RIP Душан Прелевић - Преле

У 59-ој години живота преминуо је београдски уметник Душан Прелевић - Преле. Ово уметник односи се на његов рад као музичара, књижевника, филмског сценаристе и, што је можда и најважније, он је овај назив потврдио целим својим животом.

POSLEDNJE LETO U MOTOVUNU

Završetkom motovunskog filmskog festivala, dobili smo i pobednika u programu Motovun Online. U pitanju je češki film "Majica" reditelja Hissein Fazelia, koji možete pogledati ovde.

Naš film "Dečak koji je bio suviše nevin" izazvao je oprečne reakcije kod hrvatskih blogera, a mi vam prenosimo dva najzanimljivija i najoprečnija komentara.

Na blogu umobolan.blog.hr nisu imali previše razumevanja za našu viziju:

Dečko koji je bio isuviše nevin Ovom filmu je netko preveo naslov sa srpskog dodavsi I na SUVIŠE. Provjerio bih u razlikovni rječnik, ali sam ga nažalost prošle godine u antikvarijatu zamijenio za dva tri bana Jelačića. Svojedobno sam u nekoj Futuri/Siriusu u srednjoj školi, pod nekim satom naravno, pročitao pripovijetku Predraga Raosa "Posudi mi grudi", o djevojkama koje si posuđuju dijelove tijela za dejtove i izlaske u budućnosti ofkors. Kretenski SF. Ovaj film je isto tako kretenski, ali o klinikama za iskorjenjivanje nevinosti 2015. Malo veća ocjena jerbo mi je bed dat istovjetnu s Mišolovkom. (2/10)

Sa druge strane, jedan od zvaničnih blogera motovunskog festivala bio je daleko blagonakloniji:

Dečak koji je bio isuviše nevin je remek-djelo!, doći će vrijeme kad će film postati stvarnost. Ne bi bilo loše da se uskoro osnuje takva ili neka slična klinika, mladež bi se tada riješila teškog tereta kojeg uspješno širi crkveni nauk. Definitivno No. 1. u cijelom izboru zbog slikovitosti!

NEVINOST NA VRH BRDA

U ponedeljak je, pod sloganom DOBRODOŠLI NA BRDO FILMOVA, otvoren deveti Motovunski filmski festival, a u zvaničnoj selekciji, u programu kratkometražnih filmova Motovun Online, među dvanaest filmova iz celog sveta, našao se i Dečak koji je bio suviše nevin. Naš film je prikazan drugog dana festivala, a evo i cele vesti iz Glasa Istre:

Filmovi, predavanja, izložbe, tamburaši…

Drugi festivalski dan počinje jutarnjim projekcijama u kinu Bauer, gdje je u 10 sati na programu srpski kratki film »Dečak koji je bio isuviše nevin« Danila Bećkovića, a nakon njega »Suša« Mahamat-Saleha Harouna (Francuska-Belgija-Čad-Austrija). U istom kinu slijede u 12 sati »Doručak s đavolom« Miroslava Antića (Jugoslavija), u 14 britanski kratki film »Prilagodba« Iana Mackinnona za kojim slijede »Fašisti na Marsu« Corrada Guzzantija i Igora Skofića (Italija). Za 16 sati najavljena je test-projekcija jednog još nedovršenog slovenskog filma, a u 18.30 prikazuje se »Čežnja« Valeske Grisebach (Njemačka).Večernji program kina Trg otvara u 21 sat britansko-danski film »Crvena cesta« Andree Arnolda, a slijedi u 23.15 hrvatski film »Pjevajte nešto ljubavno« Gorana Kulenovića.U kinu Barbacan program počinje u 21.15 sati kratkim britanskim filmom »Dječurlija« Toma Harpera, a slijedi nijemi japanski film »Stranica ludila« Teinosukea Kinugase uz klavirsku pratnju i naraciju pripovjedača koji je posebno za tu priliku došao iz Japana. U 23.30 slijedi »Suša« Mahamat-Saleha Harouna (Francuska-Belgija-Čad-Austrija), a u 1.30 sati prikazuje se japanski horor »Lijek« Kurosawe Kiyoshija.U Još manjem kinu program počinje u 11 sati projekcijom kratkih underground filmova »Made in Vojvodina«, u 13 sati prikazuje se izbor najboljih uradaka sa zagrebačke Revije amaterskog filma. U 15 sati na rasporedu su filmovi mladih evropskih autora iz programa vojvođanskog Palić film festivala, dok je u 17 sati na programu »Neugodna istina« Davisa Guggenheima (SAD).Na programu su i dva predavanja Motovunske filmske škole na terasi iza hotela »Kaštel« - u 15.30 o povijesti japanskog horora govorit će Tanja Vrvilo, dok će u 17 sati o filmskim počecima u Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu govoriti Marko Šantić, Alen Drljević i Matija Kluković.Od posebnih događanja izdvojimo otvorenje izložbe vojvođanskih autora »Kuća umjetnika« u motovunskoj galeriji u 18.30 sati, otvorenje izložbe fotografija »Ljudi Istre - lica vremena« pulskog studija KaPula u 19.30 sati, te koncert vojvođanskih tamburaša u 1.30 sati.
D. Š.

MAJA I ŠIŠANJE

Naša omiljena predstavnica Zle Korporacije, Maja Uzelac, pročitala je scenario za novi film našeg prijatelja Steve Filipovića. Šta Maja misli o ŠIŠANJU, možete pročitati OVDE!

HOT TRANSFUZZ

Nevinost ima neke veze sa prolivanjem krvi. Ipak, danas su se nevinost i krv povezale na jedan drugi i vrlo plemenit način.

DOBA NEVINOSTI se danas priključilo akciji davanja krvi koju organizuju Zavod sa transfuziju i B92.

Jedino za čim svi čeznu i što se nikako ne može kupiti je zdravlje. Ipak, kada si zdrav ti svoje zdravlje možeš podeliti sa nekim kako bi mu pomogao za ozdravi.

Jedan od načina je i davanje krvi koje je vrlo prijatna intervencija, koja vam neće oduzeti ni mnogo vremena ni živaca, a usput može biti i odlična povera zdravlja. Plemeniti davaoci krvi su zaslužni što su mnogi ljudi iz naše okoline, a možda i neko od vas, danas među nama i u dobrom zdravlju. Nema prepreka da postanete jedan od njih.

Zato vas pozivamo da i vi postanete dobrovoljni davaoci krvi.

ZVANIČNI AŽDAHIN SAJT

Novi film Srđana Dragojevića SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU je dobio svoj zvanični sajt. Na njemu se već sada može videti određeni art concept filma i aždaha stvorena od munje.

Jedino što je malo glupo jeste to što su fontovi sa teaser plakata za GEORGIJA potpuno maznuti sa teaser plakata za ČARLSTON ZA OGNJENKU.

SILA DOBA NE MOLI

Danas smo dobili potvrdu da naš gerilski politički rad na blogu nije uzaludan. U članku u BLICu smo predstavljeni kao relevantan izvor i jedno retko svetlo u tmini srpske filmske publicistike.

Posle Prvog filmskog festivala Srbije
Član žirija sebi dodelio nagradu
Autor: B. N. 15.07.2007. - 00:01
Koscenaristkinja filma "Hamlet" Dušica Žegarac učestvovala je u radu žirija Prvog filmskog festivala Srbije u Novom Sadu, na kojem je taj film dobio četiri nagrade (za kameru, kostime, sporednu ulogu i montažu).

Nagrade na Prvom filmskom festivalu Srbije, održanom prošle nedelje u Novom Sadu, izazvale su podeljene reakcije. Pored činjenice o notornom sukobu interesa članice žirija i takmičarke, glumice Dušice Žegarac, najviše nedoumica u kuloarima vezivano je za činjenicu da je glavnu nagradu za glumu dobio Kenedi Hasani, koji je igrao samog sebe u filmu Želimira Žilnika "Kenedi se ženi", i nagrada za montažu Aleksandru Rajkoviću, reditelju "Hamleta" koji je u sudskom sporu s producentima jer na festivalima prikazuju verziju filma s kojom on nije saglasan.

Stepen medijske slobode i odgovornosti u ovdašnjoj filmskoj publicistici moguće je meriti i po odsustvu javnih reakcija na činjenicu da je član žirija na nacionalnom festivalu odlučivao o nagradama za film u čijem je nastanku učestvovao.

Oni koji su najodgovorniji, predstavnici direkcije festivala, pravdaju se gomilom organizacionih problema zbog kojih im je promakla ta greška. - Tek trećeg dana festivala u direkciji su shvatili da je Dušica Žegarac u konkurenciji za nagrade. Tada je već bilo kasno za bilo kakve promene. Omaška se dogodila zbog toga što je dogovor s tom glumicom da bude članica žirija postignut pre nego što je bilo izvesno da li će se film "Hamlet" takmičiti. Kada je tokom festivala razgovarano s Dušicom Žegarac, ona je rekla da će biti uzdržana kada se bude govorilo o filmu "Hamlet" - rekao je za "Blic nedelje" izvor blizak direkciji festivala u NovomSadu. Odgovor od Dušice Žegarac zašto ona organizatorima nije pravovremeno ukazala na evidentan sukob interesa do zaključenja ovog broja nismo mogli da dobijemo.

Klasičan sukob interesa

Zanimljiva je i rezervisanost takmičara na festivalu u Novom Sadu. Producenti i filmski autori su redom odbili da komentarišu ovaj klasični sukob interesa. Paradoksalno je da je jedina reakcija zabeležena u blogosferi. "Vrhunac nekompetentnosti ovogodišnjh organizatora je činjenica da je Dušica Žegarac, član žirija, koscenarista filma "Hamlet" Aleksandra Rajkovića, koji je sinoć dobio nekoliko važnih nagrada, što nije prvi put na našim festivalima, ali nije baš uobičajeno za državne manifestacije koje koštaju preko milion evra. Očigledno su konkursi malo razmazili našu filmsku elitu, pa su se navikli da svoje lakeje stavljaju u komisije. Međutim, ovo je bilo prilično neoprezno. Nadamo se da će nam organizatori objasniti kako to može da član žirija bude koautor filma", napisao je posetilac sajta Doba nevinosti.

MEHO vs NATAŠA vs EXIT

Naš guru Meho Krljić je na svom blogu napisao ingeniozan tekst o najboljoj nesnimljenoj emisiji KLJUČ Nataše Miljković. Obavezno ga pročitajte, po nekoliko puta!

MAFIJAŠ V.D.

Miroljub Vučković, čovek koji je nezasluženo poneo epitet najgoreg među najgorima, iako zapravo niko ne može da bude gori od najgorih, oni su svi manje više isti, postao je vršilac dužnosti direktora Filmskog centra Srbije dok se ne imenuje novi.

Donosimo vam korigovanu novu vest iz BLICa.

Vučković novi direktor
Autor: K.R. 13.07.2007. - 10:41
Vlada Srbije usvojila ostavku Đorđa Milićevića ostavku i za v.d. direktora Filmskog centra Srbije imenovala Miroljuba Vučkovića, za poslenog u FCS i višegodišnjeg selektora Festa. Inače, ostavka Đorđa Milićevića, na mesto direktora Filmskog centra Srbije, o čemu je „Blic“ juče pisao, izazvala je priličnu pažnju javnosti. Da podsetimo, u obrazloženju svoje ostavke upućene ministru kulture, Milićević ističe nepremostive razlike u u načinu rešavanja problema u domaćoj kinematografiji. „Razmotrivši naše dosadašnje sastanke, prinuđen sam da zaključim da Vi i ja definitivno nismo na ‘istoj stranici’ kada je u pitanju kinematografija u Srbiji“, poručio je Milićević Brajoviću. I još (prema Pressu, od 11. jula): „Vaše sprovođenje ankete van institucija koje vodimo, ‘Da li bi trebalo zatvoriti Filmski centar Srbije?’, pokazuje duboko nepoštovanje onoga što je ova institucija, kao i njen značaj za kinematografiju, ali i pre svega vaše nepoverenje u mene i moje saradnike“. Tim povodom ministar Brajović je dao kratku izjavu: „Institucija Filmskog centra Srbije se ne dovodi u pitanje. Filmski centar Srbije je ustanova kulture preko koje ministarstvo svim snagama podržava razvoj kinematografije u Srbiji.“

KRAJ SRPSKE BAJKE

Očigledno se bliži neki važan čvor u zapletu srpskog kinematografskog košmara. Đorđe Milićević, pompezno najavljivani, jedva izboreni direktor Filmskog centra Srbije, koji je ubrzo svojim radom uspeo da ispoštuje i umiri sve mafije srpskog filma, podneo je ostavku.

O toj ostavci se govorilo još nedelju dana pre početka tzv. Nacionalnog festivala, da bi konačno bila objavljena tokom same manifestacije a danas u štampi stižu i prve naznake koji je povod ovog razlaza, mada naravno, uvek postoji mogućnost da postoje još neki razlozi.

Ovde vam donosimo Betinu vest iz Blica. Koliko mi znamo kandidat za mesto u Upravnom odboru nije bio naš stari glumac Dušan Janićijević već Srđan Janićijević, direktor Politike. Takođe, mi smo načuli da je u toj kombinaciji bio i Srđan Šaper, što u vesti ne piše.

Po kuloarima se pominje da je i Emir Kusturica u jednom trenutku razmatran kao kandidat za direktora Filmskog centra Srbije, međutim, ono što se poudano zna to je da još uvek nema jasne ideje ko će naslediti Đorđa Milićevića.

No, za sad evo vam Betine vesti iz Blica.

Kako agencija „Beta“ javlja, direktor Filmskog centra Srbije (FCS) Đorđe Milićević podneo je ostavku zato što se, kako je naveo u pismu ministru kulture Vojislavu Brajoviću, ne slaže s njim u načinu rešavanja problema u domaćoj kinematografiji. „Naše fundamentalne razlike u pristupu i metodu rešavanja zabrinjavajućeg stanja u kinematografiji Srbije su nepremostive i ne ostavljaju mi drugo rešenje nego da podnesem neopozivu ostavku na mesto direktora FCS-a“, napisao je Milićević Brajoviću. Đorđe Milićević je u pismu ministru kulture ocenio i da „odbacivanje i omalovažavanje“ ljudi koji su bili predloženi za Upravni odbor FCS-a (Dušan Ercegovac, Dušan Janićijević, Zoran Nikolić, Vojin Dimitrijević) pokazuju ministrovo „nerazumevanje potrebe formiranja visokostručnog tela sastavljenog od dokazanih profesionalaca“. Ministarstvo kulture Republike Srbije odgovorilo je gospodinu Milićeviću. „Obaveštavamo vas da je vaša neopoziva ostavka, odnosno zahtev za razrešenje dužnosti direktora Filmskog centra Srbije je prihvaćen, i upućen Kadrovskoj komisiji Vlade. Ujedno vas obaveštavamo da će predlog rešenja o vašem razrešenju biti upućen Vladi na razmatranje u najkraćem roku.“ U kratkoj izjavi za „Blic“ Milićević je, uz potvrđeno obećanje da će „Blicu“ dati intervju „krajem nedelje“, kada se vrati u Beograd, rekao: „Ne znam kako je moje pismo dospelo u javnost. Uostalom neka imena koja su objavljena u jednom dnevnom listu, a koja navodno pominjem u pismu, nisu tačna“. Shodno zakonskim normativima direktor Milićević obavlja dužnost direktora FSC dok se ne imenuje novi čelnik ove značajne filmske institucije čije se postojanje i delatnost, saznajemo nezvanično, ne dovode u pitanje.

NADA JE UMRLA POSLEDNJA

Gradski konkurs je do sada ipak bio neinfiltrirana oaza srpskog filma. To je Konkurs koji je ipak omogućio da vidimo ŠEJTANOVOG RATNIKA Steve Filipovića, ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE Mlade Đorđevića a, po svemu sudeći, i ZAJEDNO Mladena Matičevića.

Međutim, ove godine je dobio košmaran zaokret. Ispostavilo se da prvo svi članovi komisije nisu čitali sve scenarije, već da su sve prikupljene podelili među sobom a potom čitali one iz užeg kruga lčime je obesmišljena funkcija Komisije.

A posle toga se ispostavilo da su dali novac projektima za koje verovatno i nije bilo potrebno da išta čitaju.

Konačno, Konkurs koji je pomogao Novom srpskom filmu da zaživi mu je ove godine zabio nož u leđa.

Iz POLITIKE prenosimo dobru vest za sve one koji vole loše vesti:

Беoград подржава филм

Кроз конкурс за стимуланс продукције филмском стваралаштва Скупштина града издваја 46 милиона динара
Комисија Конкурса за стимулацију продукције филмског стваралаштва Скупштине града Београда одлучила је да финансијски подржи 21 филмски пројекат у укупној вредности од 46 милиона динара, саопштено је на јучерашњој конференцији за штампу на Филмском фестивалу Софест у Сопоту који финансира град Београд.
Комисија која је радила у саставу: Горчин Стојановић, председник, Растко Ћирић, Мирјана Мијојлић, Милан Влајчић и Драган Јеличић одличила је да у области играног филма средства буду додељена филмовима: „Жена са сломљеним носом” Срђана Кољевића у продукцији „Баш-Челика” са осам милиона динара, „Blu train” Јанка Баљка у продукцији куће „Идеја” са 10 милиона динара и „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи” Мирослава Момчиловића у продукцији куће „Бригада” са 12 милиона динара.
У области документарног филма подржани су пројекти: „Филм о учешћу екипе Србије на Светском првенству бескућника у фудбалу” Валентине Дедић, „Прахово – Лас Вегас” Јована и Драган Николића, „Тарот Србија” Ивана Икића, „Поступили смо по савести” Сањина Перишића, „Cinema comunisto” Миле Турајлић и „Искупљење” Николе Лоренцина. У области кратког играног и експерименталног филма, подршку града Београда у реализацији добила су по два пројекта: „Шешир” Слободана Жујевића и „Случајно” Ане Марије Роси, односно „Џек из кутије” Александра Саничанина и „Њена вечера” Младена Хрвановића и Мине Ђукић. Међу анимираним филмовима подржано је шест пројеката, дела Александра Михајловића, Марије Милановић Лазаревски, Николе Вуловића, Дарка Перовића, Игора Ћорића и Јелене Бешир.
Објављујући резултате конкурса, Горчин Стојановић, председник конкурсне комисије, истакао је да се на основу предате документације не може гарантовати квалитет филмова, али да су сви чланови комисије радили и одлучивали врло пажљиво. Најлошија селекција пријављених пројеката била је у области кратког играног филма, нагласио је Стојановић. Он је замолио све оне који ће конкурисати наредних година да то чине са мало више развијеним сценаријима и да редитељске експликације буду бар мало писменије него што су биле на овогодишњем конкурсу. На овогодишњи конкурс за стимулацију филмске продукције је пријављено 171 филмски пројекат од којих само шест није узето у разматрање, углавном због касног приспећа документације.

DRAGOLJUB IVKOV R.I.P.

Od nas se u 76. godini života oprostio Dragoljub Ivkov, jedan od najaktivnijih ljudi u našoj kinematografiji.

Ivkovljev primarni posao bila je scenografija i radio je scenografiju za brojne filmove među kojima su POVRATAK, ZASEDA, W.R. MISTERIJE ORGANIZMA, KVAR, POSEBAN TRETMAN, DEZERTER, ...

Međutim, pored scenografije, Ivkov je radio i kao filmski autor i napisao je brojne zanimljive scenarije, i režirao neke jako zanimljive filmove. Njegov svakako najpoznatiji scenario je BUĐENJE PACOVA Živojina Pavlovića koji je napisao zajedno sa Ljubišom Kozomarom i Gordanom Mihićem, po priči Momčila Milankova.

Kao reditelj, između ostalog, potpisao je jedan od retkih jugoslovenskih kriminalističkih filmova POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA.

Dragoljub Ivkov će zauvek ostati upamćen u istoriji srpskog filma kao zanimljiva i svestrana ličnost, drag saradnik i učitelj.

IMDB NA SRPSKOM

Pošto još uvek nije napravljen IMDB na srpskom, i nije napravljen IMDB kome se može pristupiti bez računara, uz pomoć nekog od tradicionalnih uređaja koji koriste gospodari naše kinematografije, na naš sajt ćemo staviti sliku, najosnovniji vid komunikacije, koja pokazuje zašto Dušica Žegarac nije smela da bude član žirija u Novom Sadu.

I onda naravno, pitamo, kako možete dati milion i nešto evra ljudima koji ne znaju da koriste IMDB da prave festival?

REVOLUTION WAS TELEVISED

Sinoćnji katastrofalan prenos ceremonije dodele nagrada Nacionalnog festivala na RTS, zaokružio je i zapečatio sudbinu ovog skupog eksperimenta.

Pre svega u atmosferi gde ogroman procenat dobitnika nije prisutan, sve je podsetilo, kako jedan naš prijatelj kaže, na suđenja Clintonu i Solani koja je organizovao Miloševićev režim. O raznim problemima u konferansi da ne i ne govorimo.

Konačno, činjenica da je televizijski prenos zbog lošeg tona uskratio gledaoce da saznaju ko su dobitnici glavnih nagrada pošto ih niko nije čuo, ostavio je mnogo ljudi, čak i profesionalce u neverici. Ipak, iskusni ljudi su prepoznali Kenedija Hasanija i Sabolča Tolnaija.

Glavne nagrade su, kao što smo videli, otišle filmu BELLE EPOQUE, snimljenom pre 17 godina, što je odlična simbolika pošto pokazuje koliko se naša kinematografija srozala u međuvremenu.

Krajnje nekonvencionalne nagrade koje su izuzev u slučaju HADERSFILDA za scenario, zaobišle očigledne favorite i miljenike establišmenta, pokazuju da se strani žiri očigledno nije dao izmanipulisati i da je odluke doneo u skladu sa nekim svojim kriterijumom, koji ne mora biti pravedan ali u svakom slučaju osvežava našu učmalu festivalsku scenu.

Konačno, vrhunac nekompetentnosti ovogodišnjh organizatora je činjenica da je Dušica Žegarac, član žirija, ko-scenarista filma HAMLET Aleksandra Rajkovića koji je sinoć dobio nekoliko važnih nagrada, što nije prvi put na našim festivalima, ali nije baš uobičajeno za državne manifestacije koje koštaju preko milion eura. Očigledno su Konkursi malo razmazili našu filmsku elitu, pa su se navikli da svoje lakeje stavljaju u komisije. Međutim, ovo je bilo prilično neoprezno.

Nadamo se da će nam organizatori objasniti kako to može da član žirija bude ko-autor filma?

NAZI FEST - DAY ONE & ONLY

Počeo je Nacionalni festival i evo utisaka posle prvog dana, koje nam donosi Dimitrije koji posetio festival radi predstavljanja filma A3:

Mediji će već sutra imati detaljnije, i verovatno senzacionalističke zapise na ovu temu, tako da osećam obavezu da i sam podelim sa vama barem deo onoga što smo preživeli u protekla dva dana.

Po dolasku u Novi Sad čeka nas prvo neprijatno iznenađenje. Konferencija za štampu se održava u prilično ruiniranom prostoru Kulturnog centra Novog Sada i novinari kasne na konferenciju pola sata.

Na plakatu festiovala su frejmovi iz raznih srpskih filmova, među njima je i IVKOVA SLAVA, uz rame sa Žikom Mitrovićem, Dušanom Makavejevom, Sašom Petrovićem, ... Lepo. Bilo je jasno da je malo deplasirano dolaziti sa filmom o rokenrolu na ovaj festival.

Na konferenciji sam u jednom trenutku napomenuo kako ove godine imamo festival a kako ćemo iduće nadam se, imati kinematografiju. Nisam ni slutio koliko sam u pravu.

Uzimanje akreditacija se pretvara u prilično konfuznu akciju, u početku se ne zna zapravo gde se koja uzima, da li svako može da uzme za sebe ili cela ekipa mora da uzme odmah, i tom prilikom gubimo jako puno vremena.

Potom, shvatamo da smo smešteni u kazamatima hotela „Vojvodina“, postapokaliptičnom ambijentu nekog nesnimljenog filma o SFRJ u koju je pala neutronska bomba, u vrelim neprovetrenim sobama, u kojima ni posle celodnevnog provetravanja nije moglo da se spava.

Ono što smo zapazili tokom razgovora pred film je da će A3 biti prikazan pre otvaranja Festivala i kako je to prilično neumesno, pošto je to ipak najgledaniji srpski film u 2006. godini. Međutim, očigledno je u sadašnjem rasporedu snaga u srpskom filmskom establišmentu, a koji se kao što znamo, ubrzo može promeniti, pošto je lojalnost najpotrošnija od svih roba kojim ovaj svet trguje, A3 film sa kojim može tako da se postupa. Lično, voleo bih da vidim da li bi kreatori ovakvog rasporeda, recimo KLOPKU, podjednako reprizni film, samo sa duplo manje gledalaca, i još eksploatisaniji na Festivalima, tako besramno stavili pre otvaranja Festivala.

Uopšte, krajnje je dubiozan raspored filmova na Festivalu tako da recimo iste večeri idu HADERSFILD i KLOPKA, filmovi sa sličnim žanrovskim profilom i istim glavnim glumcem, što je nesmotreno čak i za srpske standarde. No, neprijatnosti nas tek čekaju.

Oko sedam, odlazimo na svoj film i nailazimo na zgradu SNP, opkoljenu metalnim ogradama, i jedva uz svoje VIP pozivnice uopšte uspevamo da uđemo u SNP. Zatim na vratima SNP bivamo pregledani uprkos svom VIP statusu i prolazimo kroz rendgene u najboljem duhu „policijske države“.

Projekcija filma kasnila je čitavih četvrt sata pošto su u terminu našeg filma, ljudi iz organizacije, navodno nešto „probali“ za otvaranje!

Ono što međutim, nije u duhu „policijske države“ jeste da sala nije bila popunjena o čemu ipak čak i diktatori vode računa. Štaviše, moglo bi se reći da je nas koji smo došli da se poklonimo posle filma A3 bilo više nego publike, i da je negde više logike imalo da se ta publika predstavila nama a ne mi njima.

Projekcija je bila katastrofalna, sa nekim zujanjem za vreme filma, i nesmotrenim promenama rolni. Tokom projekcije smo se SMS porukama dogovorili da se ne klanjamo posle filma.

Međutim, zaplet se zaoštrava kada smo saznali da su neki ljudi iz ekipe tražili da kupe karte za A3 i da im je rečeno da je projekcija u SNP rasprodata. Naravno, verovatno će organizatori festivala pokušati da ospore ovu otpužbu time što će reći da to nije istina, ili da ih neko nije dobro razumeo. Konačno, potonja projekcija na otvorenom je bila solidno popunjena, po rečima Dragana Jeličića, jednog od čelnih ljudi festivala, što opovrgava činjenicu da interesovanja za film nije bilo.

Razlozi za ovakvu posećenost A3 i informisanje ljudi da je projekcija rasprodata a da ona posle bude prazna su možda samo javašluk, a možda i smišljena akcija. Ne mislim da je reč o zaveri već da je možda organizatorima bilo zgodnije da ne puštaju narod masovno na projekciju pre otvaranja, kako ne bi morali da se muče sa izlaskom publike. Čini mi se da je reč o nekom trivijalnom razlogu ovog tipa.

Majka mi kaže da je „crveni tepih“ sa konferanskom Gordana Kičića i Marije Karan bio šokantan, iako se organizatori najviše ponose ovim segmentom tog festivala. Ja taj televizijski prenos nisam gledao ali sam uveren da mi majka kaže istinu. Ono što ipak sigurno znam je da smo mi, poštujući „dress code“ ostali da se kuvamo dok su se mnoge zvanice pojavile u ritama, a da ih niko nije sprečio da se takvi nađu na čuvenom tepihu.

Ipak, ekipa filma A3 nije izašla na „crveni tepih“ pošto nije reč o premijernom filmu a rekli su nam da samo ekipe premijernih filmova izlaze na tepih, tako da nemam šta da vam kažem kako je to izgledalo iz prve ruke. Ipak, da smo izašli, sigurno bi bilo zanimljivo ono što bi mi kao sagovornici rekli veselim Gordanu i Mariji kada bi nas upitali, „Kako nam se čini?“

Meni je bilo zabavno šokirano lice TV novinarke koja me je anketirala pre ulaska na ZAVET, očekujući neki kurtoazan odgovor na pitanje šta mislim o Festivalu, a dobila je nešto sasvim drugo. Štaviše, zabavan je bio njen pokušaj da brani festival. Ne znam da li je ta izjava negde emitovana, niti za koju televiziju je data.

U Sali SNP je za vreme Kusturičinog ZAVETA bila apsolutna panika. Zahvaljujući jednom prijatelju sam na licu mesta, improvizovano, dobio dosta solidno mesto u petom redu, praktično gde je bio epicentar svih tokova.

Ulazak u salu je bio histerija, panika, jako daleko od nekog bezbednog ulaska u salu u kojoj se nalaze Premijer i ostatak državnog vrha i drugih elita.

Najlepši detalj večeri svakako je bio dolazak Velimira Bate Živojinovića koji je otvorio festival.

Pre filma su emitovane reklame za sponzore festivala, kao na najobičnijoj bioskopskoj predstavi, a zatim i montaža atrakcija sa istorijatom srpskog filma, koja je imala svoj vrhunac u tom što je i ŠEJTANOV RATNIK ubrojan među klasike ali i dno pošto su neke od najvulgarnijih replika našeg filma izdvojene kao simpatični momenti, odnosno zato što se na vovom reprezentativnom showreelu vide u kadrovi iz IVKOVE SLAVE, koja je još jedino na plakatu Festivala značajan film.

Projekcija ZAVETA je bila ispod svake kritike, sa dugim pekidima, tamom u Sali, i podsmehom ljudi koji su sedeli oko mene, a ljudi koji su bili na balkonu su rekli da ništa nisu čuli pošto je ton bio katastrofalan. Danas sam saznao da je deo tona bio neadekvatan pošto SNP nije imao neki uređaj koji je potreban za projekciju.

Otud su se filmske ekipe dosetile pa će članovi samih ekipa sedeti za vreme projekcije i sugerisati mikseru kako da reguliše ton, koliko čujem. Ljudima je ipak stalo da ime se film ipak dostojanstveno prikaže, pa će to pok7ušati da učine uprkos Festivalu.

Na partiju u penthausu Tržnog centra „Bazaar“ je sva deplasiranost našeg prisustva na tom Festivalu postala evidentna. Pošto su to bili i predstavnici Novog srpskog filma, ljudi koji su radili ŠEJTANOVOG RATNIKA, ČARLSTON ZA OGNJENKU i ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, apsolutno se videlo kako nam zaista nije mesto na toj terasi, i kako mi puno veze sa njima zapravo nemamo.

Tokom partija saznajemo da je projekcija dokumentarnog filma Mladena Matičevića KAKO POSTATI HEROJ otkazana, pošto kako čujem nije bilo dovoljno publike, i to svodi ovaj prvi dan na dve neuspele projekcije u Glavnom programu festivala, od kojih jedna nije uspela pošto se nisu stvorili uslovi za pravi festivalski tretman filma a druga nije ni započeta.

Posle neprospavane noći u grotlu hotela „Vojvodina“, danas je krenula agonija oko konačnog bekstva iz uzavrelog Novog Sada. Naime, odjednom se ispostavilo da „autobus koji polazi u 15h sa mesta na koje smo bili dovedeni“ naprosto neće poći. Prvo nismo mogli da konstatujemo koje je to „mesto“, pošto smo došli kolima, nije nas Festival dovezao, ne znamo o kom je to „mestu“ reč. Zovemo Beograd u nadi da će ljudi iz producentske kuće to razjasniti, međutim ljudi iz same Direkcije, ne umeju da im objasne kako ćemo se mi vratiti kući.

Zatim nam je ponuđeno da se tek uveče vratimo autobusom sa novinarima što je bilo neprihvatljivo pošto ipak nije lako provesti više sati u drugom gradu, bez smeštaja, praktično na ulici. Ipak, na kraju smo uspeli da saznamo da će u 16h biti autobus za ekipe filmova ZAVET i A3 koji poolazi ispred Bioskopa „Arena“.

Uroš Đurić, Zlatko Rakonjac i ja smo na kraju uspeli da se nekako dokopamo autobusa i da budemo jedina tri putnika u velikom „Lastinom“ putničkom autobusu (toliko o rentabilnosti i umerenom ponašanju organizatora) koji se vratio u Beograd.

Najtužnije od svega je što se organizatori festivala ponašaju kao da su oni organizovali nešto izuzetno. Svoje neznanje pokušavaju da prikriju spojem drskosti i besramnih poziva na „sabornost“, a da će sve biti fijasko se videlo u bojažljivim intervjuima u kojima su hteli da preduprede kritike, i sad se svaka kritika smatra „zlonamernom“. Međutim, budimo realni, njihov posao je bio da za više od milion evra (kako sam čuo) organizuju određeni broj bioskopskih predstava, dovedu neke ljude, smeste ih, i to je to. To inače profesionalci u svetu rade svaki dan. Naš Nacionalni festival nije neka delatnost potpuno nepoznata čovečanstvu, već jedna rutinska manifestacija koju neko ko ume može da organizuje.

U našem filmskom ambijentu, nažalost, Nacionalni festival je samo još jedna manifestacija koju filmski radnici, to jest povlašćeni deo filmskih radnika, organizuje sam za sebe, ne mareći za publiku. Pošto već odavno ne snimaju filmove da bi narod imao šta da gleda nego da bi oni imali šta da rade, sada su našli zanimaciju, da imaju šta da rade kad ne snimaju filmove, međutim, i tu je publika izostavljena.

Gledaoci su najveće žrtve srpske kinematografije.

NAZI KLADIONICA

Odlučili smo da na poseban način komemorišemo prvi nacionalni festival koji se ove godine organizuje u Novom sadu. Filmski Festival Srbije će dodeljivati nagrade "Ibis" a u konkurenciji su sledeći filmovi iz selekcije "Nacionalna klasa":

A3 – Rock’n’Roll uzvraća udarac

Petar Pašić

Agi i Ema

Milutin Petrović

Belle epoque

Nikola Stojanović

Film Noar

Džud Džouns, Risto Topaloski

Guča

Dušan Milić

Hadersfild

Ivan Živković

Hamlet

Aleksandar Rajković

Kako postati heroj

Mladen Matičević

Kenedi se ženi

Želimir Žilnik

Klopka

Srdan Golubović

Konji vrani - Jesen stiže dunjo moja 2

Ljubiša Samardžić

Made in Yu

Miko Lazić

Odbačen

Miša Radivojević

Peščanik

Sabolč Tolnai

Promeni me

Milan Karadžić

S.O.S.- Spasite naše duše

Slobodan Šijan

A "Ibisi" se dodeljuju u sldećim kategorijama:

• Nagrada za najbolji film - Gran pri festivala

• Nagrada za najbolju režiju

• Nagrada za najbolji scenario

• Nagrada za najbolju fotografiju

• Nagrada za najbolju muziku

• Nagrada za najbolju glavnu mušku ulogu

• Nagrada za najbolju glavnu žensku ulogu

• Nagrada za najbolju epizodnu mušku ulogu

• Nagrada za najbolju epizodnu žensku ulogu

• Nagrada za najbolju montažu

• Nagrada za najbolji zvuk

• Nagrada za najbolju scenografiju

• Nagrada za najbolji kostim

• Nagrada za najbolju masku

Kladićete se tako što ćete svoje tipove pod određenim nadimkom, staviti na Komentare. Istovremeno, poslaćete ih na naš mail, kako bi imali uverenje o autentičnosti.

THE CON IS ON!

“The Best Of Festival Srpskog Filma Fantastike” Novi Sad, Sportski tereni Sokolskog doma Program “Bioskop Dvorište” Noć između 8. i 9. jula, početak u 00:30

Trejler:
RIBLOK IZ DUNAVA/ Riblock of The Danube (1,5 minuta) Miroslav Lakobrija i Vladimir Milošević (nezavisna produkcija)

Iz rečne prljavštine na ušću Save u Dunav, izašao je kiklop. Krenuo je na Beograd.
Filmovi:
1. SLATKI MIRIS NAFTALINA/A Sweet Scent Of Mothballs (18 minuta) Jelena Tvrdišić (FDU, 2005)

Ona je mlada, lepa, i dobro situirana – od davno poginulih roditelja nasledila je novac i kuću. Ničim nije sputana, ali je usamljena. Oko nje se muvaju propali slučajevi, dok prava ljubav, suviše pristojna da bi se nametnula, godinama čeka u komšiluku. Pomoć stiže neočekivano, s one strane groba. U dvostrukoj, glavnoj ulozi pojavljuje se Sonja Kolačarić.

2. ONI SU…/They Are… (6 minuta) Autorska grupa “Mladi kadrovi” (nezavisna produkcija, 2001)

Parodija na TV seriju The X Files i pomamu za vanzemaljcima koju je ona izazvala. Glavni junak, kojeg tumači Miroslav Lakobrija, pokušava da uspostavi kontakt sa tuđinskom rasom, što će dovesti do neočekivanih posledica…
3. RAKETE/Rockets (23 minuta) Vladimir Mančić (FDU, 2006)

Malo je poznato da su 1999. godine na braniku naše otadžbine bili i ljudi sa ekstrasenzornim sposobnostima. Pod komandom Vojske Jugoslavije, ti rodoljubi i ESP patrioti branili su goloruki srpski narod od NATO agresora! Ovo je krajnje istinita priča o njima i njihovom vrlom komandiru Guzini… sa elementima mjuzikla!
4. ÜBER SOLDAT (12 minuta) Vladimir Milošević (nezavisna produkcija, 2005)

Nacisti su napravili savršenog vojnika. Evo ga u sadašnjosti, na meti su mu dvojica mladića. U glavnoj ulozi je Miroslav Lakobrija, autor maski u ovom filmu.
5. PACOVI U ZIDOVIMA/Rats In The Walls (20 minuta) Milan Konjević (FDU, 1994)

Četiri ranjena vojnika leže u bolničkoj sobi. Izmučeni umovi čuju čudne zvuke… ili je to nešto u zidovima? U filmu igra Rastko Lupulović, nekada velika glumačka nada i bivši član benda “Kanda, Kodža i Nebojša”.
6. PACIJENT/The Patient (4 minuta) Autorska grupa “Mladi kadrovi” (nezavisna produkcija, 1997)

Šta je to ružno i zubato, pa još juri devojke po parkovima? Prvi deo treš horor serijala koji je nanizao pet segmenata, uključujući jedan prikvel, a snimljena je, u koprodukciji sa Slovenijom i Hrvatskom, specijalna epizoda »Pacijent protiv reketara iz pakla«.
7. ŽUR ŽIVIH MRTVACA/Party Of The Living Dead (15 minuta) Siniša Dugonjić (nezavisna produkcija, 2005)

Prašnjav i nezvan muški gost na žurci punoj usamljenih devojaka. Jedna od njih je “nevidljiva” i stidljiva. Velika je ljubav na pomolu, ali i neke druge stvari…
8. OH, NE!/Oh, No! (9 minuta) Srđan Stojanović (filmski klub “Riječi mladih”, 1987)

Mama i baka su otišle iz stana, i taman je mladi buntovnik zapalio pljugu, kad se srpski “Osmi putnik” urotio protiv njega. Oh, ne!
9. STAR WARS FAN (1,5 minuta) Relja Trajković (nezavisna produkcija, 2004)

Pošto je u dahu odgledao originalnu trilogiju “Ratova zvezda”, naš heroj, ljubitelj “Ratova zvezda” otišao je u park da se prošeta. A tamo su ga čekale mračne sile… Vrhunski primer dobrog vica, uz umešnu upotrebu digitalne animacije.
10. PENA ZA BRIJANJE/Shawing Foam (25 minuta) Mladen Đorđević (CKV “Kvadrat”, 2000)

Pripadnice vladajućeg plemena Žena sa planete Erotikon 6 došle su na Zemlju da preurede tamošnje stanje koje remeti red u kosmosu. Jedna od oblasti njihovog delovanja je Srbija, koju potresa rat na Kosovu u predvečerje NATO bombi…
11. PACIJENT 2: POVRATAK PACIJENTA/The Return Of The Patient (5 minuta)

Autorska grupa “Mladi kadrovi” (nezavisna produkcija, 1999) Ono ružno i zubato, što juri devojke po parkovima, upalo je kod zubara. Šta li mu je to trebalo… Višestruko nagrađivano ostvarenje “Mladih kadrova”; istinski klasik srpskog treš horora.
DANIČKI UŽAS (trilogija)

12. Dunwitch Horror (10 minuta, 2004)

13. Dunwitch Horror – Endgame (4 minuta, 2004)

14. Dunwitch Horror – The Bloodline (14 minuta, 2005)

U pitomi seoskim predelima, tri srpske staramajke bajaju uz pomoć drevne, okultne knjige. I svašta prizovu. Snimljeno prema motivima novele Haurda Filipsa Lavkrafta.
15. PACIJENT 0/The Patient 0 (14 minuta) Miroslav Lakobrija (nezavisna produkcija, 2006)

Nemačka okupacija Beograda. Ona je mlada devojka. On je nacistički naučnik. Ona u njemu vidi ljubav svog života. On u njoj vidi projekat svog života… A iz njihovog spoja može se roditi šta drugo do… Ambiciozna prikvel epizoda najčuvenijeg treš-horor serijala iz Srbije.
16. ŽIVI MRTVACI/The Living Dead (22 minuta) Mladen Đorđević (FDU, 1999)

NATO agresija. Projektili sa osiromašenim uranijumom. Radijacija. Srpsko selo. Mrtvi ustaju iz grobova.
17. GEJ KILER/The Gay Killer (7 minuta) Vanja Čanković (nezavisna produkcija, 2005)

Fašista se krije u liku običnog čoveka. Nemoj biti drugačiji u njegovim očima.