Saturday, February 28, 2009

NOĆ VELIKE POBEDE

Retko kada se desi da imamo priliku da budemo na svetskoj premijeri nekog istinski značajnog filma svetskog kalibra, da takvo ostvarenje po prvi put bude prikazano pred nama. I kada se to desi, shvatimo da je to velika odgovornost jer reči kojima pokušavamo da opišemo ovaj film su među prvima koje će ga ispratiti.

Međutim, to se desilo sinoć sa ŽIVOTOM I SMRĆU PORNO BANDE Mladena Đorđevića, To je film koji je svojom energijom, veštinom i višeslojnošću ne samo prevazišao sva očekivanja, nego se zaista ni ne kvalifikuje u neke tipične etikete "dobrog", "odličnog", "srpskog" filma. Mladen je snimio veliki, međunarodno relevantan film, i naslov kakav naša kinematografija nije imala već više od deset godina, ako ne i duže. Deset godina označava vreme prošlo od RANA, ali za razliku od RANA, PORNO BANDA u mnogim aspektima promera granice filmskog izraza na evropskom nivou, a naši filmovi su poslednji put to činili pre skoro četiri decenije.

PORNO BANDA je nesumnjivo svetski film koji po mnogo čemu pokazuje šta sve može da izraste iz srpske zemlje natopljene osiromašenim uranijumom i neumirenim duhovima nesnimljenih projekata mladih srpskih reditelja. Godinama se priča o tome kako je naše stanje inspirativno. Evo filma koji to dokazuje. Godinama se računa da će se pojaviti neki novi mladi reditelj koji će pomeriti našu kinematografiju korak napred. Pojavio se Mladen sa PORNO BANDOM.

Mladenov film je niskobudžetan na način na koji je to IDIOTERNE Larsa Von Triera, žanrovski na način TEXAS CHAINSAW MASSACREa Tobe Hoopera, političan kao što je to Herzog, provokativan kao BAISE MOI, film koji ide do kraja a ostaje u zoni u kojoj to i dalje boli i nije se pretvorilo u iživljavanje i persiflažu, i sve to se našlo u jednoj koherentnoj celini koja pokazuje pre svega pravo shvatanje art filma, pravo shvatanje žanrovskog filma u našim okolnostima, i autentičnu frustraciju koja formuliše stav u političkom smislu. Višeslojnost ovog filma nije formalni zahvat kojim se oplemenjuje neka struktura, već istinski politički koncept koji proističe iz radnje. Mladen je odlično razumeo svetski art film, u zemlji u kojoj ga mahom pogrešno razumeju, i snimio je svoj doprinos toj sceni.

Kada je navodio svoje uzore, neki od njih kao Žilnik i Makavejev su nesporni ali tek kao polazišna tačka i dokaz da su ovde nekada postojali kapaciteti da se snimi film koji će obogatiti svetsku scenu, dok su Japanci i Korejanci, u ovom filmu dobili ne samo ozbiljan srpski odgovor, nego, rekao bih, film koji ih gazi svojom ozbiljnošću i hororom iz kog je potekao. Ukoliko japanski i korejski žanrovski film reflektuje izvesne društvene tenzije a zatim ih hipertrofira do granice čistog arta, BANDA sjajno kanališe ono što je Srbija i stoji kao izvanredno zanimljiv politički film, koji iza sebe nema ideologiju, perverziju, provokaciju, već realnost koja luči sve te atribute. Rečju, Japanci i Koreja su movie, u poređenju sa onim što je Mladen izgurao na nivou ubedljivosti. U poređenju sa BANDOM njima jedino preostaje snaga u domenu visokog budžeta i visoke tehničke ispoliranosti, a i to više važi za korejski nego za japanski film.

Razlika, u odnosu na sve navedene Mladenove uzore, izuzev Živojina Pavlovića, jeste u tome što autori poput Žilnika, Makavejeva ili Miikea ne mogu da pariraju uverljivosti Mladenovog filmskog prizora i nisu kompetitvni kao racionalno koncipirano i zaokruženo filmsko delo koje može da se obrati i neiniciranima. Kao i svi najbolji art house naslovi, PORNO BANDA je na kraju ipak ostala jasan bioskopski film za publiku koja ima hrabrosti, a rekao bih da takvih ima dosta i da će kod nas sasvim sigurno BANDA mobilisati veliki broj ljudi koji su upravo zbog superiornosti stranih filmova i zaostalosti naših digli ruke od srpskog filma. BANDA je pravi film koji ih može pozvati nazad u bioskope i aktivirati.

Film koji pada na pamet kao pethodni primer ovako eksplozivnog ostvarenja u našoj kinematografiji jeste MLAD I ZDRAV KAO RUŽA Joce Jovanovića, ali Mladen i njega nadmašuje pošto je na nivou logike priče i uverljivosti znatno pitkiji od Jocine proto-punkerske vizije. Naprosto, kako je razvoj filma kao forme tekao, logične i uverljive priče su odnele prevagu za razliku od novotalasovske iracionalnosti koja je izumrla i Mladen je to dobro primetio i uzeo u obzir. Međutim, kao što je danas impozantno kako je Joca uspeo da uhvati filmski zeitgeist u svom filmu, tako je i u PORNO BANDI gotovo neverovatno koliko ovaj film ne samo da komunicira sa onim što se dešava u svetu, nego nudi i nešto novo i u tome svemu ima svoje mesto jer nikada ova stilska sredstva nisu primenjana na ovakvu priču smeštenu u ovako ozbiljne okolnosti.

Mladen je napravio mudar izbor što se hrabro opredelio za rad sa nepoznatim glumcima jer su oni dali posebnu draž filmu, učinivši da karakteri isplivaju u prvi plan. ovi hrabri glumci će, nadamo se, biti prepoznati i nagrađeni za svoj doprinos jednoj novoj tendenciji u našoj kinematografiji. Fotografija Nemanje Jovanova je gnevna, sa energičnim pokretima kamere koja se ponaša kao jedan od likova u priči, i omogućuje filmu sjajnu dinamiku, ne samo na nivou tempa pripovedanja već i na kinestetičkom nivou. Sasvim je jasno da je Mladen u naš nezavisni film doneo vizuelni koncept koji krasi najčuvenije predstavnike ovog pravca. Dugo smo čekali da se to desi u našem filmu. Dugo su naši niskobudžetni filmovi bili mejnstrim filmovi snimljeni sa manje para nego što im treba i tek sada se pojavio film koji je iz svoje nezavisnoti i slobode koja proizilazi iz niskog budžeta uspeo da razvije koncept i vlastiti kapital.

Mladen je ubacio bombu u srpsku kinematografiju 28. februara 2009. godine. Publici još uvek ječi u ušima od energije koja je izbila se ekrana, a sasvim sigurno je ova eksplozija raščistila prostor za ulazak nekih novih stvari u srpsku kinematografiju. Dobili smo film koji će biti prikazivan u svim retrospektivama značajnih srpskih filmova. To je sasvim sigurno. Dobili smo film kojim ćemo moći da se ponosimo. Dobili smo film iz koga ćemo moći da učimo. Dobili smo film čiji će se kvalitet nametnuti. Kvalitet se ne može sakriti, ne može se ugušiti, može se samo uzaludno potiskivati. Ako to neko pokuša da učini treba da zna da mu je trud uzaludan, i da će osvanuti poražen na stranicama neke knjige napisane po uzoru na CRNI TALAS Bogdana Tirnanića. Dobili smo film zbog kog svaka kinematografija računa na mlade autore da je obnove. Ovo je taj film.

I što je još važnije. Ovo je film koji je pokazao kako treba da izgleda pravi art film, pravi politički film, pa u krajnjoj liniji i na koji se način čuvaju tradicije velikih autora koji su srpsku kinematografiju učinili velikom. ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE je veliki Mladenov korak da spreči njeno dalje urušavanje i da pokaže put kako u ovoj zemlji i dalje mogu da nastanu vredni filmovi.

Sinoć se dogodila velika pobeda Novog srpskog filma.

Friday, February 27, 2009

NEXT 12 ROUNDS

Preostale su još četiri sedmice do izlaska novog filma Renny Harlina u američke bioskope. Evo i novog trejlera za 12 ROUNDS.

Thursday, February 26, 2009

STRANCI U RAJU


BANLIEUE 13 ULTIMATUM koji je prošlog leta sniman u Beogradu, zaradio je 3,5 miliona dolara za prvi vikend prikazivanja u francuskim bioskopima. Variety je objavio prilično povoljnu kritiku u kojoj se pominju i srpske lokacije, možete je pročitati ovde.

Wednesday, February 25, 2009

DIMITRIJE vs MLADEN


U današnjem broju City Magazinea, izašao je intervju koji je Dimitrije uradio sa Mladenom Đorđevićem povodom premijere filma ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE. City Magazine danas možete naći u gradu, i uzeti besplatno, a ko nema strpljenja da se dočepa štampanog primerka može da ga skine odavde u pdf formatu i na 16. strani pročita intervju. Ili naprosto da klikne na ovaj link.

Uživajte!

SWEPT AWAY

Naša omiljena grupa Sweeper je u nominaciji na Hello konkursu za najbolju pesmu. I ne samo to, već Sweeper nastupa sa pesmom ONA, izvorno napravljenom za potrebe predstave 72 DEVICE. Molimo vas da podržite Sweeperovce svojim glasovima na www.hellomusic.rs
Ceo EP sa soundtrackom za predstavu 72 DEVICE možete downloadovati odavde.

Monday, February 23, 2009

ZONA PREMIJERE

Sinoć se to zaista i dogodilo! Srbija je dobila svoj prvi zombi film. Koliko god to neverovatno zvučalo.
U kinematografiji koja je učinila da nešto što bi se moglo nazvati normalnim filmom počinje da izgleda nemoguće, grupa okupljena oko ZONE MRTVIH uspela je da napravi iskorak, da pomeri stvari što se nas tiče nekoliko koraka napred i da snimi film koji je nenormalan ali na dobar način. Pre svega, uspeli su da snime film kakav se u Srbiji ne pravi, i za koji uopšte nema razumevanja, upisavši se u istoriju.
Međutim, pored toga, uspeli su da snime film za koji čak ni najskeptičniji reprezenti srpskog mejnstrim filmmejkinga i ukusa ne mogu automatski da otpišu. I to je najvažnije.
ZONA MRTVIH je u svojoj ligi sasvim reprezentativan film. Štaviše, bolji je od mnogih filmova ovog tipa koji dolaze iz žanrovski emancipovanijih i zanatski naprednijih kinematografija.
Postavljalo se pitanje da li je FEST pravo mesto za premijeru ZONE MRTVIH. Zaista, u kontekstu FESTove tradicije festivala festivala i generalno art-house programa, ZONA je mogla delovati kao eksces. Međutim, ne samo da sinoć Sava Centar kao velika sala nije progutao ZONU koja je grindhouse film nego je vrlo popunjeno gledalište uspelo da pretvori ovu premijeru u pravu MIDNIGHT MADNESS projekciju, a MIDNIGHT MADNESS programi su tradicija velikih festivala.
SMSovanje u neverici je trajalo do duboko u noć. Pokušavali smo da proverimo da li se zaista dogodilo to u SC. Da li je zaista snimljen i prikazan prvi srpski zombi film? Jeste.
Idemo dalje.
Posle premijere ZONE, pozitivni zombi talasi raširili su se iz Sava Cetra i do Holivuda gde je Danny Boyle, reditelj filma 28 DAYS LATER čiji se eho oseća u ZONI, osvojio oskara za svoj DOM ZA VEŠANJE.
Sinoć se desila velika pobeda žanrovskog filma na svim frontovima. Međutim, nema vremena za odmor, jer nas 28. čeka premijera ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE.

Sunday, February 22, 2009

GOJENJE e-PRASETA

Ugledna televizija Arte je jedan od producenata kratkometražnog igrano-animiranog filma E-PIGS Petra Pašića za koji je Dimitrije piao scenario. Sada je na njihov sajt postavljen jedan kratki promo prilog o nastanku ovog filma. Pogledajte.

Friday, February 20, 2009

INGLOURIOUS POSTERdS




Prva dva one-sheeta za INGLOURIOUS BASTERDS!


ZONA INTERVJUA


Španski producent ZONE MRTVIH Antoni Sole, nedavno je dao intervju uglednom časopisu ScreenDaily i našem drugu Vladanu Petkoviću. Pročitajte šta je rekao o svojim planovima u Srbiji i samoj ZONI.



Serbia - Saving grace

"Serbia is currently the most competitive filming location in Europe," says Spanish-born producer Antoni Sole. "Crews are skilled and experienced, with an excellent knowledge of English and are much cheaper than those in Bulgaria or Romania. The facilities are also of high quality."
Sole is an experienced producer who has set up an office of his production company ABS Producciones in the Serbian capital of Belgrade. He now divides his time between Serbia and Barcelona, where ABS is based in Spain. He has co-produced Serbia's first zombie film, Zone Of The Dead, and is developing three further projects in the territory.
The English-language Zone Of The Dead is co-directed by young Belgraders Milan Konjevic and Milan Todorovic and is based on a script by Todorovic and Vukota Brajovic. The cast is a mix of up-and-coming local and European actors and was co-produced by Serbian outfits Talking Wolf, PFI Films and Viktorija Film with Italy's Trees Pictures. Shot in Serbia and now in post-production in Italy, it will be released in Serbia by leading local distributor Tuck on six prints from February 6.
For his next project, Sole reversed the process. Alessandro Perella's horror film The Bald Madonna, starring Robert Englund and Ivana Mino, was shot in Italy and is now in post-production in Serbia. The film is another co-production with Talking Wolf.
"Since my first films, Peter Greenaway's The Tulse Luper Suitcase trilogy, I only do co-productions," Sole explains. "Cinema is a collective thing and it is the only way to recoup because you want your films to travel. That is also the reason that Zone Of The Dead was shot in English."
Sole will reteam with Konjevic and Todorovic on the horror film Night Prey. He then plans to move behind the camera, making his directorial debut on the apocalyptic thriller Pandora, again starring Englund (better known as A Nightmare On Elm Street's Freddy Krueger) which he plans to shoot in June in Argentina, Spain and Serbia. It will be set up as a co-production with Canada's Caramel Films and Argentina's Cinemagroup.
"I work a lot in Argentina and Mexico as they are the best shooting locations outside Europe," Sole explains. "The question of cheap locations actually comes down to the quality versus price. Probably Mongolia would be the cheapest place in the world to shoot, but where is the infrastructure, what are the crews like? (In) Serbia, I know I can always make a quality production without too many expenses.
"Serbia has a very bad image in the world. But if people see a good film and find out it was shot there, I'm sure they'd be interested in coming. That's why productions like mine or the upcoming Ralph Fiennes project (Coriolanus, to be shot in Serbia in March) can help not only the Serbian film industry, but the country itself."

Thursday, February 19, 2009

PORNO RASPRODAJA


Karte za premijeru ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE u Dvorani kulturnog centra su rasprodate. Potrudimo se da i repriza sutradan u Balkanu bude rasprodata. Za to vreme pogledajte bioskopski plakat za BANDU.

ZONE OF THE TUNES

Pogledajte muzički spot sa pesmom iz filma ZONA MRTVIH.

Wednesday, February 18, 2009

ADAM & IHA


Naši omiljeni muzičari James Iha, nekadašnji gitarista Smashing Pumpkinsa, i Adam Schlesinger, jedan od vođa Fountains of Wayne odlučili su da svoju dugogodišnju saradnju na raznim pločama krunišu zajedničkom supergrupom i albumom. Evo šta o tome javlja Popboks:


Iha ima supergrupu

Bivši gitarista Smashing Pumpkinsa James Iha, bubnjar Cheap Tricka Bun E. Carlos, Taylor Hanson iz grupe Hanson i basista Fountains Of Wayne Adam Schlesinger snimili su, pod imenom Tinted Windows, album koji bi trebalo da bude objavljen na proleće.
Nova supergrupa je debi snimila u njujorškom studiju Stratosphere Sound; izdavač još uvek nije poznat.
Tinted Windows će prvi koncert imati 20. marta na teksaškom festivalu South by Southwest.

Monday, February 16, 2009

HURT KRITIKA


Jedna od malobrojnih stvari koje su nastale u našoj kulturi u poslednjih dvadesetak godina a da mogu poslužiti na ponos, jeste zaostavština danas već srednje generacije filmskih kritičara svojevremeno okupljenih oko RITMA i DŽUBOKSa koji su stvorili jedan autentičan pogled na autorski panteon američkog filma. Zahvaljujući njima i novije generacije kritičara često bolje poznaju i razumeju američki čak i od tamošnjih kritičara. Jedan od autora koji su kod nas prepoznati još na samom početku dok ih američka academia otkriva znatno posle nas je i Kathryn Bigelow. U nadi da će se njen novi film nekada pojaviti kod nas, Popboks je objavio kritiku HURT LOCKERa, smeštajući ga među naslove koji još uvek nisu u našim bioskopima ali jesu od značaja za našu publiku i samim tim treba da dobiju kritiku.


Friday, February 13, 2009

ZVANIČNO MRTVI

Najzad imamo zadovoljstvo da vam prikažemo i zvanični trejler za ZONU MRTVIH koji je montirao čovek inače zadužen za trejlere Guillerma Del Tora. Uživajte!

Wednesday, February 11, 2009

full teaser BASTERDSa

Tuesday, February 10, 2009

PRVI KADROVI BASTERDSA

Sunday, February 08, 2009

STRANCI U RAJU

Sad su polako počeli da se pojavljuju rezultati snimanja u Srbiji prošle godine.
18. februara u Francuskoj izlazi B13 ULTIMATUM koji je sniman ovog leta u Beogradu. Izveštaje sa snimanja, making of klipove i trejler smo već postovali. Ovog puta, pogledajte nekoliko inserata iz filma.
INSERT 1
INSERT 2
INSERT 3
INSERT 4
INSERT 5

Saturday, February 07, 2009

2009 – GODINA ZAPLETA

2009. godine najzad imamo filmove kojima možemo da se radujemo i da ih podržavamo kako se budu privodili kraju i ulazili u bioskope.

O naslovima poput ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE, BEOGRADSKOG FANTOMA, ZONE MRTVIH, ŠIŠANJA, SRPSKOG FILMA ili EDIT I JA, pisali smo već mnogo puta. Oni će nesumnjivo doneti nešto novo u našu kinematografiju i svojom brojnošću i svežinom će formirati jedan front koji će se ne samo opirati razornim tendencijama politike oligarha nego će i dokazati kako su razne stvari koje su ranije odbacivane kao nemoguće zapravo izvodljive.

Neki među nama u toj borbi učestvuju već deset godina ne samo kao autori kojima nikada nije nestalo upornosti, već i kao kritičari, kolekcionari, motivatori, inspiratori... Najzad je došao dan kada će taj napor koji traje već jednu deceniju ostati zabaležen u istoriji srpskog filma, odakle niko neće moći da nas obriše. Mali broj umetničkih pokreta je nastao unutar naše kinematografije a sada je sasvim sigurno da smo mi jedan od njih.

Samo autori ovih filmova znaju koliko je bilo teško ubediti ne samo finansijere već i članove ekipe da je moguće ispuniti ove vizije. Šta god se bude desilo sa njima, živećemo u spokoju jer svaki od njih reprezentuje jednu autentičnu autorsku želju što se za radove onih koji manipulišu našom kinematografijom ne može reći. Njihova sposobnost da nas ignorišu, dezavuišu i obeshrabruju je ogromna, a oni na svojoj strani imaju i deo plaćenika u štampi, ali zato oni nikada neće imati to zadovoljstvo koje imamo mi kad gledamo ove filmove znajući da su nastali iz najčistijih stvaralačkih ambicija.

Ipak, važno je da se 2009. godine pored eksploatacije ovih naslova poseje i seme određenog kontinuiteta Novog srpskog filma. Postoji još reditelja koji su zreli da uđu u kinematografiju i daju svoj doprinos njenom ozdravljenju i od najvećeg je značaja da oni tokom 2009. godine dođu u situaciju da započnu svoje projekte. Pred njima su dva puta i oba su teška.

Na pitanje koja je tendencija srpskog filmskog mejnstrima gora - artistička ili komercijalna, najbolje je citirati Staljina – OBE SU GORE.

Artističko-fondacijska tendencija je trenutno preovlađujuća u telima koja upravljaju državnim finasiranjem filmova, i pitanje je koliko dugo će ovakvo stanje opstati. Sva je prilika da ćemo još neko vreme morati da se nosimo sa oligarsima i njihovim nameštenim konkursima čiji su plodovi neuspeli filmovi koji mahom niti uspevaju da stignu na relevantne strane festivale, niti imaju publiku u našim bioskopima, a u poslednje vreme im čak i najodaniji kritičari okreću leđa. Skeptični smo prema tome kolike su šanse da se u komisijama nađe neko ko bi se zaista založio da radi za dobrobit našeg filma, a ukoliko bi se takav i našao, pitanje je koliko bi svoje vizije mogao da sprovede.

Tokom 2009. godine pojaviće se nekoliko spornih projekata poput HITNE POMOĆI Gorana Radovanovića koja je u realizaciji već skoro tri godine, dobio je novac za snimanje 2006. na Konkursu FCS, ili BACILA SI ČINI NA MENE Miroslava Petkovića, a već je vreme da se postavi pitanje šta je sa filmovima TUĐA KRV Pjera Žalice i CRNA ZORICA Radoslava Pavkovića koji su dobili pare na Konkursu 2007. godine a čije snimanje još nije ni počelo. Česta pomeranja suočavanja srpske filmske javnosti sa gorenavedenim snimljenim naslovima i ovi nesnimljeni projekti sasvim su dovoljna tema da se u javnosti polemiše sa oligarsima u predstojećem periodu. Ako tome dodamo da će sigurno barem jedan od njihovih promptno snimljenih štićenika (naslov filma poznat našem kriznom štabu) izazvati sablazan svakog iole filmski pismenog čoveka, pošteni novinari kojima je stalo do ozdravljenja srpskog filma sigurno će imati o čemu da pišu.

Dakle, 2009. godine naš najveći zadatak je da povedemo javnu raspravu o tome koji se kriterijumi primenjuju na konkursima, koji su konflikti interesa u pitanju, a čini se da će nam oligarsi dati povode za to i da će javnost biti zainteresovana da čuje našu stranu priče.

Kao što se moć sadašnjih filmskih oligarha svela na njihove političke veze u strankama i ponekog plaćenog novinara, oni je isto tako mogu i izgubiti, kada njihovi politički zaštitnici shvate da ih oni samo sramote i kompromituju svojim postupcima. Isto važi i za medije. Jedno vreme su mediji bili podesni za lobiranje u korist oligarha ali sada kada su oni ubili srpsku kinematografiju kao temu, i sami novinari moraju mimo njih da traže teme svoji tekstova o filmu. U tom smislu, već smo videli kako je recimo SRPSKI FILM Srđana Spasojevića i Aleksandra Radivojevića počeo da privlači veću pažnju od mnogih njihovih projekata. SRPSKI FILM je samo najsvežiji primer ali generalno ta tendencija da oligarsi gube medijski rat je odavno prisutna. Njihovi filmovi više ne zanimaju čak ni našu lokalnu štampu i pitanje je trenutka kada će oni postati nepotrebni i svojim političkim zaštitnicima koji im trenutno obezbeđuju filmove.

Oligarsi su pokušali i uspeli da kupe neke od nas, ali i oni koji su kupljeni će uskoro shvatiti da sa njima neće moći da ispune svoje vizije. Međutim, oni koji su ostali samostalni i svesni stranputice kojom oligarsi vode srpski film su dovoljno brojni da se oglase kada dođe trenutak. Isto tako važno je iskoristiti sve moguće resurse koji direktno ne zanimaju oligarhe, naročito recimo snimanje kratkometražnih filmova koji mogu biti korisni kako bi pokazali kakve sve rediteljske poetike i ideje ostaju neostvarene dok trpimo teror njihovih netalentovaanih štićenika.

Kad je reč o komercijalnom filmu, DRUG CRNI U NOBu pokazuje da stvari jako loše stoje. Još od vremena filma PROMENI ME bilo je jasno da se bioskopskoj publici pod etiketom bioskopskog filma plasiraju televizijski proizvodi, manje ili veće ambicije. Isto tako, sasvim je jasno da više ne postoje apsolutno nikakvi parametri šta se smatra komercijalnim, pa tako jedna u osnovi potpuno nekomercijalna priča poput ČITULJE ZA ESKOBARA uspeva da bude proizvedena sa najvišim komercijalnim pretenzijama što pokazuje da nema gotovo nikakvog filtriranja projekata na konceptualnom i dramaturškom nivou. Isto tako sasvim je jasno da ne postoji nikakva tendencija da se barem u konotativnom smislu povežu kvalitet i komercijalnost, a ambicizoni projekti poput ČARLSTONA ZA OGNJENKU i, verovatno, SVETOG GEORGIJA, imaju publiku pre svega zbog svoje ambicije, ali iza njih ne stoji apsolutno nikakva komercijalna računica pošto su previše skupi da bi im rezultati sa srpskih blagajni išta značili.

Na svu sreću srpski bioskopski organizam počeo je da odbija otpatke poput DRUGA CRNOG koji je će imati znatno manje gledalaca od prvog dela, ukoliko se po prvim nedeljama može praviti ikakva prognoza, i to nas dovodi do jedne paradoksalne situacije. Naime, koliko god bilo korisno to da gledaoci najzad pokažu otpor ponižavajućim filmovima koji im se podvaljuju, isto tako postavlja se pitanje odakle će se finansirati eventualni novi repertoarski filmovi. Država očigledno nema nameru da podrži tu upečatljivu tradiciju srpskog filma da je na svom tržištu gledaniji od stranog, drugi finansijeri koji očekuju profit će se obeshrabreni okrenuti televiziji ukoliko išta budu i pravili – ako imamo u vidu recesiju, i ostaje otvoreno pitanje, hoće li iko snimiti išta sa idejom da narod ima šta da gleda, i da to eventualno bude na neki način kvalitetno...

Što se komercijalnog filma, on može da bude spasen jedino ako se mladi autori budu fokusirali na to da njihovi projekti budu komunikativni, nezavisno od svoje pretenzije privlačni publici. Isto tako, primetna je tendencija da mlađi autori kada prezentiraju svoje projekte donose određenu depresiju i skepsu opisujući ih kao filmove koji ne služe za zabavu i sl. To je pogrešan pristup. Treba publici prepustiti da sama proceni da li joj je film zabavan ili ne a pre toga treba učiniti sve da publika bude privučena u bioskop. Srpska publika je poznata po tome da ne samo da više gleda domaći od stranog filma nego i među domaćim filmom radije gleda onaj kvalitetniji pod uslovom da joj se ponudi. Takve ponude se pojavljuju retko ali ih ima, i tako se treba ponašati i u medijima.

Ključna stvar za ostvraenje promena u našoj kienmatografiji jeste da pre svega svi ostanemo odani ideji filma, da ne pokleknemo i ne odsutanemo. Prethodne generacije su olako odustale i prepustile kinematografiju špekulantima koji ne znaju ništa o filmu a žele da porave komercijani film i pretenzioznim nadrirediteljima koji su pogrešno razumeli konvencije umetničkog filma. Mi to ne smemo da dozvolimo.

Nikada nećemo odustati od borbe za svoje mesto u našoj kinematografiji.

Sunday, February 01, 2009

12 ROUNDS TRAILER

Najzad evo trejlera za film 12 ROUNDS u kome se Renny Harlin vraća onome zbog čega ga volimo a to je straight-edge akcija. Film izlazi 27. marta. Mi smo spremni!