Friday, January 30, 2009

PORNO DATUM

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE ima dve projekcije na FESTu.
Premijera će biti 28. februara u 20:30 u Dvorani kulturnog centra.
Repriza će biti 1. marta u Balkanu u 12:30.
Kupite karte na vreme!

Thursday, January 29, 2009

DRUG CRNI

Prava je šteta što se DRUG CRNI U NOBu, parodična polemika sa partizanskim filmom kao vrhuncem jugoslovenske kinematografije u repertoarskom i zanatskom smislu, pojavio u periodu kada je srpski film dotakao apsolutno dno po svim merilima.

Dok se sećanja na NOB filmove sa nostalgijom, pa čak, zašto kriti, i ponosom javljaju dok u Tuckwoodu čekamo početak projekcije i gledamo trejler za VALKYRIE Bryana Singera, odmah posle toga kreće film koji nas podseća u kakvo ruglo se pretvorio naš repertoarski film. Srpska kinematografija je poznata po tome što ima publiku koja radije gleda domaće od stranih filmova. Međutim, poslednjih godina se uporno radi na tome da se ta situacija promeni. Između ostalog, država je potpuno zanemarila podršku kvalitetnom repertoarskom filmu i ovaj je prepušten tome da se sroza na nivo televizijskog otpatka spakovanog u rinfuznu formu od sat i po.

Nažalost, kao što se prethodno desilo i sa serijom CRNI GRUJA i još više sa prvim filmom, propuštena je prilika da se napravi nešto što bi zaista uspelo da na duhovit i zanatski dostojanstven način reinterpretira mitove iz srpske istorije. U DRUGU CRNOM situacija je još radikalnija pre svega zbog toga što dok su raniji serija i filmovi imali relativno mali broj primera prezentacije svoje epohe u pop kulturi (praktično samo rad Đorđa Kadijevića), dok ova komedija o NOBu ima čitavo bogatstvo partizanskog filma i televizijskih serija kao referencu plus niz stranih uzora na tu temu.

Ovog bogatstva su autori DRUGA CRNOG U NOBu bili svesni tako da je struktura preuzeta iz OTPISANIH, na tragu kojih je urađena i funky muzička tema. Života Grujić je u interpretaciji Nenada Jezdića glumljen po uzoru na Renea iz serije ALO, ALO ali i Miju Aleksića. Zaplet sa “teškom vodom” kao nemačkim oružjem koje može preokrenuti rat direktno je preuzeto iz filma THE HEROES OF TELEMARK Anthony Manna koji je u širem smislu i inspirisan nacističkim pokušajem da se dokopaju atomske bombe. U filmu se pojavljuje lik James Bonda, a strane istorijske ličnosti u rasponu od Hitlera do Roosevelta se bez kompleksa dotiču u pojedinim scenama. Na jednu od konvencija filmova o Drugom svetskom ratu, na koju ni naši ni strani autori nisu uvek imali dobar odgovor - a to je kako da uklope nemačke deonice koje govore okupatori, autori DRUGA CRNOG su odgovorili time što junaci tobož govore nemački i titlovi deluju kao logične replike a u stvari sve vreme sa prizvukom nemačkog govore posprdne reči koje zasmejavaju srpsku publiku. Autorima nastavka se isto tako mora odati priznanje što je za razliku od prvog filma, ovog puta očigledno da je neko prisustvovao snimanju i sprovodio neku vrstu scenarija tako da je izbegnuto digresivno glumačko samoupravljanje koje je krasilo KAMEN MUDROSTI.

Međutim, sve to su neka interesantna pojedinačna rešenja koja su se našla u filmu sa scenarijem lišenim ikakve strukture i ritma; u najboljim delovima režiranom kao prolazni televizijski skeč koji nikada neće biti repriziran; mahom tehnički neispravnom; zaraženom diletantizmom koji je zavladao našim filmom. Zaista, jako je teški okriviti jedan pojedinačni sektor za određene nedostatke kada su u suštini svi povezani u jednu nesrećnu celinu. To što je ovaj film samo deo jednog šireg projekta u formi televizijske serije nije opravdanje, niti publika koja je platila kartu treba da dobija opravdanja umesto elementarnog kvaliteta.

Nije DRUG CRNI jedini film koji ima ovaj vid nedostataka. Međutim, u njemu su oni izraženiji zbog toga što ga i sami autori doživljavaju neozbiljno, iako je u suštini ovakav postmoderni projekat nešto od zanimljivijeg što je pokušano na našem filmu. Kao i u celoj franšizi CRNI GRUJA, tako se i u DRUGU CRNOM u suštini krije veliki potencijal, ali niko nije spreman da ga ozbiljno shvati i ostvari. Umesto da su se svi zajedno potrudili da snime film koji bi u zanatskom smislu zaista dostigao reference kojima se baavi, autori su ga namerno banalizovali i tretirali kao tezgu u koju ne veruju. Svuda u svetu, a naročito na našim prostorima, nacističke uniforme kao fetiš izjednačene su sa rado gledanim pop filmom. Otud je neverovatno da se isti ovi glumci iz petnih žila trude u nekom filmu snimljenom na novobeogradskom krovu a namerno promašuju kada im se pruži prilika da igraju u potencijalno pravom muviju.

I baš zbog takvog omalovažavajućeg odnosa koji imaju prema repertoarskom filmu, naši autori i rasteruju publiku iz bioskopa. DRUG CRNI U NOBu je mogao da bude sjajna postmoderna komedija koja se služi i izvesnim mitemama koje se prepoznatljive stranoj publici, i na osnovu toga je mogla čak biti i izvezena na strano tržište, kao što je to bio slučaj sa našim partizanskim filmovima. Uostalom, ovo je godina WW2 filma, Quentin Tarantino snima INGLOURIOUS BASTERDS, a Jugoslavija je zemlja koja je imala neke od najboljih WW2 filmova na svetu. U krajnjoj liniji čak i u domenu komedije na temu WW2 imamo uspešan primer sa BALKAN EKSPRESOM Branka Baletića. Međutim, umesto toga, dobili smo jedan lokalni proizvod čija je bioskopska sudbina pod znakom pitanja kada se suoči ne samo sa konkurencijom na repertoaru ili ukusom gledalaca već i sa time da trenutno na RTSu idu reprize RANJENOG ORLA koje će sasvim sigurno zadržati određeni deo gledalaca kod kuće, naročito onih koji su se već previše puta razočarali u naše bioskopske filmove.

Kad smo već kod RANJENOG ORLA i Šotre, setimo se njegovog pokušaja da snimi WW2 komediju 2004. sa PLJAČKOM TREĆEG RAJHA. Iako je zahvaljujući Šotrinim inherentnim nedostacima taj film spadao u grupu onih čiji je jedini problem u tome što su loši, i uprkos tome što je DRUG CRNI neuporedivo zanimljiviji kao koncept od njega, RAJH deluje znatno ozbiljnije i ambicioznije, koliko god to bizarno zvučalo.

Pored toga što je prokockao vlastiti potencijal, DRUG CRNI U NOBu je barem za neko vreme i onemogućio da se pojavi repertoarski film koji bi se poigravao sa pričama iz Drugog svetskog rata i konvencijama partizanskog filma. Ipak, iz takve depresivne situacije može da izraste i jedna potentna ideja za underground niskobudžetni film koji bi afirmisao nekog mladog i talentovanog autora. Možda bi trebalo napraviti DEAD MEN DON 'T WEAR PLAID samo u kontekstu partizanskog filma i njime pokazati koliko pop kulturno bogatsvo leži u toj tradiciji?

Tuesday, January 27, 2009

IZBORNA KAMPANJA

Ukoliko ste registrovani na Popboksu ili vas ne mrzi da se registrujete, predlažemo vam da glasate u njihovoj godišnjoj anketi.
Naši tipovi za glasanje su
www.novikadrovi.net za najbolji sajt
Specijalno nevaspitanje za najbolju radio emisiju
Što se filmova tiče, znate naš stav...

Monday, January 26, 2009

INTERVJU 22-2

Thursday, January 22, 2009

FEST 2009

Na FESTu 2009. biće prikazana dva srpska filma od kojih mnogo očekujemo. Pored ranije najavljene ZONE MRTVIH, u takmičarskom programu biće prikazan i ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE. Na obe premijere treba da se pojavimo u što većem broju kako bi podržali ova nova ostvarenja Novog srpskog filma i pokazali da ima dosta ljudi koji žele da vide nešto novo u našoj kinematografiji.
Kao malu najavu za ovogodišnji FEST, pogledajte lični making of ZONE MRTVIH koji je snimila glumica iz ovog filma Kristina Klebe.

Monday, January 19, 2009

TIRKE IN MEMORIAM

Bogdan Tirnanić će zauvek živeti među nama zahvaljujući svojim kritikama. Ovom prilikom ćemo vas podsetiti na dve koje nam je skenirao i poslao naš drug Mića Vujičić.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

QuickPost
Free Image Hosting at www.ImageShack.us

QuickPost

Friday, January 16, 2009

BOGDAN TIRNANIĆ R.I.P.

Danas nas je u 67. godini napustio jedan od najvećih, Bogdan Tirnanić. Sve dalje reči su suvišne...

HAUTE RESOLUTION

Monday, January 12, 2009

BACK ON YOUTUBE

Promo reel za SRPSKI FILM Srđana Spasojevića i Aleksandra Radivojevića je ponovo okačen na YouTube tako da ga pored downloada ovde možete opet i streamovati.


Saturday, January 10, 2009

SRPSKI FILM-BEZ CENZURE

SRPSKI FILM

Imamo veliko zadovoljstvo da vam pokažemo promo reel SRPSKOG FILMA Srđana Spasojevića, po scenariju Aleksandra Radivojevića koji čekamo sa velikim nestrpljenjem.

Friday, January 09, 2009

THE HURT LOCKER

Posle onog prilično nezgodno nahovanog italijanskog trejlera za THE HURT LOCKER, novi film naše omiljene rediteljke Kathryn Bigelow, evo i pravog amerićkog trejlera za film. Uživajte!

Thursday, January 08, 2009

22.2.09

22. februara ponestaće mesta u paklu i mrtvi će hodati Srbijom.
Premijera Zone mrtvih na FEST-u, uz učešće Kena Forija
BEOGRAD, 8. januara 2009. (Beta) - Horor film Milana Todorovića i Milana Konjevića "Zona mrtvih", koji je snimljen u srpsko-američko- španskoj koprodukciji, premijerno će biti prikazan 22. februara na FEST-u '09 u Beogradu.Kako je Todorović danas rekao agenciji Beta, gost premijere biće tumač glavne uloge, američki glumac Ken Fori (Ken Foree), koji je postao kultno ime u svetu horor filma nakon što je zaigrao u "Zori mrtvaca" (1978) Džordža Romera (George A. Romero)."Zona mrtvih" govori o ekološkoj katastrofi u Pančevu čija je posledica - zombifikacija stanovništva. Film je u tom gradu sniman tokom proleća prošle godine, uz učesčhe velikog broja statista, a završna postprodukcijska obrada počeće za nedelju dana u Italiji.
Prvi trejler će biti gotov za nekoliko dana, a napravio ga je Migel Angel Sanantonio (Miguel Angel Sanantonio), koji radio trejlere za filmove "Helboj" i "Helboj 2" Giljerma del Toroa (Guillermo del Torro) i "Duhovi u nama" Alesandra Amenabara (Alejandro Amenabar), izjavio je Milan Todorović.

Sunday, January 04, 2009

GHETTO FABULOUS

Na Popboksu su izašla dva toma kapitalnog teksta Predraga Vukčevića o sprezi dizelaštva i repa u Srbiji. Prvi tom možete pročitati ovde a drugi tu. Na Internetu se pojavio i trejler za film B13 ULTIMATUM koji je prošlog leta sniman u Beogradu i u njemu novobeogradski blokovi izgledaju kao senzacionalan geto. Obavezno pročitajte Peđin tekst i zabavite se uz trejler!

KOMINIKE 18: JASENOVAC

Poslednjih dana, jedna od najbizarnijih i najinteresantnijih vesti na temu filma bila je ideja Republike Srpske da zajedno sa maticom Srbijom započne realizaciju filmskog projekta o Jasenovcu. U novinskoj vesti čija se ozbiljnost i pouzdanost naravno mogu dovesti u pitanje, govori se o nuđenju projekta Spielbergu a licitira se i sa De Nirovim glumačkim angažmanom.
Ovakve spekulacije su naravno uzburkale filmsku javnost a da se političari malo više bave filmom, uzburkale bi i političku. Pre svega, naša bivša država ima vrlo bogato iskustvo u realizaciji velikih državnih projekata čija je sudbina u svetu bila u najmanju ruku zanimljiva. Velika freska o bici na Neretvi koju je režirao Veljko Bulajić bila je nominovana za „oskara“ za strani film, mnogi partizanski spektakli našli su svoje mesto, često u skraćenim verzijma, u exploitation bioskopima ili na policama video klubova. Njihov popagandni učinak je nejasan. Odnos svetske javnosti prema konceptu Jugoslavije pokazao se kao krajnj sumnjiv, u trenutku kada su se zbivali prelomni pocesi. Niko se nije pozvao na naše ratne spektakle kao dokument koji ih je podstakao da o ideji Jugoslavije misle išta lepše. Štaviše, u samoj Jugoslaviji, isti ti ratni spektakli poslužili su kao vodič nacionalistima kako da se kostimiraju u četnike ili ustaše pred početak sukoba. U samoj filmskoj struci ti spektakli ostali su omraženi zbog brojnih malverzacija, a neki poput VELIKOG TRANSPORTA razorili su čitave grane naše kinematografije i skončavali na sudu.
Ipak, nostalgično gledano, naravno da ti spektakli deluju i kao jedan dosta ubedljiv pokazatelj moći naše tadašnje filmske industrije, njene zanatske kompetencije i ozbiljnog odnosa političara prema filmu.
Republika Srpska međutim ima tendenciju da danas učestvuje u finansiranju novog talasa našeg ratnog spektakla. Posle TURNEJE Gorana Markovića, RS je pomogla i film Srđana Dragojevića SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU. Zapravo, GEORGIJE je snimljen pre TURNEJE ali će kasnije izaći. Karakteristika ova dva filma jeste da oni negativno ili uz dosta relativizacije govore o srpskoj ulozi u Prvom svetskom ratu odnosno nedavnom ratu u Bosni. Dok je rat u Bosni još uvek svež, pa se ni sama matica Srbija prema njemu nije tačno opredelila, Prvi svetski rat je inače zvanično tretiran kao odbrambeni rat u kome je Srbija bila žrtva, a sama Republika Srpska bi imala vitalni interes da oba ova filma govore o pozitivnom srpskom učešću u tim ratovima, pošto je Prvi svetski rat oslobodio prostor današnje Republike Srpske od austrougarskih kolonizatora dok je nedavni rat u Bosni omogućio da Republika Srpska nastane kao entitet. Međutim, RS čini upravo suprotno i finansira filmove koji u propagandnom smislu rade protiv nje i daju za pravo onima koji je smatraju „genocidnom tvorevinom“.
Jedan od kontraargumenata koji se može izreći u odbranu ova dva filma jeste teza da upravo spremnost srpskog filma da se suoči sa mračnom stranom srpskog angažmana pokazuje veličinu srpskog društva koje priznaje da ima svoju mračnu stranu. Tu se onda uvek provuče poređenje sa američkim filmom koji dosledno prikazuje mračnu stranu američkog angažmana. Ipak, zaboravlja se da takvo prikazivanje svoje veličine može da funkcioniše samo u tehnički superiornim filmovima koji svojim kvalitetom i veštinom brane društvo iz koga dolaze. Koliko god film APOCALYPSE NOW kritikovao Ameriku, iza njega ostaje oduševljenje tom zemljom zbog briljantne realizacije filma. Srpski film nesumnjivo jeste bio sposoban da proizvede takav film, setimo se LEPIH SELA, ali pitanje je da li recimo TURNEJA emituje sličan nivo zanatske superiornosti koji bi pokrio njen ideološki zadatak.
Angažovanje stranog reditelja da snimi programski film o istoriji neke nerazvijene zemlje poznat je metod. Takva praksa imala je povoljne i žalosne ishode. Primer povoljnog ishoda je remek-delo antikolonijalne kinematografije LA BATTAGLIA DI ALGERI Gilla Pontecorva, italijanskog reditelja koji je primenio tada aktuelne i avangardne tehnike cinema veritea na priču o alžirskoj borbi za nezavisnost. Ovaj film je imao tri nominacije za „oskara“ i osvojio je nagradu u Veneciji a danas se nalazi u većini selekcija bitnih filmova. Rđav primer je naš reditelj Zdravko Velimirović koji je u Mozambiku snimio njihov NOB film VREME LEOPARDA u sklopu pomoći SFRJ ovoj nejakoj kinematografiji.
Mi u kinematografskom smislu možda jesmo Mozambik ali ne treba da dozvolimo da film o Jasenovcu snimi neki zapadni Zdravko Velimirović.
S druge strane, poznajući praksu Republike Srpske, lako bi moglo da im se omakne danagažuju reditelja koji će u priči u Jasenovcu prikazati ustaše kao pozitivce.
Pošto je priča o angažovaju Spielberga neizvesna, ako on odbije ovu ponudu, trebalo bi imati pripremljeno rezervno rešenje.
Reditelj filma o Jasenovcu bi pre svega trebalo da bude neko ko može kroz svoj raniji opus da profiliše novi film na svetskom tržištu. Amerikanizovani film SZABADSAG SZERELEM koji su na temu mađarsle revolucije snimili holivudski imigranti Andrew Vajna i Joe Eszterhas bio je suviše holivudizovan za politički aktivnu publiku i suviše egzotičan za gledaoce koji traže holivudski užitak. Kroz taj film, Mađari su iživeli svoju želju da snime partizanski film, bio je relativno gledan na domaćem terenu, prikazan je sasvim marginalno u Berlinu, i ništa više. Pošto smo mi na vreme preležali bolest zvanu partizanski film treba da nađemo reditelja koji može da postigne maksimalan politički efekat u sadašnjem trenutku a da film bude i koliko-toliko bioskopski atraktivan.
Prvo ime koje pada na pamet je Oliver Stone. On bi bio sjajno rešenje. Njegovi zanatski i politički dometi su besprekorni a u poslednje vreme je očigledno sklon tome da se bavi i političkim filmom koji nema preveliku ambiciju na blagajnama. Čak i opcija da Stone snimi dokumentarni film o Jasenovcu može biti interesantna i imati priličan odjek u svetu.
Sledeće ime je Paul Greengrass, britanski veteran političkog filma koji snima akcijaše o Bourneu kako bi sebi omogućio da na miru radi ambiciozne političke naslove.
Iz Britanije dolazi i Danny Boyle, reditelj koji se inetersuje da radi filmove van angloameričkog miljea. Ako imamo u vidu da je on do sada često menjao žanrove a da nije snimio nijedan film o Holokaustu, njega bi ova tema možda zainteresovala.
Od mlađih britanskih autora, zanimljiva opcija je i Kevin Macdonald koji je pored uspešne dokumentarističke karijere sa naslovima poput TOUCHING THE VOID, ONE DAY IN SEPTEMBER i MY ENEMY’S ENEMY snimio i uspešan igrenjak THE LAST KING OF SCOTLAND o Idi Aminu.
Irski reditelj Jim Sheridan takođe deli interesovanje za političke teme. Upravo udaljavanje od političkih tema u Americi je i osakatilo njegovu holivudsku fazu, a njegov učenik Tery George je imao veliki uspeh sa filmom HOTEL RWANDA koji je tematizaov genocid u Ruandi pa bi učitelj mogao poći učenikovim stopama.
Holandski reditelj Paul Verhoeven je napustio Holivud ali je i dalje veliko ime u svetu. Iz njegovog opusa je jasno da su uspomene na Drugi svetski rat i Holokaust ostavile snažan trag. Njegov kultni status nesumnjivo bi omogućio ovom filmu veliki publicitet i plasman kako na festivalima tako i u bioskopima širom sveta. Poslednjih godina, Verhoeven je razvijao neke projekte o Drugom svetskom ratu i ratnim zločinima.
Volker Schlondorff i Werner Herzog su uvek zanimljiva rešenja. Schlondorff zbog svoje preciznosti i osvedočenog antinacističkog angažmana a Herzog zbog svojih moćnih vizija, spremnosti da se upoznaje sa drugim kulturama i fanatizma koji bi mogao da savlada priču o Jasenovcu.
U svakom slučaju trebalo bi odoleti smislu za humor i ne uzeti američkog reditelja Nicholasa Jasenoveca koji se nameće svojim prezimenom.
Sigurno je da se može naći još puno kandidata koji bi imali talenat i/ ili ugled u svetskoj filmoj javnosti da obeleže projekat o Jasenovcu. Imena poput Alfonsa Cuarona ili Atoma Egoyana se samo ređaju. Ipak, ključno pitanje je imaju li Srbija i Republika Srpska dovoljno zrelosti da progovore o Jasenovcu, verovatno ključnom događaju za objašnjavanje mnogo čega o Srbima u dvadesetom veku.