MARKOMANIJA

Sa ponosom vas obaveštavamo da smo za ulogu Marka odabrali studenta prve godine novosadske Akademije umetnosti i, po onome što smo videli na kastingu, jednog od najtalentovanijih glumaca u Srbiji. Njegovo je Marko Marković. Sudbina je tako htela. Nadamo se da nas zbog ovakvog oduševljenja njegovim talentom neće ucenjivati za honorar.

KAKO POSTATI HEROJ

Pre tačno godinu dana, naš drug Mladen Matičević počeo je da snima dokumentarni film KAKO POSTATI HEROJ u kome je prikazao svoj pokušaj da se priprema za Beogradski maraton i da ga uspešno istrči u svojoj četrdesetoj godini. Posle godinu dana, u tom naumu je i uspeo i sada čekamo da vidimo film. U međuvremenu je i nagrađen za ovaj zaista izuzetan napor.

LAV Trofej – Mladenu Matičeviću

Na završnoj svečanosti „Beogradskog BANCA INTESA maratona” u Hotelu „HYATT Regency” Karl Luis uručio je „LAV Trofej” 40-godišnjem režiseru iz Beograda Mladenu Matičeviću.Specijalni žiri, kako je saopštio Aleksandar Radosavljević, komercijalni direktor Kompanije „Karlsberg Srbija”, odlučio je da „LAV Trofej” koji se od ove godine dodeljuje za naj-podvig na Beogradskom maratonu pripadne Mladenu Matičeviću koji je u konkurenciji 130 „lavova” koji su završili maratonsku trku dokazao da je naj-LAV, pokazavši da bivši pušač, čovek od 120 kilograma i 40 godina može da pretrči 42.195 metara.Matičević je zauzeo 129. mesto sa 4:52,42 časa i samo naizgled bio je pretposlednji, jer 34 takmičara nisu uspela da probude ono lavovsko u sebi i završe trku, a da ne govorio o onih 17 koji su diskvalifikovani.Dobitnik „LAV Trofeja”, ocena je žirija, na najbolji način promovisao je slogan LAV piva „ILI JESI - ILI NISI”, a uz to, svoja osmomesečna maratonska iskušenja i napore zabeležio je kamerom.Dokumantarni film koji je snimao imao je radni naslov „Kako postati heroj”, a pravi naslov mogao bi da glasi „Kako sam postao LAV”...– Ovaj trenutak kada sam primio „LAV Trofej” iz ruku Karla Luisa, idola čitave moje generacije, nikada neću zaboraviti, – rekao je „naj-LAV” 19. „Beogradskog BANCA INTESA maratona” Mladen Matičević.

BRANISLAV CIGA JERINIĆ R. I. P. (1932-2006)

Nažalost, napustio nas je još jedan velikan.

Doajen srpskog glumišta Branislav Ciga Jerinić preminuo je u utorak uveče u Beogradu, u 74. godini, saopšteno je iz Narodnog pozorišta. Jerinić je preminuo posle teške bolesti, a datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni, navodi se u saopštenju. Branislav Ciga Jerinić rođen je 20. marta 1932. godine u Kragujevcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, a glumu je studirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Raše Plaovića. Diplomirao je 1954. godine, da bi odmah potom postao član Narodnog pozorišta u Beogradu, kojem je ostao veran do kraja, iako je igrao i u „Ateljeu 212”, „Zvezdara teatru” i na alternativnim beogradskim scenama.
Samo u Narodnom pozorištu u Beogradu ostvario je bogat umetnički opus: više od stotine značajnih uloga kojima je dokazao svoj veliki, raznovrsni glumački izražajni repertoar. Odigrao je i više zapaženih uloga i u televizijskim dramama i serijama, kao i u filmovima: „Marš na Drinu”, „Bokseri idu u raj”, „Planina gneva”, „Savamala”, „Lazar” i drugim. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su i nagrada „Raša Plaović”, „Joakim Vujić”, „Jovan Sterija Popović” i druge. (Beta)

CRVENA KIBLA

Već smo vas navikli da na našem, sajtu pročitate razne kuriozitete iz srpske kinematografije. Ipak vest iz današnjeg BLICa je prava poslastica. Ekipa serije DRUGO STANJE uzvraća udarac!

„Crvena kibla“, novi film po scenariju Vanje Bulića

Tijana i Cvija protiv nuklearne mafije

Žestoka priča o nuklearnom lobiju u Beogradu, koji pokušava da svetskim moćnicima za velike pare iznajmi prostor za skladištenje otpada (nuklearnog, naravno,) tema je novog filma reditelja Dragana Elčića. Film se zove „Crvena kibla“, a nastao je po romanu Vanje Bulića „Vrele usne“.
Jednu od ključnih uloga u filmu, ulogu novinarke-njuškala tumačiće popularna pevačica Tijana Dapčević. Pored nje, u filmu će se naći proverena i velika imena domaće glume Zoran Cvijanović i Slobodan Ćustić, a kako saznajemo, budžet za realizaciju filma je oko 850.000 evra.
Pitanje za scenaristu Vanju Bulića nameće se samo. Šta je zapravo crvena kibla?
- U pitanju je posuda koja se u bolnicama koristi za fekalije ili druge otpatke. U mojoj priči crvena kibla označava Srbiju danas, u koju se sliva otpad iz bogatih evropskih zemalja. Crveno je direktna aluzija na komunizam i na sve postkomunističke zemlje kojima je bogati Zapad posle rušenja Berlinskog zida pokušao da uvali svoj prljavi nuklearni otpad. Film „Crvena kibla“ zapravo je pravi triler u kom dvoje novinara istražuju ko švercuje nuklearni otpad u Srbiju. Novinari naleću na ministra ekologije koga glumi Ćusta i
njegovu tajanstvenu partnerku. Još uvek ne znamo ko će glumiti ovu misterioznu damu, ali su u igri neke popularne domaće glumice, pa čak i jedna poljska zvezda - kaže Vanja Bulić za „Blic“.
Malo iznenađenje je velika uloga koju je dobila pop zvezda Tijana Dapčević.
- Tijana je pun pogodak. Ona ima veliku i zahtevnu ulogu, ali mislim da ima izuzetan talenat za glumu. Ona glumi devojku koju zovu Muška, i koju bi svi novinari u jednoj beogradskoj redakciji voleli da imaju, jer nemaju pojma da li je muško ili žensko - kroz smeh priča scenarista i popularni voditelj.
Prva klapa ovog trilera pašće na jesen.
- Snimanje počinje u oktobru, a premijera bi, ako sve bude kako treba, trebalo da bude početkom sledeće godine. Trenutno smo u fazi priprema. Posle filmova „Lepa sela, lepo gore“ i serije-filma „Drugo stanje“ ovo mi je treći film - kaže na kraju Vanja Bulić.

Vladimir Đurić Đura

ŠTA SE ZBIVA SA KASTINGOM?

Prošlo je neko vreme od poslednjih vesti na temu kastinga. Red je da vas obavestimo kako stvari stoje.
ANA

Još uvek nismo uspeli da nađemo Anu i Ana verovatno neće biti nijedna od devojaka koje su bile na kastingu. Nažalost, na kastingu se nije pojavila nijedna devojka koja nam je odgovarala za tu ulogu. Ipak, imamo neke ideje i organizovaćemo probna snimanja sa devojkama koje će biti posebno pozvane.

MARKO
Marka smo odabrali i očekujte da ćemo ovih dana objaviti njegovo ime i sliku na sajtu.
KOSTA

Za ulogu Koste imamo dva jaka kandidata i za jednog od njih ćemo se opredeliti posle probnih snimanja. Ovi kandidati su već obavešteni o tome.

RADNICA IZ VIDEO KLUBA & VESNA
Ovo su likovi oko kojih takođe imamo velike dileme. Međutim, po uzrastu ti likovi mogu biti nađeni među profesionalnim glumicama, kojih je bilo i na kastingu. Ipak, ostaje mogućnost da neku od tih uloga dobiju i neke koleginice koje nisu bile na kastingu.

LJUBAV, NAVIKA, DIMITRIJE

Pre dve nedelje je DVD sa 18 epizoda serije LJUBAV, NAVIKA, PANIKA izašao na našem tržištu. Poseban kuriozitet ovog esencijalnog izdanja jeste u tome što je dugu preporuku na poleđini pisao Dimitrije, verovatno najveći celebrity fan ove serije.

A3-SET REPORT II

Drugi set Dimitrijevih utisaka sa snimanja filma MI NISMO ANĐELI 3,

Danas je bilo još zanimljivije snimanje nego prethodnog dana.

Prvo, set je bio jako zanimljiv, drugo imao sam priliku da malo više prisustvujem kreativnom procesu, gledam monitor i autore kako daju indikacije. Konačno, svojom današnjom glumom sam i zadovoljniji nego prošlim nastupom.

Set je zanimljiv zato što smo snimali u studiju Avala Filma na autentičnoj scenografiji GRAND SHOWa koja zaista izgleda monumentalno i čini mi se da možda u samim emisijama i nije dovoljno iskorišćena. Prostor Avalinog studija je zaista ogroman i scena je jako velika. To se u samim emisijama baš i ne vidi. Ipak, ubeđen sam da će ovaj objekat biti maksimalno iskorišćen u A3.

Danas je snimana jedna od ključnih scena u filmu, kada turbo folk zvezda Dorijan doživi potpuni slom i napravi skandal u najgledanijoj emisiji. Ipak, tom ključnom dramskom delu scene nisam prisustvovao pošto sam učestvovao delu scene koja se snima od pozornice prema publici a drama se dešava na pozornici i snimaće se iz publike.

O klimatskim uslovima koji su danas vladali u Beogradu, dovoljno govori činjenica da je u studiju, pod reflektorima, bilo ugodnije nego napolju. Međutim, vrućina je definitivno namučila ekipu, naročito Višnju Karaulić, zaduženu za šminku koja je glumcima morala da koriguje šminku posle svakog dubla što je svakako mukotrpno, naročito u mom slučaju jer ja imam fobiju od dodirivanja po licu i otimao sam se svaki put kad bi mi Višnja prišla. Međutim, to otimanje smo već imali na snimanju SIROTIH MALIH HRČAKA Slobodana Šijana, pa se Višnja već navikla.

Danas mi je odgovornost bila ogromna pošto sam učestvovao u nekoliko kadrova sa jako komplikovanim pokretima kamere i stotinama statista. Međutim, bio sam opušteniji i mislim da sam postigao ono što se zahtevalo u kameo ulozi Vođe Statista. Glumci Mira Đurđević i Goran Jevtić kažu da sam ispao totalno cartoonish i nadam se da su u pravu. Njih dvoje wsu u ulozi huliganskog para Koksa i Klope zaista fenomenalni, super su dizajnirani i imaju odličan attitude i smatram da će biti veliki adut filma.

Pored Ljube i Milice čiji sam mezimac i koji puno brinu o meni danas mi je dosta pomagao i pomoćnik režije Nikola Ivanović koji mi je zajedno sa Ljubom pomagao da se uzverem uz tribine sa gledaocima na kojima sam radio deo svojih scena. Uopšte posao asistenta i pomoćnika reditelja je jako komplikovan i odgovoran zato što zaista cela ekipe gleda u tebe i očekuje odgovore i rešenja. Divim se ovim ljudima.

Direktori fotografije Dušan Joksimović i Vladan Janković su takođe izuzetni na snimanju, daju odlične indikacije i baš pomažu u samom kreativnom radu, brzo misle, smiruju ekipu i daju svima samopouzdanje.

Jedino me je sreća izneverila u vezi sa Gogom Sekulić. Ona se danas nije pojavila tako da nema autiograma za Zorana i Đorđa, moje drage prijatelje. Ali, OK, valjda će doći na zadnju klapu pa ćemo joj tu uzeti autogram.

Inače, ekipa je po velikim utiskom sa snimanja u kamenolomu u okolini Aranđelovca gde se pojavljuje Vlade Divac, a kaže da je svadba snimljena na Miljakovcu III bila totalno ludilo i da su na svadbi svirali Let 3 pod pseudonimom Tužni vetar. Zlatko rakonjac i ja smo, kao osvedočeni rokeri u ekipi proveli izvesno vreme diskutujući o Letu 3 i genezi njihovog pominjanja Srbije i Čačka. Zlatkova omiljena psema Leta 3 je inače Profesor Jakov, to whom it may concern. Petar kaže da svadba izgleda kao CIDADE DE DEUS. Kad smo pisali scenario, bio sam protiv da u rokenrol filmu imamo scenu svadbe, međutim istorija nas uči da su u srpskom filmu uvek bolje scene sa narodnjacima nego sa rokenrolom, a sa Petrovim edgy senzibilitetom, ta svadba može biti nešto posebno. Mislim, pazite, u toj sceni se slonče vrti na ražnju. To mora da je genijalno.

STEVINA USPOMENA NA ŽELJKA

Evo IN MEMORIAM teksta o Željku Božiću, iz srca Steve Filipovića, reditelja ŠEJTANOVOG RATNIKA, jednog od poslednjih i najambicioznijih filmova koje je Željko radio.

Pravih profesionalaca u srpskoj kinematografiji ima dragoceno malo. Do tog zaključka zaista nije teško doći- samo pogledajte domaće filmove, i sve će vam biti jasno. Pod ovim profesionalac podrazumevam ljude koji su neku svoju veliku ljubav, opsesiju, pretvorili u životni poziv. Ljude koji su spremni na velike lične žrtve i odricanja, i koji će onim što rade pomerati standarde i granice, i postajati uzori budućim generacijama. Radeći godinama na pripremama za Šejtanovog ratnika, retki susreti sa takvim osobama imali su snagu otkrovenja. Znate ono kad pomislite: 'Pa, da li je moguće da ovo postoji u Srbiji?' To je otprilike bila moja reakcija kada sam upoznao Željka Božića. Došao čovek na sastanak sa laptopom, pokazao mi prezentaciju svoje firme, e-mail, sajt, stotinu video klipova sa najluđim mogućim kaskadama, objasnio da imaju opremu koja je korišćena u Blejdu 2, detaljno elaborirajući kako planira da izvede svaku od izuzetno komplikovanih scena, dok sam ga ja omađijano slušao, ne verujući da pričam sa nekim ko uopšte zna šta je Blejd 2 u zemlji Zone Zamfirove. U tom trenutku shvatite da kvalitet filma, ili bilo čega što u životu radite, direktno zavisi od broja ovakvih ljudi koje imate u timu. Susret i saradnja sa takvim ljudima učine da i vi poželite da budete još bolji, da date svoj maksimum, da ne izneverite drugu stranu, koja tako ozbiljno i predano radi svoj deo posla. I to se uvek vidi na kraju. Naše prijateljstvo i saradnja sa Željkom, ostavili su neizbrisiv trag i postali neraskidiv deo onoga što Šejtanov ratnik predstavlja. A naš film, kao i brojni drugi koje je Željko uradio, večni su spomenik njegovom entuzijazmu, mašti, odanosti i ljubavi prema poslu kojim se bavio.

Posle nesreće koja mu se dogodila, ja sam iskreno verovao da će se Željko probuditi. Uostalom, nastradao je radeći nešto što voli najviše na svetu, preživeo je pad, bio u komi, počeo da daje znake svesti... Da je u pitanju film, glavni junak bi morao da se probudi, ili bi očekivanja publike bila izneverena. Ali, po ko zna koji put se pokazalo, na najgrublji mogući način, da dramaturgije filma i života ne funkcionišu po istim pravilima, i priča je dobila tragičan epilog.

A Srbija je mala kasaba, i ljudi kao on su retki kao kiša u pustinji- može da prođe pet a može i pedeset godina, dok se neko ne odvaži da ostvari snove i pođe putem sa koga je nasilno i prerano istrgnut naš Željko. Ma čime se bavili, nemojte da ostanete posmatrači života koji prolazi, pojurite malo svoje snove, i neka vam način na koji je Željko Božić živeo i radio bude večni uzor i inspiracija.

Stevan Filipović

A3-SET REPORT

Juče je Dimitrije bio na setu filma MI NISMO ANĐELI 3 kako bi snimio svoj kameo. Evo utisaka:

Juče sam snimio prvi od dva dana svog kamea u MI NISMO ANĐELI 3. U filmu ću se pojaviti u maloj ulozi Vođe statista na GRAND SHOWu. Prvobitno je trebalo da igram Asistenta režije, i da imam tri replike. Onda su tu ulogu podelili na dve i imaću dve replike.

Vođina uloga je inače deo scenarija koji nisam ja pisao, tako da sam bez ikakvih obzira blago improvizovao. Nisam siguran koliko sam dobar jer uloga iako je kameo nosi jednu atmosferu i ne znam koliko neko ko je naturščik može da je postigne u par replika. Sam kadar je bio vrlo komplikovan, ima komplikovanu koreografiju i mizanscen a neke rečenice moram da kažem kada Goga Sekulić prođe pored mene, a tada je zaista teško doći do daha, zar ne?

Juče je sniman hodnik Grand studija. Hodnik je napravljen u klubu Cvijeta Zuzorić, na Kalemegdanu. Dan je bio specifičan zbog toga što je u 15 časova počinjala utakmica sa Holandijom i senka utakmice je bila nadvijena nad celom ekipom. Dodatni poblem je činjenica da u klubu mobilni telefoni nemaju domet pa se nije moglo računati ni na dojavljivanje rezultata.

Ja sam mao sreću da sam čekajući na kadar odgledao celu utakmicu, sedeći sa statistima u bazi ekipe preko puta ulaza na Kalemegdan.

Prvo što se primećuje je da su kostimi i scenografija vrlo pažljivo urađeni i stilizovani, slično prvom delu. Iako je moj lik tek kameo, proveo sam dosta vremena isprobavajući razne varijante sa kostimografkinjom Tanjom. Ekipa kaže da scene snimljene u klubu GETO, snimanom u Turskom kupatilu, deluju fenomenalno i da su za scenu našli autentične statiste, predstavnike svih subkulturnih grupa, od pankera do skinheda. I baš svi ističu da su scene svirke i dizajn u tim scenama izuzetni.

Samo snimanje je bilo vrlo složeno pošto junaci zamene duše i reditelj Petar Pašić je osmislio da se u istim scenama pojavljuju oba glumca, zato što u istoj sceni imamo i subjektivni pogled na dušu junaka ali i objektivni pogled na telo. Dakle, nešto slično filmu Braće Farrelly SHALLOW HAL, samo još ambicionije. Zato Nikola Pejaković i Zlatko Rakonjac moraju baš uigrano da rade i praktično su stalno tu da se konsultuju kako bi se postigao dobar kontinuitet između dve glumačke igre.

Mislim da će Zlatko postati zvezda posle MI NISMO ANĐELI 3 i to mu ekipa stalno ponavlja...

O kontinuitetu naročito brine Manda koji igra menadžera Majora i on stalno podseća ekipu gde se scena koju snimaju nalazi u odnosu na sam tok priče.

Posebna zvezda jučerašnjeg snimanja bio je Peđa D'Boj koji igra, šta bi drugo, ŠMINKERA. Imao sam zadovoljstvo da upoznam ovu legendu i čak smo zajedno ručali u trejleru, diskutovali o muzici i automobilima oldtajmerima. Peđin kameo je potpuno ingeniozan i ekipa je bila oduševljana njegovim nastupom. Kada pogledam Peđu iz ove vizure i malo se prisetim koliko je njegova pojava bila revolucionarna i radikalna u svoje vreme, shvatim koliko danas nema zvezda ni u jednoj oblasti popularne kulture kod nas.

Zatim, jučće sam upoznao i Gogu Sekulić, zvezdu iz sasvim drugog miljea, i mogu reći da je u prirodi nešto viša nego što sam je zamišljao, i vrlo je simpatična, vedra i duhovita. Prijatelji su mi tražili da joj uzmem autogram ali to nismo juče stigli da obavimo, pa mislim da će autogram stići 21. kada imam drugi dan snimanja u samom GRAND SHOW studiju.

Ipak, kao i uvek na snimanju, najviše vremena provedeš sa ljudima koji su iza kamere i tu moram istaći asistenta režije Ljubu i organizatorku Milicu koji su se naročito brinuli o meni i stvarno učinili da mi ovo naporno snimanje prođe što lepše i udobnije.

IN MEMORIAM: Željko Božić

Odlazak najhrabrijeg

Mislim da Željku Božiću nikada za života nismo rekli koliko je bio važan i dragocen čovek. Sa Željkom je, što se mene tiče, otišao deo filma koji najviše volim.

Naša kinematografija je bila snažna onda kada su joj kaskaderi bili aktivni. Jer kada su kaskaderi u formi, to znači da se rade pravi filmovi u kojima mora da se stvori iluzija, u kojima postoje elementi spektakla, a kada ima spektakla, to znači da je reč o filmu koji nastaje bez kompleksa prema velikim i bogatim kinematografijama, to znači da nastaje pravi film za bioskope u kome će publika dobiti nešto nesvakidašnje.

Kaskadersko zanimanje je najplemenitije u kinematografiji. To su ljudi koji rizikuju svoje zdravlje i živote kako bi zaštitili kolege iz ekipe i publici pružili neke nezaboravne prizore zbog kojih se film razlikuje od života. Angažman kaskadera je eventualno pohvaljen i primećen u nekim spektaklima, ali oni su prisutni u svakom filmu sa gotovo podjednakom odgovornošću i rizicima.

U slavna vremena našeg kaskaderstva kada su naši dični momci učestvovali u brojnim ratnim spektaklima, koprodukcijama, pa čak i vrhunskim stranim filmovima snimanim van Jugoslavije, naša kinematografija je bila snažna i priznata u svetu.

Kaskaderski zanat je zamro sa krizom našeg filma. I to zamiranje se nastavilo sve dok se nije pojavio Željko Božić, koji je u našu kinematografiju uneo kaskaderske veštine novog doba. Željko je bio neustrašiv renesansni čovek koji je podjednako dobro izvodio najekstremnije akrobacije i vešto rukovao računarom. Njegov Internet sajt je dugo bio verovatno najkompletnija baza podataka o aktuelnim dešavanjima u našem filmu. Pripremao je kapitalno delo o istorijatu kaskaderskog zanata kod nas, i u svakom smislu je bio retka svetla tačka u našoj kinematografiji.

Nije preterivanje ako konstatujem da je Željko Božić lično neprocenjivo uticao na proširenje vidika naših filmskih autora, omogućivši im da u svojim filmovima ostvare scene o kojima su njihovi prethodnici mogli samo da sanjaju.

Inovacije koje je doneo u svojoj oblasti su bukvalno transformisale našu kinematografiju. Kada se Željko pojavio, odjednom mnoge iluzionističke i akrobatske scene više nisu bile tabu. Uz svo dužno poštovanje prema ostatku ekipe, filmovi poput „Šejtanovog ratnika“ i „Čarlstona za Ognjenku“ ne bi bi bili isti da nije bilo Željkovog tima koji je ovladao najnovijom tehnologijom i omogućio našim filmskim rediteljima da ispune vizije koje su im ranije bile nedostupne.

Ne samo da se nikada nije zapustio i prestao da radi na sebi, već je konstantno radio na nabavci nove tehnike i savlađivanju novih veština. Primera radi, ceo svet, uključujući i Holivud, je ove nedelje poludeo za filmom „Banlieu 13“ u kome se ekstremni sport parkour, baziran na slobodnom penjanju i preskakanju urbanih instalacija i zgrada, koristi kao akciona tehnika. Željko je već pre nekoliko meseci u Beogradu bio započeo obuku prve srpske parkour ekipe, i u svemu je išao u korak sa svetskim tokovima. Napustio nas je jedan od malog broja ljudi angažovanih u našoj kinematografiji koji su bili zaista usklađeni sa svetskim dešavanjima.

I što je još važnije apsolutno je razumeo nemaštinu u kojoj nastaju filmovi i slovio je za jednog od najkorektnijih filmskih saradnika, uvek spremnog da pomogne i da sarađuje čak i na niskobudžetnim filmovima. Željko je srdačno podržavao mlade filmske autore i bodrio ih je svojom vedrinom i energijom. Žao mi je što nije dočekao premijere „Čarlstona za Ognjenku“ ili „Fantoma“, pravih spomenika kaskaderskoj veštini, u kojima su mladi autori pošli putem bioskopskog spektakla koji im je Željko prokrčio svojim kaskaderskim radom.

Željko će zauvek živeti u našim srcima i u našim omiljenim filmovima. I u našim snovima o pravim bioskopskim filmovima, koje nam je omogućio, i koje ćemo nažalost sada sanjati sami. Ali, mi ga nikada nećemo zaboraviti.

Uostalom, prvi pravi srpski blokbaster, prvi pravi rado gledan i komunikativan film, „Nevinost bez zaštite“, režirao je Dragoljub Aleksić, pionir srpskog kaskaderstva. U filmu „Čarlston za Ognjenku“, Željko Božić je u nekim opasnim scenama dublirao Nenada Jezdića koji u tom filmu igra Dragoljuba Aleksića. Time je krug zatvoren.

Dragi Željko, neka ti je laka srpska zemlja kojoj si omogućio da ostvari snove o pravim punokrvnim biokopskim filmovima.

Dimitrije Vojnov

PREMINUO ŽELJKO BOŽIĆ

Današnji BLIC je doneo najtužniju vest za sve srpske filmske radnike i one koji su poznavali ovog divnog, hrabrog i pametnog čoveka:

Preminuo kaskader

BEOGRAD - Kaskader Željko Božić (32) umro je juče u Urgentnom centru posle četrdesetodnevne duboke kome, u koju je zapao od povreda zadobijenih 27. aprila prilikom neuspelog akrobatskog skoka zapaljenim automobilom sa Brankovog mosta u Beogradu.
Posle nesreće na mostu i pada u Savu Božić je u Urgentni centar prevezen u besvesnom stanju. Lekari su po prijemu utvrdili da su mu pluća bila puna vode i tada su ga reanimacijom povratili u život. Pregledom je utvrđena i dekompresija kičmene moždine i prelom četvrtog i petog vratnog pršljena. Dva dana posle nesreće Božić je premešten u šok-sobu gde je bio priključen na aparate za disanje, kada je i počela njegova borba za život. U međuvremenu, on je počeo da otvara oči, reaguje na glas, namiguje, pa čak i da sam pridiže gornji deo tela. Međutim, sve vreme je bio bez svesti.
Do nesreće na Brankovom mostu došlo je pošto se „sitroen BX“, kojim je upravljao Božić, nije odlepio sa rampe kao što je bilo predviđeno. Vozilo se zbog lošeg zaleta prevrnulo i palo na krov u Savu. Automobil je iz Save izvučen uz pomoć dizalice i ronilaca.
Inače, Božić je sa svojim bratom Darkom, takođe kaskaderom, pravio ojačanje i obezbeđenje za automobil, kao i odskočnu rampu. Obojica su znala da je rizik veliki, ali to ih nije sprečilo u nameri da izvedu akrobaciju. Skok, praćen simulacijom eksplozije, trebalo je da bude najava za Međunarodni festival kaskadera u septembru ove godine.
Božić je za sobom ostavio suprugu Milkicu i sinove Luku (6) i Pavla (7), koji su krenuli očevim stopama i već se oprobali u ovom poslu. Datum Božićeve sahrane još nije poznat.

M. Š. - L. G.

set report FANTOM

Naš reditelj Danilo Bećković se pre neki dan, u pola pet ujutru, pijan, obreo na Slaviji, na snimanju filma FANTOM Jovana Todorovića. Evo njegovih utisaka:

Prođi sa mnom na crveno da malo cimamo plave

Keš Kolica, Juice

Slavija je za potrebe snimanja filma FANTOM zaodenuta u zelene površine, koje će pomoći u post-produkciji da se docrta izgled Slavije od pre četvrt veka. Asistent režije Balša Đogo je za potrebe filma obučen kao policajac od pre četvrt veka. Slavija je deo grada koji je znatno transformisan u odnosu na taj period, a s druge strane, Slavija je mesto na kome se odigravaju ključne situacije iz života Beogradskog Fantoma.

Ulazim u prikolicu za glumce. A kad tamo imam šta da vidim...

Naime, glumac koji igra Fantoma (ne smemo vam otkriti o kome se radi ali je reč o momčini najmomačkijoj) i asistent režije Mina Đukić (u koju su zaljubljeni svi Sagitaši zbog filma DOSIJE: PACOV) su pomislili da niko neće ući u prikolicu u pola pet ujutru. Zatekao sam ih kako opšte...

Verbalno.

Sram vas bilo. Pa ipak je ovo sajt DOBA NEVINOSTI.

Sa njima sam malo popričao o gtrenutnim aktivnostima i planovima. Glumac koji igra Fantoma je jedan od glavnih kandidata za ulogu Koste. Inače, taj glumac i vozi u filmu. Ipak, mislimo da će mu scene u kojima rekonstruiše vratolomije beogradskog Fantoma biti lakše od scena u kojima će možda morati da rekonstruiše vratolomije koje sam zamislio sa nekim od najkaloričnijih slatkiša srpskog glumišta. Mada, kažu da sa automobilom moraš kao sa ženom, NEŽNO ALI ODLUČNO!

Reditelj je i nakon mesec dana snimanja svež i odlično raspoložen i nalazi vremena da porazgovara sa mnom. U normalnim okolnostima to bi me zabrinulo. Ipak, pošto vidim da je sve odlično organizovano, zahvaljujući između ostalih i direktoru filma Andriji Luciću, znači da su pred Jovanom samo kreativni problemi što je pravi ambijent za rad jednog reditelja.

Jovan kaže da je veoma zadovoljan materijalom koji je do tada pregledao. Dok razgovaramo, približava nam se drugi glavni junak filma. Za sutra je planirana scena njegove smrti. I to u maniru snafa.

U pitanju je beli Porše koga je Fantom svojevremeno ukrao Goranu Bregoviću i njime izbezumljivao narodnu miliciju. Malo mi ga je žao. Ipak, umreće za plemenitu stvar. Ne bi bilo loše kada bi neki naši filmski radnici podneli istu žrtvu.

Odlazim sa seta ugrejanog srca. FANTOM je uz ČARLSTON ZA OGNJENKU film kom se najviše radujemo i od koga najviše očekujemo u predstojećoj sezoni. I vozim na crveno da malo cimam plave.

Šta se primate?

Ipak je ovo sajt DOBA NEVINOSTI.

trailer za SEDAM I PO

Tuck je kako načusmo zakačio trejler za novi srpski film SEDAM I PO na svoje blokbastere DA VINČIJEV KOD i X-MEN 3. Ako ste videli trejler, bacite komentare...

SHE MAKES US FEEL LIKE IT'S RAINING OUTSIDE

Ekipa DOBA NEVINOSTI je pronašla svoju Marinu. To je lik koji obori Kostu sa nogu. Ako smo zbog Danijele Štajnfeld prestali da jedemo i spavamo, zbog nje ćemo prestati da pijemo. To je jedno srce, pile, duša, Jana Milić. Naš film je kao neko siroče koje je Jana našla na putu i usvojila.

ŽIGOSAN

Deo naše produkcione ekipe je angažovan na snimanju novog filma Miloša Radivojevića ŽIGOSAN. Film govori o bizarnoj pustolovini razvedenog biznismena, na granici drame i nadrealnog trilera.

Scenario je pisao sam Radivojević a producent i glavni glumac je Svetozar Cvetković, duet koji je prošle godine proizveo BUĐENJE IZ MRTVIH, sa svojom producentskom kućom Testament Film. Iz ekipe BUĐENJA, u ŽIGOSANOM igraju Aleksandra Janković, Nenad Ćirić, Tihomir Stanić i Svetislav Goncić dok su među ostatkom ekipe i Nađa Sekulić, Snežana Nikšić i naš favorit MIODRAG MIKI KRSTOVIĆ!

Direktor fotografije je Radivojevićev redovni saradnik Radoslav Vladić.

Snimanje je počelo početkom maja u Beogradu a ekipa trenutno radi u Perastu, gde će završiti snimanje sredinom juna. Premijera filma se očekuje na jesen 2006.

Iz ekipe DOBA NEVINOSTI, na ŽIGOSANOM su angažovani Nikola Pantelić i Filip Petričević, a ovaj film se snima Magic Boxovom tehnikom sa kojom ćemo i mi raditi.

Ukoliko vas zanima napredovanje ovog projekta iz dana u dan, posećujte blog Svetozara Cvetkovića na sajtu B92.

GRADSKI KONKURS

Evo još jednog priloga za rubriku NOVITETI STARIH KONKURSAŠA.

Juče smo konkurisali na Gradski konkurs. Prošle godine smo takođe konkurisali ali tada su od našeg projekta bili bolji ANTIHRISTI, KROJAČEVA TAJNA i ŠEJTANOV RATNIK. Ubeđeni smo da smo ove godine sazreli i da ćemo se bolje plasirati na Konkursu.

Jučerašnji dan je bio napet pošto smo zbog nekih najneverovatnijih administrativnih detalja morali da izvedemo poduhvat dostojan McTiernanovog remek-dela DIE HARD WITH A VENGEANCE. Mobilnim telefonom smo bili u dosluhu sa administrativno-organizacionim delom ekipe i u maniru igre SIMON SAYS rešavali razne administrativne enigme i ispunjavali najbizarnije zahteve.

Danilo je u jednom trenutku, divlje motajući volan kod Karađorđevog parka rekao I swear to Christ that if I survive this fucking case I'm gonna dance a jig. Međutim, pošto ova replika Džozefa Kornelijusa Halenbeka nije iz DIE HARD franšize koja je ipak obeležila jučerašnji dan, pa makar je izgovorio i Bruce Willis, biće izostavljena iz konačnog stenograma o ovom ključnom danu.

U svakom slučaju, juče smo uložili, mnogo energije i hrabrosti. To nam daje nadu u pozitivan ishod.

JOŠ JEDAN INTERVJU NEVINOSTI

Lena Bogdanović je dala intervju dnevnom listu PRESS i kao jedan od svojih sledećih projekata pomenula je i DOBA NEVINOSTI!!!! Intervju možete pročitati ovde.

METHOD MAN (1948-2006)

Krajem sedmice se završava snimanje FANTOMA Jovana Todorovića, filma o jednoj od najvećih legendi SFRJ mitologije. Prekjuče nas je napustila druga legenda SFRJ mitologije, čuveni Metod Trobec, prvi i jedini pravi serijski ubica na našim prostorima.

Serijski ubica iz Slovenije Metod Trobec izvršio je samoubistvo u zatvoru Dob pri Mirni u utorak u ranim jutarnjim satima, obesivši se čaršavom koji je vezao na ventil iznad vrata svoje samice, saopštila je uprava slovenačkog zatvora. Njegovo mrtvo telo pronadjeno je ujutro, kad su čuvari otkrili da su vrata ćelije blokirana, a formirana je i interna komisija koja će ispitati okolnosti samoubistva, prenosi hrvatski portal Index.hr. Trobec je pre četvrt veka bio poslednji osudjenik na smrtnu kaznu koja mu je naknadno odlukom slovenačkog vrhovnog suda zamenjena 20-godišnjom zatvorskom kaznom, ali iz zatvora nije izlazio na slobodu, jer je 1992. osudjen na dodatnih 15 godina zatvora zbog pokušaja ubistva jednog osudjenika u zatvoru. Trobec je rodjen 1948. godine, a osudjen je za ubistva najmanje pet žena koja je počinio u roku od nekoliko meseci 1978. godine. Usamljene žene koje je upoznavao u lokalima dovodio je u svoju kuću u Gorenji vasi blizu Škofje Loke, gdje ih je silovao, a onda zadavio. Zloglasni serijski ubojica uhapšen je gotovo slučajno 1979. godine, kad je policija napravila premetačinu njegove kuće nakon što je neuspešno pokušao da opljačka jednog nemačkog turistu koji je zapamtio broj tablice njegova automobila.Trobec je najpoznatiji serijski ubojica iz bivše Jugoslavije, a po njemu se 80-ih godina zagrebački pank bend nazvao "Trobecove krušne peći".