA na velikom ekranu, na novinarskoj projekciji ovogodišnjeg FESTa i možemo reći da je to jedan odličan film što se retko sreće u našoj recentnoj produkciji. I što je još važnije, smatramo da je MILOŠ BRANKOVIĆ jako dobra referenca za Novi srpski film, i da može poslužiti kao model za neke buduće akcije. Po svojim produkcionim kapacitetima, MILOŠ BRANKOVIĆ predstavlja ono što je obezbedivo i hipotetički dostupno našim mladim rediteljima, i daje dosta ideja kako se takvi uslovi mogu iskoristiti.
MILOŠ BRANKOVIĆ je srpska varijanta nečega što bi recimo radio Seijun Suzuku, Takashi Miike, ili u kontekstu srpske tradicije recimo Jovan Jovanović ili Miša Radivojević a u jugoslovenskim okvirima Zoran Tadić. To je koncept art house filma koji ne preza da se osloni na tradiciju žanra, a u sebi kao i većina debitantskih filmova sublimira dosta raznih rediteljskih namera i fetiša, što na svu sreću ide u prilog filma i čini da se gledaocima može dopasti iz više uglova. Od savremenih filmova iz "regiona", možda je najsličniji Rušinovićevom MONDO BOBO, ali je MILOŠ BRANKOVIĆ ipak znatno kvalitetniji i osmišljeniji film.
U stvari, ako bi se držali srpskih okvira najpre bi definisali MILOŠA BRANKOVIĆA kao film Jovana Jovanovića urađenog u tempu Miše Radivojevića. Dakle, Jocina anarhičnost urađena sa Mišinom kontemplativnošću i logikom u zapletu i odnosima karaktera. Naravno, savremeno srpsko društvo je manje rigidno od onog u kome je radio Joca pa je Jocin
domet u tom smislu ekskluzivniji, ali paradoksalno, savremeni srpski film je rigidniji od onog iz Jocinog vremena tako da ako je Joca više odskakao u odnosu na ondašnje društvo, Radosavljević više odskače u odnosu na sadašnju kinematografiju. U svakom slučaju, za svako je poštovanje da srpska kinematografija ima debitantski film čiji se rukopis može porediti sa radom najubedljivijih živih srpskih reditelja.
Film bi se žanrovski mogao definisati kao alter-noir, na liniji već pomenutih Suzukija, Miiikea ili Boormanovog POINT BLANKa. Film govori o mladom beogradskom arhitekti koji živi okružen karakterističnim srpskim haosom, pokvarenim pedagozima, razularenim uličnim bandama, etabliranim kriminalcima, korumpiranom policijom, bahatim nevladinim organizacijama, rezigniranim umetnicima... On trpi čitavu seriju poniženja sve dok jednog dana ne sretne svog druga iz škole, gangstera srednjeg ranga koji mu daje da pričuva pištolj, i arhitekta počne da ga koristi...
Pored noir momenta, film nosi i motiv osvete koji je karakterističan za kinematografije u društvima sa snažnim tenzijama. Pa ipak, taj vigilante film kod nas nije zaživeo, a APSOLUTNIH STO i ČETVRTI ČOVEK su samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. Međutim, vigilantism je sudbina srpskog filma i MILOŠ BRANKOVIĆ je novi art house korak u pravcu te sudbine. Sigurni smo da će ova tema uskoro imati još viđenja na našim ekranima.
Radosavljević uspeva da balansira između pričanja urbane kriminalističke priče, intimne drame i angažovanog filma. I ono što je najvažnije, na svakom koloseku uspeva da bude relevantan. Ako imamo u vidu da većina savremenih srpskih filmova pokušava da ima neku vrstu "intimnog" izraza i neku vrstu "političke" relevantnosti, MILOŠ BRANKOVIĆ je raritetan po tome što pokušava da bude konkretan i da najzad tu neku političku liniju koja je u našem filmu obično opšte mesto, a ovde ima konkretnu maltene imenom i prezimenom definisanu metu. I to je značajno, zato što najzad imamo politički film (posle BUĐENJA IZ MRTVIH) koji će verovatno uspeti da proizvede neku polemiku i ima profilisan stav. Naravno odjek će zavisiti od gledanosti koju će film postići.
Film je snimljen na minimalnom budžetu za srpske uslove, tipa SUTRA UJUTRO ili ODBAČEN. Međutim, na ekranu se vidi svaki dinar, i ovo je film iz tog budžetskog miljea koji najbolje izgleda na nivou production valuesa, ima odličnu upotrebu velikog broja lokacija, koje se sveže, nisu ranije previše rabljene. Ako imamo na umu da će i Novi srpski film morati da se radi u takvim uslovima, MILOŠ BRANKOVIĆ je odličan model koji pokazuje da je moguće snimiti ambiciozan film sa skromnim fnansijskim sredstvima ukoliko se osmisli pametan rediteljski koncept.
Inscenacija je isto tako vrlo ubedljiva za naše uslove, rukopis je sličan rukopisu Miše Radivojevića, naravno sa nešto savremenijim konceptom kadriranja, dosta upotrebe steadycama koja svemu daje jednu svežinu u odnosu na standardne srpske produkcije u kojima se pokreti kamere obično baziraju na faru ili snimanju iz ruke. Film nudi energične scene seksa i nasilja kojih odavno nije bilo u našem filmu, i u našim uslovima se može smatrati provokativnim.
Fotografija Miloša Kodema je odlična i vrlo zanimljiva u fakturi slike pošto film NIJE crno-beli ali nije ni u boji već se boja blago probija i sporadično biva akcentovana u određenim situacijama u kojima se pojavljuju krv, urin i sl. Kodemo je posle ovog filma zaista DP to watch, naročito sa potpunim prelaskom srpske kinematografije na HD. Naravno, ovo ne znači da želimo da Kodemo ne dobije priliku da radi na filmskoj traci ili sa velikim budžetom, ali svi smo svesni da je velika borba pred nama.
Film uvodi u srpsku kinematografiju nekoliko novih lica. Miloš Vlalukin u ovom filmu ima prvu glavnu ulogu i priliku je odlično iskoristio i pokazao je da je vrlo filmičan glumac. Nadamo se da će Miloš posle ovoga filma početi više da radi i da će mudro birati projekte. Isto važi i za Jovanu Stipić koja je posle ČARLSTONA ZA OGNJENKU ostvarila još jednu zapaženu ulogu i nadamo se da će se ustaliti u našim filmovima. Od iskusnih glumaca, u ovom filmu treba izdvojiti Tanasija Uzunovića koji je napravio odličan karakter, potpuno drugačiji od svih koje je ranije igrao, kao i Borisa Komnenića koji je pokazao da je raspoložen za eksperimente.
Pa ipak, MILOŠ BRANKOVIĆ najpre uvodi Nebojšu Radosavljevića u naš film kao novog autora koji se nadovezuje na uspešne tradicije ali ih reinterpretira na svež način. Nadamo se da će MILOŠ BRANKOVIĆ biti dovoljno uspešan kako bi Radosavljević mogao da ostvari kontinuitet u radu i do kraja ispunio svoj potencijal.
Dakle, MILOŠ BRANKOVIĆ je film koji zaslužuje podršku i pažnju. Nadamo se da će i kritika bliska establišmentu podeliti ovaj dobar utisak o filmu i što je još važnije da će imati dobar plasman u bioskopima i na festivalima. Distribucija u srpskim bioskopima još uvek nije zakazana. Ono što za sada znamo je da će 1. i 2. marta biti premijerno i reprizno prikazan na FESTu i to je sigurna prilika da pogledate film.
2008. godina je odlično počela za Novi srpski film i posle ČARLSTONA ZA OGNJENKU imamo još jedan film koji je zaista vredan pažnje.

DISKO JEDINKE







Doba Nevinosti ima nove omiljene DJeve. To su Disko Jedinke koje smo gledali sinoć u ŠIPRAŽJU. Zapamtite ovo ime i potražite ih sledeći put kada budete birali gde ćete u provod.

Monday, February 18, 2008

NOVI HARLIN

Renny Harluin, naš omiljeni reditelj sprema novi holivudski akcijaš. Ne znamo da li će se to odraziti na njegove planove da snima ambicionzni biografski film MANNERHEIM u Finskoj, i da li to znači odustajanje od ekranizacije stripa BRODIE'S LAW. No, holivudski akcioni film je ionako forma kojom najbolje vlada i kojoj se najviše nadamo od Harlina, tako da nas zakazan početak snimanja samo može radovati.
Evo vesti sa Dark Hoirizonsa:
World Wrestling Entertainment and Fox Atomic are teaming for the $20 million action vehicle "12 Rounds" which Renny Harlin will direct says Variety.

Daniel Kunka's script centers on a New Orleans police detective (John Cena) whose girlfriend is kidnapped.

Steve Harris plays an FBI agent, Aidan Gillen is the kidnapper and Brian White plays a cop working with Cena's character.

Production starts February 25th in New Orleans, the first WWE Film to be shot in States-side. A 2009 release is planned.

Thursday, February 14, 2008

IZBAČENE SCENE

Evo i prvih živih slika iz filma MILOŠ BRANKOVIĆ Nebojše Radosavljevića Čupka. Ovo su neke scene iz filma koje su izbačene zato što su bile nedovoljno bizarne.


LOOK BACK IN ANGER

Večeras u sedam, u samom srcu grada, Dimitrije Vojnov učestvuje na tribini o stanju srpskog filma gde će nastaviti dalje sa destabilizacijom srpske kinematografije.
Evo i zvanične najave sa sajta Doma omladine.

Monsters and Critics///Don`t look back in Anger 2007 edition - Film
posted 08. 02. 08.
Thursday,February 14th at 7 PMDebate room on the first floor

Theme: Serbian films in 2007Film productionNational film festival in Novi SadOther festivalsFilms supported by public competition for Development of feature movies ("Hadersfild" and "The Fourth Man")"The Trap" in Hollywood"Promise Me This" in Cannes and Novi Sad, but not in Belgrade

Monday, February 11, 2008

DIVX BEZ ZAŠTITE

Dnevne novine su napravile vrlo detaljan i zanimljiv intervju sa Dragoljubom Aleksićem III, čelnikom producentske kuće Bez Zaštite d.o.o. koja je uzdrmala srpsku filmsku javnost prošle sedmice sa konferencijom za štampu na kojoj je najavila svoj ambiciozan ulazak u svet filmske produkcije.
Aleksić je srpskoj filmskoj javnosti poznat kao unuk poznatog akrobate i filmskog autora Dragoljuba Aleksića koji je tokom nemaćke okupacije snimio film NEVINOST BEZ ZAŠTITE koji je pobedio sve nacističke blokbastere na blagajnama. Međutim, prošle sedmice našao se u žiži interesovanja kada je objavio da je njegova producentska kuća Bez Zaštite d.o.o. obezbedila prava i novac za snimanje čak 20 direct-to-divx nastavaka domaćih filmova u sledeće dve godine. Uprkos brojnim obavezama, gospodin Aleksić je našao vremena da sedne sa nama i objasni nam anatomiju ovog velikog preokreta.
Otkud da se opredelite da filmove pravite direktno za divx, vaše kolege u svetu to obično rade za DVD?
Mislim da je DVD kao format potpuno prevaziđen kod nas, i da je to uopšte format jednog prošlog vremena. Film mora da prati napredovanje kućnih formata i zato smo se odlučili da izvorni format naših filmova odmah bude divx. Naša publika će ionako kada kupi film ako nije u divx formatu odmah pokušati da ga sabije, i mi smo to uradili umesto njih.
Ali, zar Vas divx format ne sprečava da Vaša izdanja obogatite raznim bonusima?
Bonusi nemaju smisla ukoliko se bavite srpskim filmom. Prvo, to su filmovi koji jedva mogu da se gledaju i sa originalnim tonom i još nisam sreo čoveka koji želi da gleda recimo SINOVCE sa komentarima. S druge strane sadržaji kao što je mejking of bi bili potpuna demistifikacija štapa i kanapa kojim se naši filmovi snimaju. Izvesni sadržaji koji povezuju DVD sa Internetom i nude neke ekskluzivne materijale za kupce DVDa su takođe izlišni jer je Internet u Srbiji prilično nerazvijen.
Kako ste došli do finansija za Vaš vrlo ambiciozni produkcioni slejt?
Kada smo koncipirali našu ideju da radimo direct-to-divx nastavke srpskih filmova, prvo smo uzeli kredit i njime kupili autorska prava na srpske filmove i njihove nastavke. Producenti su bili šokirani kada smo ih kontaktirali, pošto nisu očekivali da bi ikoga zanimala prava za sikvel, i pregovori o pravima su išli relativno lako. Kada smo otkupili prava, odlučili smo da se obratimo direktno disributerima. Prvo smo potpisali ugovor sa kompanijom RapidShare koja će biti zadužena za svetsko Internet tržište i preko njihovih sajtova će moći da se skidaju fajlovi sa našim filmovima. A onda smo za Srbiju i distribuciju po kioscima potpisali ugovor sa dnevnim novinama. Kad je reč o fizičkoj distribuciji diskova po svetu, napravili smo aukciju u centru zbivanja, na Medijskom sajmu u Bijeljini na kome se svake godine okupe svi gastarbajterski dileri audio kaseta, diskova i DVDova. Tamo smo u hotelu "Dženifer", ljubaznošću vlasnika hotela gospodina Dženifera Hadžića, napravili aukciju i pobedio je gospodin Mitar, vlasnik izdavačke kuće "Božur" iz Geklzenkirhena koja će distribuirati naše divxe. Ovim ugovorima smo obezbedili finansije za prvih dvadeset naslova.
Koji će biti prvi projekat?
Prvi naslov koji ulazi u snimanje ovih dana biće ČETVRTI ČOVEK 2020: ROBOUDBAŠ. Lazar Stanković je poginuo u prvom filmu upucavši se u stomak, ali glava mu je ostala čitava. Inženjeri iz Instituta za bezbednost na Banjici mu vade mozak i ugrađuju ga u mehaničko telo kiborga policajca koji treba da 2020. potpuno odmeni policajce pozornike na srpskim ulicama. Međutim, pošto je robot napravljen u skromnim uslovima, novo telo je praktično slabije od čovekovog, a Lazarova sećanja naviru, on se odmetne od svojih starešina i postaje usamljeni borac za pravdu.
Hoće li i nastavak režirati Dejan Zečević?
Nažalost ne. Ideja za nastavak mu se nije dopala tako da je odbio da radi ovaj projekat. Ipak, ja se nadam da će režirati neki drugi film u našoj produkciji.
Kako reaguju reditelji na Vaše nastavke njihovih filmova?
Različito. Imali smo recimo jedan slučaj sličan sporu New Line-Peter Jackson. Naime, mi imamo prava za nastavak filma PEŠČANIK Sabolča Tolnaija, BORIS DAVIDOVIČ i želeli smo da ga on režira i da produbi univerzum Danila Kiša koji je već stvorio u prvom filmu. Međutim, na kraju će ga on samo nadgledati kao izvršni producent, kao što će i Jackson nadgledati HOBBITa. Puno očekujemo od ovog projekta i drago nam je što će ipak imati kreativni pečat tima koji je radio prvi film.
Da li Vas isključivo zanima komercijalni rezultat ili imate i festivalske ambicije?
Direct-to-divx filmovi su pre svega producentski projekat i to je jasno, ali lagao bih ako kažem da ne planiram i neke festivalske projekte, naravno sa jasnom komercijalnom divx sudbinom. Prvi projekat tog tipa je naše mezimče KAD BUDEM MRTAV I BEO 2, film o grupi tinejdžera koji ožive Džimija Barku prilikom jednog satanističkog rituala i mi pratimo Džimijevo snalaženje u današnjem vremenu i lekcije koje on prenosi ovim mladim ljudima. Puno očekujemo od ovog filma, i sa njim ćemo svakako konkurisati na festivale. Mislim da bi bila velika čast za našu kuću ako bi mogli da imamo premijeru ovog filma u Sopotu. U svakom slučaju selektori Sopota će biti prvi ljudi kojima će biti prikazan prvi cut ovog filma. Pevač Džimi Barka je oduševljen ovom idejom i potpisao je ugovor da glumi glavnu ulogu.
Hoće li svi autori i projekti imati iste uslove ili će filmovi varirati po budžetu?
Filmovi će varirati po budžetu. Ne može svaka priča da ima isti budžet i isti broj snimajućih dana. Neki ambiciozniji filmovi poput O2: ŠMIZLE NA SELU će biti snimani i do čitavih deset dana. To je valjda normalno za film koji je nastavak ČARLSTONA ZA OGNJENKU koji je poznat kao ambiciozna franšiza. U ovom filmu, smeštenom u današnje vreme, dve devojke iz grada, odlaze na selo da bi našle devojke, i to podrazumeva da se par scena snimi van Beograda, a to iziskuje troškove. Istovremeno nastavak HADERSFILDa će biti sniman dva dana, i to je za takav film sasvim dovoljno.
U najavi je i animirani nastavak BOJA NA KOSOVU?
To samo naizgled deluje kao ambiciozniji projekat. Ceo ključ je u tome što smo mi našli način da snimimo svog BEOWULFa tako što ćemo angažovati toliko fizički ruinirane i loše glumce da na ekranu neće izgledati kao živi ljudi niti će imati mimiku pravih glumaca već će izgledati kao animirani modeli. Holivud pokušava da snimi animirani film koji liči na igrani, a mi želimo da uradimo obrnuto, sa snimimo igrani film koji liči na animirani.
Vaše strane kolege poput Avi Lernera su kupile studije u istočnoj Evropi u kojima snimaju većinu svojih filmova. Planirate li Vi tako nešto?
Još uvek ne. Lako je njima da kupe studio u nekoj zemlji koja je siromašnija od Amerike. Međutim, mi to ne možemo jer nema zemalja siromašnijih od Srbije. Ono što mi radimo je potpuno drugačiji sistem rada. Potpisali smo ugovor sa Ministarstvom za socijalna i boračka pitanja i dobili smo koncesiju na jedno sirotište u kome planiramo da decu obučavamo u duhu kinematografije i da ih osposobimo za pojedina filmska zanimanja. Na taj način ćemo preko besplatne radne snage imati uštede u produkciji a svaki dinar koji uložimo će se videti na ekranu.
Ukoliko se nametne kvalitetom, da li će neki od Vaših divx projekata imati i bioskopsku sudbinu?
Ne, zašto bi. Mnogo je bolje da pitate producente bioskopskih filmova da li će njihovi filmovi imati sudbinu na divxu. Nešto ne vidim da divxi vrve od recentnih srpskih bioskopskih filmova? Da vam kažem, jadan je onaj film koji niko ne narezuje. To je uvek bila moja maksima. I zato se isključivo bavim filmovima za narezivanje.

B2B 2008.

Ovogodišnja podela plena na B2B je bila vrlo zanimljiva pošto je mali brat gradskog konkursa za finasiranje filmova očigledno odlučio da pokaže srednji prst svom velikom bratu. Prošlog leta je Komisija na gradskom konkursu rekla da je projekat Miroslava Momčilovića ČEKAJ ME JA NEĆU DOĆI zreo da se snima i odobrila mu novac. Da bi ove zime, na B2B rekli da taj projekat tek treba da se razvija. E sad, kako projekat može istovremeno biti zreo za snimanje ili tek na početku razvoja?
Ne može.
I sam B2B na tome insistira, pa je zato iz konkurencije ove godine eliminisao ŠIŠANJE jer je već počelo sa snimanjem. A onda među dobitnicima srećemo projekat u sličnoj fazi zaokruženosti, i shvatimo da je neko iz B2B, verovatno iz najbolje namere, napravio previd.
Postoje dve opcije. Jedna je da je gradska Komisija prošlog leta pogrešila i da Momčilovićev projekat nije zreo za snimanje. Pošto je B2B takođe pod pokroviteljstvom Grada, sigurni smo da će odmah reagovati i oduzeti mu novac predviđen za snimanje. Zaista ne bi bilo dobro da neki nespreman projekat uđe u realizaciju, i da eventualno dobijemo neki nezreo film, zar ne? Konačno, zar Grad ne stimuliše vrhunska dela, i zar ne okuplja vrhunske stručnjake da procene koji projekat treba da se radi?
Druga mogućnost je da žiri B2B greši, i da je ovaj film zreo za snimanje. A onda mu novac za razvoj ne treba. Onda je već razvijen. I pošto mu mesto na B2B pitchingu ne treba, neka ga daju nekom drugom čiji je projekat još u embrionalnoj fazi.
Kako god bilo, sigurni smo da će časni i odgovorni organizatori ovih Konkursa uspeti da utvrde koja je Komisija bila u pravu i da će nam omogućiti najkvalitetnije bioskopsko iskustvo u idućoj godini.
Isto tako, sigurni smo da će časni ljudi koji stoje iza ovih Konkursa kazniti sve one koji su pogrešili u ovom procesu i umalo oštetili neki projekat kome je zapravo bio potreban novac za razvoj, ili za snimanje, još ne znamo njihovu konačnu procenu ko je bio u pravu.
Kada vidimo kako protiču konkursi, zaista osećamo spokoj što se naša kinematografija nalazi u tako sigurnim rukama.
Diskvalifikacija ŠIŠANJA pokazuje kako su naši Konkursi sada u rukama vrhunskih proceduralnih stručnjaka koji će, za razliku od svojih prethodnika koji nam samo nikada nisu dopuštali da pobedimo, rado i da osveže naš odnos i da nas diskvalifikuju i ponižavaju na druge načine. Međutim, sa podizanjem uloga, uvođenjem diskvalifikacije u naš odnos, oni su došli na polje proceduralnih zavrzlama gde će i sami sebi otežati nameštanje Konkursa. Međutim, možda i oni žele da otežaju sami sebi i postave neke nove izazove.
Ovogodišnja igra je počela sa B2B. Dobrodošli u naš košmar.

Friday, February 08, 2008

FORUM

FORUM!
FORUM!
FORUM!
Dragi posetioci, imamo veliko zadovoljstvo da vas obavestimo kako Doba Nevinosti najzad ZAISTA ima svoj Forum. Posle neuspelog eksperimenta sa našim Forumom, konačno se pojavio Forum koji možemo nazivati svojim ZVANIČNIM Forumom. To je Forum sajta NOVI KADROVI, specijalizovan za film, a naročito specijalizovan za srpski film koji je nama i najdraži.
Adresa ovog Foruma će se od sada nalaziti među našim linkovima i moći ćete vrlo jednostavno da mu pristupite kad god nas posetite i da vidite kako se tamo produbljuju razne teme.

Thursday, February 07, 2008

OPERACIJA SABLJA


Evo jednog zanimljivog set reporta koji je izašao u dnevnim novinama:

OPERACIJA SABLJA

Svi oni koji se sećaju nemilih martovskih događaja iz 2003. godine bili su uznemireni kada su juče videli žandarmerijske Hamvije kako blokiraju autoput. Uplašili su se da se ponovo ne radi o državnom udaru. Međutim, kada su pobliže prišli videli su da komandant momaka sa Crvenim Beretkama nije Zvezdan Jovanović već glumac Rale Milenković i da je reč o snimanju RTSove mini-serije OPERACIJA SABLJA, najambicioznijeg televizijskog projekta još od serije VUK KARADŽIĆ. Ova serija će prikazati događaje koji su prethodili i trajali tokom OPERACIJE SABLJA, serija će biti snimana filmski i svaku epizodu će raditi drugi reditelj.
UHAPŠENA CECA
U studiju Pink Films International odjekuje Cecina pesma ŽIVI DOKAZ. Reditelj Uroš Stojanović insistira na slušanju Cecinih pesama dok se namešta kadar u epizodi CECA U ZATVORU. Uroš Stojanović režira ovu epizodu u specijalno izgrađeim kulisama ženskog zatvora u PFI studiju.
"U OGNJENKI me je zanimalo selo bez muškaraca kao koncept. Ta tema me i dalje intrigira i sledeće mesto u kome nema muškaraca je ženski zatvor", kaže Stojanović.
Cecu igra beogradska glumica Jelena Jovičić koja je poznata i po izuzetnom pevačkom umeću, tako da će i pevati par Cecinih pesama. "Bilo mi je jako teško da dostignem tu prozuklost glasa", kaže Jelena, "ne znam da li ste primetili ali sve naše pevačice imaju toliko dubok glas da bi mogle da pevaju u Sepulturi."
Uroš je uznemiren dok se priprema scena kolektivnog tuširanja zatvorenica, moli ekipu da se skloni, i da ostanu samo oni najnužniji kako glumicama ne bi bilo neprijatno.
Međutim, kada krene kadar i kada jednoj od statistkinja ispadne sapun, ekipa prasne u smeh i vidimo da je led probijen. Ovi kadrovi će očigledno ostati upamćeni kao neki od najzabavnijih na snimanju.

SMRT U MELJAKU

Mladen Đorđević režira epizodu o skrivanju Kuma i Šiptara i njihovoj smrti u Meljaku.
"Ja volim da radim priče izmeštene iz Beograda i smeštene u rustikalni ambijent.", kaže Đorđević. "Mene zanima da vidim sukob civilizacija, dvojica gradskih kriminalaca rođenih na selu koji se lako uklapaju u nove okolnosti nasuprot haj-tej pripadnika SAJa koji su im za petama. Uzori su mi serija "24" i klasik Voltera Hila "Južnjačka uteha"."
Tokom naše posete Mladen je snimao scene kada Kum i Šiptar odlaze na pijacu u Meljaku i kupuju kajmak. Kum koga igra Milenko Pavlov donosi savršenu auetntičnost kada upita seljanku, inače naturščika, "Jel mlad kajmak, majko?" "Kupljeno", uzvikuje Đorđević i cela ekipa, uključujući i njegovog partnera Darka Tomovića, koji igra Šiptara, počinje da tapše.
Na snimanju ove epizode odlično sa zabavio i Miloš Vasić, novinar VREMENA, koji na seriji radi kao stručni konsultant. Ovaj strogi komentator postao je pravi miljenik meštana Meljaka, koji često dolaze kod njega da se konsultuju oko kupovine lovačkog oružja.
"Ekipa me ne voli jer insistiram na maksimalnoj autentičnosti", kaže Vasić, "ali mislim da slušaju moje sugestije i da će serija biti maksimalno autentična. Ne bih se upuštao u ovaj projekat da ne očekujem da će ispravno ispričati ovu uzbudljivu priču."

ŽURKE U ŠILEROVOJ

Poznati reditelj spotova Dejan Milićević radi epizodu ŽURKE U ŠILEROVOJ. Ove epizode su kako kaže ekipa najveseselije za snimanje i šoferi RTSa najviše vole da ih rade. "Ima dosta maloletnica koje statiraju", kažu nam šoferi, "a neko mora da tu nejač razveze kući." Organizatori sa RTSa se pak hvale kako su maloletnice naivne i kako su imali dosta uspeha kod njih, "Kad čuju reč organizator, misle kao da si bog zna ko i spremne su na sve", kaže nam jedan od organizatora koji je želeo da ostane anoniman.
"Mrzim snimanje na vodi", žali se Milićević dok na monitoru gleda kran koji ide iznad bazena u kome se na dušeku brčka Stefan Kapičić u ulozi Čedomira Jovanoviča. Problem je što pri kraju pokreta kamere dve maloletnice skaču u bazen i voda zapljusne objektiv. Ipak, sigurni smo da će ovi iskusni filmski radnici to rešiti.
Kuriozitet vezan za objekat u Šilerovoj jeste u tome što će iste kulise biti korišćene i u završnoj epizodi SLOM ZEMUNSKOG KLANA koju će režirati Janko Baljak i u toj epizodi će ova kuča zaista biti srušena.


SKRIVANJE ČUMETA

Čumetovo putešestvije, od Turske preko Slovačke do povratka u Srbiju i statusa zaštićenog svedoka režira Stevan Filipović.
Ova epizoda će gotovo u celosti biti snimana u studiju pošto će putem kompjuterskih efekata biti rekonstruisani Ankara i Bratislava.
"Za potrebe snimanja scene potere preko istanbulskih balkona, konstruisali smo poseban stedikem", kaže Stevan Filipović. "Želeo sam da Čume beži od dvojice rumunskih asasina u jednom neprekinutom kadru koji uključuje protrčavanje kroz tri stana i preskakanje tri balkona." Mi ga pitamo da li je to nešto slićno "Bornovom ultimatumu"? Filipović se samo nasmeši i kaže, "Ultimatum je za devojčice."
Sa sajle maše nam direktor fotografije Mihajlo Savić koji upravo treba da poleti za Čumetovim dublerom prilikom preskakanja drugog balkona. Iako je Nebojša Glogovac koji igra Čumeta želeo da sam radi ove akrobacije, osiguranje to ipak nije dozvolilo.
Mihajlo Savić nam objašnjava kako ovo nije prvi put da se za potrebe jedne scene konstruiše nova kamera i podseća na slučaj filma "Čudni dani" kada je za potrebe subjektivnih kadrova bila konstruisana posebna filmska kamera.
Sa Filipovićem gledamo ovu scenu na monitoru. I zaista deluje impresivno. Čume trči kroz stan, zalupljuje za sobom vrata, ispaljuje par metaka na Rumune a zatim skaće sa terase na terasu i kamera to čini zajedno sa njim u neprekinutom kadru. Kamera i Čume zajedno upadaju u stan skromne turske porodice koja upravo gleda "Zonu Zamfiorovu na televizoru" i protrčavaju kroz stan uz njihove vriske. Filipović je zadovoljan dublom i kaže nam da ovo nije ništa i da ćemo tek biti oduševljeni kada se umesto zelene pozadine na ekranu pojavi bosforski zalazak sunca.


ZMIJA

Epizodu o Zvezdanu Jovanoviću nazvanu ZMIJA radi Dejan Zečević Zeka. "Bio sam pod velikim uticajem filmova o snajperistima kao što su "Snajper" Luisa Ljuse, "Neprijatelj pred vratima" Žan-Žak Anoa, "Šuter" Entoana Fukue, i oduvek sam želeo da snimim film o tome, Zvekijeva sudbina mi je bila dobar povod.", kaže Zečević.
Set smo posetili tokom snimanja jedne emotivne scene u kojoj Zveki proživljava teške trenutke posle prvog zadatka na kome je upucao metu. Suze teku niz Zvekijevo lice dok rasklapa pušku, a emocija se prenosi na ekipu koja kolektivno zuri u fenomenalnu glumu Raleta Milenkovića u ulozi Zvekija.
Međutim, ova epizoda je daleko od elegične. "Najveselija scena je svakako ona kad Zveki dobije na poklon zaplenjenu snajpersku pušku Beret kalibra 50, takozvanu superpušku koju smo imali prilike da vidimo u filmovima "Kec iz rukava", "Poroci Majamija" i "Rambo IV". Mislim da je teže igrati radost nego tugu i Rale je tu bio briljantan.", hvali ga Zeka.
Majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija kaže da su scene u kojima se puca iz ove puške najteže. Prošle sedmice je snimana sekvenca oslobađanja Gurija iz obruča u Drenici i u njoj je zaigrala ova puška. "Problem sa radom na ovim scenama je u tome što je udar kalibra 50 toliko jak da bukvalno odnese pogođenog kaskadera koga izvuku žicom, a istovremeno izaziva i veliku eksploziju krvi tako da moramo da se dobro koordiniramo", kaže Lakobrija. "Pogodak u udove je još teži jer ih redovno otkida žrtvi, a Zeka je insistirao na nekoliko takvih pogodaka tako da sam za scenu u Drenici pripremio šest otkinutih ruku i dve noge."
Na pomen scene u Drenici, Zeka se samo osmehuje. "Zamislite "Pad Crnog jastreba" puta pet.", enigmatično odgovara.

EKIPA

Svaka epizoda ima generalni kontinuitet vezan za glumačku podelu ali su kad je reč o umetničkim saradnicima potpuno autonomne tako da će svaki reditelj pružiti svoj autentični stil u epizodama. Serija OPERACIJA SABLJA pretenduje da pomeri granice televizije ne samo u regionu već i na svetskom nivou. "Pokazivali smo showreel kompaniji HBO", kaže na Jelica Zupanc, "nisu mogli da veruju. Žele da je emituju mesec dana pre izlaska u Srbiji. Mi ne želimo da propustimo takvu čast a opet želimo i svoju ekskluzivnost, videćemo šta će od toga biti." Premijera serije se očekuje početkom 2009. godine na RTSu.

Wednesday, February 06, 2008

UROŠ vs DIMITRIJE

U novom broju HUPERA, Uroš Stojanović i Dimitrije diskutuju na temu najboljih trenutaka u istoriji srpskog filma. Pogledajte koji su najbolji filmovi u istoriji srpske kinematografije i koje filmove obavezno treba pogledati uz ČARLSTON ZA OGNJENKU.

Monday, February 04, 2008

INSAJDER O FILMSKOJ MAFIJI


Posle aktuelnog odličnog serijala o fudbalskoj mafiji, INSAJDER priprema i šestodelnu seriju o filmskoj mafiji.


Kako se snimaju filmovi, od čijih para, kako funkcionišu Konkursi, ko plaća komisije a ko publiku da mu gleda filmove, kako nepotizam i političke veze oblikuju srpski film, koliko nas u novcu uloženom u film košta svaki glas prikupljen kroz podršku filmskih radnika političkim kandidatima... Sve to su teme koje će obraditi novi serijal INSAJDERA.


Mnogi sagovornici su odbili da govore. Mnogi upućeni ljudi su govorili Brankici da se ne upušta u to jer je filmska mafija put do raskrinkavanja sveukupnog organizovanog kulturnog kriminala.


Štaviše, Brankica je dobila i pretnje, u jednoj poruci pisalo je "Brankice ubi ćemo te", po tome kako su razdvohjeni UBI i ĆEMO jasno je da je poruku pisao jedan od redovnih profesora FDU. Pretnje su autentične, što znači da je Brankica na putu istine.


Vidimo se u INSAJDERu!

Saturday, February 02, 2008

ŽIVOT I SMRT TEASERA

Na YouTube je procureo teaser za film ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE Mladena Đorđevića. Pogledajte ga!


Friday, February 01, 2008

ŠEJTAN ZA OGNJENKU

Stevan Filipović, autor ŠEJTANOVOG RATNIKA odlučio je da se putem Doba Nevinosti oglasi u vezi sa ČARLSTONOM ZA OGNJENKU:
Pre skoro dve godine, u vreme kada je naša ekipa bila u paklu privođenja kraju višegodišnjeg rada na 'Šejtanovom ratniku'- drugim rečima, potpuno odsečena od ostatka sveta- dobio sam dvd sa trejlerom nečega što se zvalo 'Čarlston za Ognjenku'. Nisam znao puno o filmu ili o ekipi koja ga radi, znao sam da reditelj nosi čudne šešire i simpatično mi je bilo što je ime filma zvučalo skoro sumanutije od našeg, ali to je uglavnom bilo to. Nisam znao šta da očekujem, ali ni u najluđim snovima nisam očekivao ono što sam video.

Dok su se u trejleru smenjivali kadrovi koji su komotno mogli da budu izvučeni iz nekog Bartonovog filma, 'Amelije Pulen' ili 'Heroja', praćeni muzikom koje se ne bi postideo ni Hans Cimer, osećao sam se kao svemirski istraživač u trenutku kada shvati da nismo sami u vaseljeni. Da li je moguće da zaista postoje ljudi u Srbiji koji su u stanju da naprave nešto ovako fenomenalno? Da li je moguće da su ti ljudi, očigledno autsajderi u sistemu koji već godinama proizvodi abominacije koje potom bestidno naziva filmovima, uspeli da se izbore sa silama mraka, i naprave beskompromisni holivudski spektakl, against all odds? Kako?

Danas, kada 'Ognjenka' trijumfalno počinje svoj bioskopski život, završena i u svetu distribuirana od strane Lika Besona, odgovor je više nego očigledan. Ne udaranjem glavom o zid, već razbijanjem zida glavom. Neverovatnom upornošću, kombinovanom sa ogromnim talentom. Još jedna pobeda za autsajdere, ovaj put najznačajnija i u najljućoj bici izvojevana, ostaviće dubok trag, kako na gledaoce, tako i na vasceli srbijanski filmski establišment.

Jer, već u prvom kadru koji vam otkriva selo iz neke iščašene bartonovske interpretacije Asteriksa, vidite da su 'Ognjenku' napravili ljudi koji VOLE film. Ljudi koji su pravili film koji bi i sami želeli da pogledaju u bioskopu. A to je nešto što se vidi u svakom frejmu. Nešto što ne može da se lažira. I nešto što je, izuzetno, neverovatno, retko. Da li postoji bolji dokaz nečije posvećenosti od činjenice da su u pitanju ljudi koji su proveli poslednjih pet godina radeći na njemu? Koliko naših kolega može da se pohvali da je na taj način živelo svoj projekat, sa svim usponima, padovima i vaskrsenjima, koje veličina i ambicioznost tog projekta nose sa sobom?

Reditelj Uroš Stojanović nam je svojim filmom dao referentnu tačku, pravi svetionik u tami, u odnosu na koji ćemo moći da se orjentišemo u godinama koje su ispred nas. Nema aspekta filma koji nije na vrhunskom nivou- od slojevite i originalne priče, načina na koji su korišćeni motivi lokalne mitologije i folklora, glumačke podele, preko dizajna, fotografije za Oskara, kostima, scenografije, muzike... Naravno, mnogi će reći- 'Čarlston' je jedinstven slučaj, pa to košta, pa tu su Francuzi, to je više izuzetak nego pravilo, ali, zar nije svaki ovako veliki filmski događaj 'jedinstven slučaj'? Ne možemo se nadati sistemskom rešenju koje će dati svakome šansu da radi sa francuskim supervizorima efekata ili jednim od najboljih svetskih kompozitora, prosto zato što ne zaslužuju svi takvu šansu. Za nju se trebalo izboriti, a to je ekipa 'Čarlstona' uradila.

'Čarlston' je značajan filmski događaj i na svetskom nivou, jer kao nacionalna kinematografija konačno pružamo nešto autentično, naše, pa još realizovano na način koji ne komunicira isključivo sa opskurnim festivalima istočno-evropskog arthouse filma (a što je najtužnije, većina srpskih filmova ne dostiže čak ni te domete). Pružamo nešto što konačno predstavlja Srbiju kao legitimnog partnera sa potencijalom i kapacitetima za ozbiljnu međunarodnu saradnju, pokazujemo da i ovde postoje talentovani ljudi koji mogu da pariraju svojim kolegama iz velikih svetskih kinematografija. Pri tom, sva ova poređenja ne navodim kao metaforu- eto, lepo je šta su ljudi uradili u okvirima srpskog filma- naprotiv, vrlo bukvalno mislim da 'Ognjenka' može po mnogo parametara da stane rame uz rame sa najboljim (i najskupljim) ostvarenjima sličnog profila iz Evrope ili Holivuda.

Na kraju, ja lično sam od 'Ognjenke' dobio nešto za šta više nisam mislio da je moguće od domaćeg filma- inspiraciju. U 'Ognjenku' sam se zaljubio iskreno, na prvo gledanje, kada je još bila bez zvuka, muzike i specijalnih efekata, i evo ta zaljubljenost još uvek traje. I, umesto apatije i žalopojki zbog apsurdno teške situacije u kojoj se nalazimo, sad imam žarku želju da završim svoj novi film. Da taj novi film bude bolji od prethodnog.

'Čarlston za Ognjenku' nam je vratio veru da su čuda moguća. Istu onu naivnu veru zbog koje sam uopšte počeo da se bavim filmom, a koja je bila toliko puta poljuljana tokom poslednjih nekoliko godina. Mislim da je teško da rečima izrazim zahvalnost na ovome svim članovima ekipe koja je nam donela Čarlston u Srbiju. Ekipe koja je bučno i hrabro stala uz nas kada nam je bilo najteže. Ali evo, pokušaću- dame i gospodo, čast mi je što vas poznajem. Hvala vam.

Stevan Filipović

MILOŠ LOLIĆ intervju

Sajt B92 je uradio odličan intervju sa Milošem Lolićem. Pročitajte ga obavezno!