U ovom kriznom trenutku u odnosima između dve Koreje i SAD, današnje dnevne novine objavljuju jednu vrlo zanimljivu priču o zastupljenosti srpskog filma u izolovanoj Severnoj Koreji.
Srbi zabavljaju Pjongjang
Popularnost Velimira Bate Živojinovića u Kini dobro je poznata stvar ali
srpska javnost zna vrlo malo o neverovatnoj popularnosti srpskih
filmova u Severnoj Koreji. Ova enigmatična i prkosna država je
poslednjih dana u centru pažnje zbog zveckanja nuklearnim oružjem sa
Amerikom i susedima. Međutim, ni prethodnih godina nije bilo puno vesti o
kulturi ove zemlje koja je u medijima bila zasenjena pričama o gladi,
naoružavanju i ekscentričnostima vladajuće dinastije. Ipak, čudi da
srpska javnost nije upoznata sa tim da je Severna Koreja jedan od
najvećih uvoznika srpskih filmova.
Podaci o izvozu srpskih filmova u Severnu Koreju trenutno su nedostupni
pošto zaposleni u Filmskom centru Srbije ne mogu da nađu dokumentaciju o
tome. "Ovde kao da je pala atomska bomba", kaže nam službenik Filmskog
centra koji je želeo da ostane anoniman, nehotice aludirajući na
nuklearnu situaciju Severne Koreje. Ipak, potvrdio nam je da Severna
Koreja zbog vrlo stroge politike prema uvozu stranih filmova, na vrlo
kratkom spisku "prijateljskih kinematografija" drži srpsku koju inače
jedino priznaje kao naslednicu jugoslovenske filmske industrije.
Putem interneta, stupili smo u kontakt sa Park Pil Bongom, filmskim
teoretičarem iz Pjongjanga koji je početkom prošle decenije prebegao u
Južnu Koreju i sada radi u jednom seulskom video klubu. "Kao i u Kini, u
Severnoj Koreji su se jako voleli jugoslovenski partizanski filmovi.
Ipak, vrlo brzo su progresivniji elementi u Partiji prepoznali kvalitete
i u drugim žanrovima tako da su u Pjongjangu pregledani razni
jugoslovenski filmovi od kojih je mnoge cenzura odobrila."
Severnokorejanci su se tako u pauzama rada razonodili uz "Žikinu
dinastiju", mada ne i "Tesnu kožu" jer potkopava radni moral a za
praznike su maštali o socijalizmu sa ljudskim likom uz "Ljubav i modu" i
"Nacionalnu klasu". Naravno, nijedan detalj nije promakao budnim
cenzorima, recimo, "Nacionalna klasa" nije premontiravana ali je prevod
adaptiran tako da glavni junak želi da ide u vojsku uprkos tome što ima
problem sa bubrezima.
Park Pil Bong je sa nama podelio slučaj svog prijatelja Park Čul Suna
koji je bio urednik jedinog severnokorejskog televizijskog kanala tokom
osamdesetih i sve do sredine devedesetih. Sun je bio veliki poštovalac
jugoslovenskih komedija, naročito radova Slobodana Šijana. Međutim, kada
je u progrqm nacionalne televizije uvrstio film "Maratonci trče počasni
krug" reagovao je vrh Komunističke partije tvrdeći da Sun aludira na
dinastiju Kim. Naime, tih dana je partijski vrh znao da je Kim Il Sung
preminuo ali se po rečima Park Pil Bonga to nije znalo u srednjim
ešelonima Partije i Sun nije mogao ni da nasluti da će čelnici Partije
poistovetiti Topaloviće sa Kimovima a samog Kim Il Sunga sa Pantelijom.
Park kaže da mu se od tada gubi svaki trag mada je i dalje potpisan kao
urednik filmskog programa na svim špicama koje idu pre filmova.
Nažalost, iako veliki filmofil Kim Džong Il nije previše mario za
jugoslovenski film, njega su pre svega zanimali američki spektakli sa
velikim zvezdama i poboljšanje severnokorejske filmske proizvodnje. Park
smatra da je režim u tom pogledu bio licemeran i da je narodu poturao
jugoslovenski film a za sebe čuvao ilegalno nabavljene kopije američkih
hitova.
Naš izvor u Filmskom centru Srbije kaže da Severna Koreja i danas kupuje
srpske filmove i taj podatak nas je zbunio jer Srbija odavno nije
komunistička zemlja. Ipak, Park nije začuđen. Uprkos tome što je odavno
emigrirao iz Severne Koreje, on i dalje prati njihov filmski program i
vodi evidenciju na kojoj bazira svoje stručne radove. Kaže da su srpski
filmovi izuzetno zastupljeni, "Vrlo često se repriziraju "Srpski film" i
"Klopka" pošto prikazuju ljude u kapitalizmu primorane na najteža
zverstva kako bi preživeli. "
Severnokorejska propaganda već godinama
govori kako u Americi beskućnici jedu svoju decu tako da im je "Srpski
film" u kome čovek seksualno opšti sa detetom za novac bio prava potvrda
šta se dešava kada zemljom zavlada kapitalizam. "Klopka" je s druge
strane prikazana posle jedne propagandne emisije o zdravstvu jer
pokazuje da ljudi u kapitalizmu moraju da postanu ubice kako bi
obezbedili lečenje za svoju decu."
Severna Koreja jako voli fudbal, i prvi zapadni film koji je tamo
prikazan posle nekoliko decenija bio je britanski " Igraj kao Bekam".
Prirodno, "Bekam" je bio premontiran za emitovanje na državnoj
televiziji. Otud ne čudi da je "Montevideo" vrlo popularan među
severnokorejskom omladinom s tim što je premontiran tako da je Milutin
Ivković kao revolucionar postao glavni junak zbog svog komunističkog
angažmana.
Izvori iz Filmskog centra kažu da "Artiljero" nije prošao cenzorsku
komisiju jer nije zadovoljio njihove estetske kriterijume. Parka to ne
čudi, "Severna Koreja je izolovana ali su očuvani elementarni
kriterijumi."
Kim Džong Il je bio poznat kao veliki mecena tamošnje kinematografije,
ali Park misli da njegov sin Kim Džong Un nije toliko zainteresovan za
film. "Bucka zanimaju video igre, internet, nove tehnologije, smatra da
je u tome budućnost. Ove godine u severnokorejskom budžetu odvojena je
nula za kinematografiju."
Sa nulom i u Srbiji, možda neće biti puno premijera u Pjongjangu. Srećom, tamošnja publika navikla je na reprize.