PETKOM PROTIV OTMIČARA

Sutra uveče će u Muzeju primenjene umetnosti svirati Oružjem protivu otmičara u sklopu promocije novog albuma Znaš ko te pozdravio koji izlazi u subotu za Automatik.

Mi ćemo biti tamo. A vi?

VRELO OSVAJA SVET

Popboks donosi lepe vesti!

Pogledajte:

Vrelo u užem izboru za „Next Big Thing“ BBC-ja
Etno pop grupa Vrelo iz Rume ušla je među prvih 20 u izboru za ovogodišnju BBC-jevu titulu Next Big Thing.
Među finalistima koji su odabrani među 2.000 izvođača iz 88 zemalja, zastupljeni su najrazličitiji pravci - etno, gospel, rokenrol...
Vrelo predstavlja novo lice srpskog alternativnog etna, poigravajući se muzičkim kanonima i predrasudama na raskršću tradicionalnog i urbanog, a pevanje nadograđuje lajbahovskom opsesijom pionirskim uniformama i scenskom disciplinom.
Grupa je nastala 1999. godine, a veću pažnju je skrenula prošle i pretprošle godine nakon koncerata na Exitu, zatim nastupa sa Bajagom u Beogradskoj areni, pa onda nastupima u inostranstvu: sa Darkom Rundekom u Nemačkoj i u Kusturičinoj „pank-operi“ Vreme Cigana u Parizu.
U Beogradu su poslednji put nastupili letos u okviru Belefa.
Grupu čini sedam mladih pevačica i troje instrumentalista: dvoje perkusionista i basista.
Žiri BBC-ja, u kom su bili i Tori Amos i soul pevač Omar, je prilikom izbora finalista imao u vidu i raspoloženje publike pokazano na MySpace stranici takmičenja.
Producent Vrela Voja Aralica rekao je za Popboks da su članovi grupe veoma zadovoljni postignutim uspehom.
“Sve se dogodilo slučajno i jako brzo: bili smo u studiju gde snimamo novi album, kada nas je pozvao prijatelj i rekao da je na Internetu video BBC-jev konkurs. Bilo je to u subotu, kada smo i poslali pesmu Pošle mome. A konkurs je bio otvoren do nedelje”, objasnio je Aralica.
Lista 20 finalista izgleda ovako (abacedno): Axis (Litvanija), Beatrice Moss (Tanzanija), Fungu (Turska), Ha Ha Orchestra (Britanija), Hraun (Island), Instiga (Brazil), J Cee (Jamajka), Jeremie Johnson (Južnoafrička Republika), King Tut (SAD), Maya McCallum (Francuska), Noam Faingold Orchestra (SAD), Penny Broadhurst (Britanija), Psy'aviah (Belgija), Sherieta Lewis (Jamajka), Shortcut Therapy (Španija), Stereoptera (Rusija), Tshila (Uganda), Vrelo (Srbija), Wicked Aura (Singapur) i Yunasi (Kenija).
Od ovih 20 imena će 3. decembra biti izabrano pet solista ili grupa, koji će nastupiti u Londonu pred žirijem u kom će sedeti producent William Orbit, indijski muzičar Talvin Singh i muzičar/producent Nile Rogers.
Pobednik će nastupiti u O2 areni u Londonu na 75. rođendanu BBC-ja, na kojem će nastupiti i niz svetski poznatih imena.

OŠIŠANO PREDAVANJE

Steva i Dimitrije će u sredu na Fakultetu dramskih umetnosti gostovati na predavanju iz Filmske produkcije i tom prilikom će prezentirati svoj način rada na ŠIŠANJU. Domaćini će im biti profesor Feti Dautović i asistent Milan Todorović.

THE CON IS ON

Treći BEOKON je pred nama.

Na ovom BEOKONu će biti prikazan DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN a potrudićemo se da i neki projekti Novog srpskog filma budu predstavljeni na neki način tokom konvencije.

Evo zvaničnog rasporeda dešavanja na BEOKONu.

Beokon 2007

Mesto: Dom Kulture Studentski Grad

Vreme: 11–16 decembar 2007.

Utorak 11.12.2007.

19–21h Mala galerija — Otvaranje izložbe slika i ilustracija ILIJE MELENTIJEVIĆA

19–21h Velika galerija Otvaranje: — IZLOŽBE FANTASTIČNE UMETNOSTI – radovi mladih autora: maske, kostimi, slike, skulpture

— IZLOŽBE STARIH SF IGRAČAKA (Mastersi, Transformersi, Star Trek, Star Wars figurice)

— IZLOŽBE ILUSTRACIJA IZ ZBIRKE EROTSKE FANTASTIKE

Sreda 12.12.2007. — nedelja 16.12.2007.

17–21h Mala galerija — Izložba slika i ilustracija ILIJE MELENTIJEVIĆA

17–21h Velika galerija — IZLOŽBA FANTASTIČNE UMETNOSTI

— IZLOŽBA STARIH SF IGRAČAKA

— IZLOŽBA ILUSTRACIJA IZ ZBIRKE EROTSKE FANTASTIKE

Petak 14.12.2007.

Velika sala

19:00 SVEČANO OTVARANJE pozorišna minijatura “Spejs džem” u režiji Jelene Martinović

— TREĆI FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE (FSFF3)

19:30 TREJLERI ZA DUGOMETRAŽNE FILMOVE (coming soon!) 19:45 Termin za dugometražni film (coming soon!)

21:00 Inostrani program FSFF3: PREDSTAVLJANJE GROSSMANNOVOG FESTIVALA FILMA I VINA IZ LJUTOMERA (SLOVENIJA)

Gosti: Tomaž Horvat, programski direktor; Peter Beznec, direktor organizacije; Borut Horvat, marketing; Mario Belovic, PR; Marko Mehtsun, internet prezentacija. Razgovor sa gostima.

Od 21:30 filmovi sa Grossmannovog festivala (Coming soon!)

Subota 15.12.2007.

Igraonica

13–20h Berza starih knjiga, stripova i časopisa

15–20h FRP turniri u organizaciji Mense Srbije i kluba društvenih igara Dragon

21:30–24h MASKENBAL I KOKTEL. Tema maskenbala ”Fantazija i erotika”. Uživo maskiranje posetilaca. Maske pripremaju profesionalni maskeri, kostimografi, majstori za scensku šminku i bodi–art.

Mala sala

13h Tribina: SF FORUMI Znak Sagite, SF Srbija, AT-AT, Konef, Photon Tide, SF Tim…

14:30 Predavanje: SLOVENSKI FANTASY — VUKODAV Vladimir Lazović, Milan Urošević i prevodioci Ružica Rosić i Sava Rosić

16h Promocija: KOMPJUTERSKA SF IGRA GENESIS RISING STUDIJA METAMORF

Velika sala

17–20h TREĆI FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE:

Prvi dan glavne selekcije kratkometražnih SF, horor i fantasy filmova

20:30h PROMOCIJA ZBIRKE EROTSKE FANTASTIKE U IZDANJU DRUŠTVA LJUBITELJA FANTASTIKE “LAZAR KOMARČIĆ”

Nedelja 16.12.2007.

Igraonica

13–20h Berza starih knjiga, stripova i časopisa

15–20h FRP turniri u organizaciji Mense Srbije i kluba društvenih igara Dragon

Mala sala

13h Prezentacija igre ANARACHY ONLINE

14h KNJIŽEVNI ČASOPIS GRADINA Predstavljanje broja posvećenog demonologiji i broja posvećenog fantastici. Učestvuju Zoran Pešić Sigma, Zoran Stefanović, Pavle Zelić. Tribinu vodi Goran Lazičić.

15:30 Tribina: MLADI PISCI FANTASTIKE Ivan Vukadinović — VEČNA VATRA Aleksandar Mandić — SALIR Mijat Vujačić — NEKROMANSA, KRAVAVI AKVAREL, VAMPIR Željko Obrenović i Aleksandar Ilić — SRPSKI PSIHO Ivan Marković – PUPPET-MASTER’S MARIONETTE

17:30 Tribina: LETEĆI TANJIRI SLEĆU U LAJKOVAC Predstava po motivima priče Radmila Anđelkovića „Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“. Ekskluzivno prikazivanje snimka letećeg tanjira snimljenog nad Beogradom 2007. godine. Učestvuju Radmilo Anđelković, Miroslav Lakobrija i Pavle Zelić.

Velika sala

TREĆI FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

14–16h Termin za dugometražni film (coming soon!)

16–19h Drugi dan glavne selekcije kratkometražnih SF, horor i fantasy filmova

19:30h Termin za premijeru (coming soon!)

20:30h Dodela nagrada LAZAR KOMARČIĆ u kategoriji romana, priče i prevoda i LJUBOMIR DAMNJANOVIĆ za najbolju priču koja je izašla u fanzinu EMITOR. Dodela nagrada za najbolju staru igračku.

21h Veliki nagradni KVIZ – “Ko zna znaće, ko ne zna, neznaće”

23h Zatvaranje

Među filmovima koji će imati premijeru nalaze se:

Posted: Sun Nov 25, 2007 5:56 pm Post subject:

- Filmovi koji ce imati premijeru na BEOKON-u 2007, to jest na FSFF3:

KNJIGA SENKI - Petar Kovacevic (2007)

KONCENTRAT - Marko Milovic (2007)

DEJA-VU - Goran Tomovic (2007)

PREDATORKA - Branislav Crvenkovic i Miroslav Lakobrija (2007)

HOTEL KANIBAL - Branislav Crvenkovic i Miroslav Lakobrija (2007)

POCELO JE - Filip Acovic (2007)

MORA - Momcilo Preradovic (2006)*

666 - Zoran Marinkovic (2006)*

DECAK KOJI JE BIO SUVISE NEVIN - Danilo Beckovic (2006)**

PROKLETSTVO IKONE SVETOG TEODORA - Nebojsa Nenadic (2005)***

* ova dva filma su prikazana na Near Dark 2 u Galeriji Muzeja savremene umetnosti (februar 2007), ali su se prosto vrtela u krug zajedno sa petnaestak filmova iz programa FSFF, bez ikakve posebne promocije. Zato ce njihova prava premijera biti tek na Beokonu 2007.

** ima ga na Internetu, ali nikada nije bio u bioskopu.

*** imao je samo lokalnu promociju u Pancevu, nadalje je distribuiran postom i ima ga na Internetu. Za Beokon, autor ce dosnimiti par scena, pa ce ovo biti specijalni "extended cut". - Ocekuje se, ali i ne garantuje, jos jedan premijerni film za FSFF3 - buduci da je dosnimavanje u toku. Napomena: Ovo nije konacni spisak filmova za FSFF3, vec samo onih koji ce premijeru imati na Beokonu.

OŠIŠANI INTERVJU

Saša Radojević je uradio intervju sa Stevom Filipovićem za BLIC. Uživajte!

Stevan Filipović završio prvi deo snimanja filma o navijačima
Nasilnici koji nude spasenje
Autor: Saša Radojević 25.11.2007 - 00:02



Nakon uspeha sa debitantskim filmom "Šejtanov ratnik" (zaista) mladi reditelj Stevan Filipović završio je ovih dana prvi deo snimanja filma "Šišanje". Glavni junak filma "Šišanje" je mladi matematički genije Novica (u tumačenju Nikole Rakočevića), koji biva uvučen u svet fudbalskih huligana i neonacističkih pokreta. To je priča o prijateljstvu, ljubavi i odrastanju u užasnim okolnostima, ali i o ličnoj odgovornosti u odlukama koje svakodnevno donosimo, a koje nam iz korena menjaju i redefinišu živote.

- Svi likovi i događaji u priči su autentični i bazirani na ljudima koje poznajemo ili smo poznavali. Retkost je da pripadnici neke generacije dobiju ovako dobru priliku da otvoreno i bez uvijanja pričaju o najznačajnijim i najbolnijim problemima svojih vršnjaka - kaže Stevan Filipović za "Blic nedelje".

Da li smatrate da je nasilje najbolji kohezioni faktor za generacijsku grupu koja nije vezana institucijom: školom, zatvorom ili vojskom?
- Nasilje svakako može biti faktor koji drži čopor mladih nezadovoljnih ljudi na okupu, ali mislim da je neuporedivo važnija upravo sama pripadnost bilo kakvoj grupaciji koja je na bilo kom nivou jasno definisana. Mislim da je akutni problem već nekoliko generacija mladih ljudi stanje potpune apatije u kome se nalaze, jedan ignorantski, ciničan odnos prema bilo čemu što liči na ljudsku emociju. Jedan od načina bežanja od te apatije je traženje utočišta u supkulturnim grupacijama koje propagiraju nasilje. Jer i mržnja, neraskidivo vezana za nasilje, neka je emocija koju mogu da osete, i to im je valjda opet bolje nego da ne osećaju ništa...

U vašem scenariju junaci vrlo lako mogu da skliznu iz jedne socijalne grupacije u drugu i da negiraju pripadnost određenom socijalnom miljeu. Da li smatrate da su identiteti mladih u današnjoj sredini zaista toliko krhki?
- Siguran sam u to. Klinci budu par godina najtvrđi "metalci", a onda preko noći skliznu u "narodnjake". Ne kažem da su prethodne generacije imale ne znam koliko više integriteta same po sebi, ali sa ovom količinom i dostupnošću informacija danas, odnosno ready-made modela identiteta koje možete da prisvojite, i koji će definisati vašu poziciju u društvu, klinci se uče poziranju još od osnovne škole. Imate razmaženu bogatašku decu koja izigravaju "opasne momke" s ulice, ili decu iz najsiromašnijih porodica koja daju sve pare svojih roditelja za garderobu koja će ih definisati kao pripadnike "fensi" ekipe.

Da li smatrate da je medijski prostor previše otvoren za ekstremističke ideološke ideje?
- To je problem apsolutne neodgovornosti društva i medija koji takvim ljudima daju glas. Doajen našeg filma i pozorišta Predrag Ejdus je prihvatio ulogu salonskog ideologa koji našim junacima približava ideje nacizma. Ovaj lik u filmu je u stvari amalgam raznih spodoba iz našeg okruženja koje okupiraju medijski prostor i biva im dozvoljeno da sasvim legitimno iznose svoje diletantske teorije i ideje - u oblastima od istorije do sociologije i arheologije - koje, nažalost, često bivaju tretirane s punim poštovanjem, maltene ravnopravno s ljudima koji su svoje živote posvetili ozbiljnom naučnom radu. Ali veliki problem društvenih nauka je to što su "ispričane" jezikom koji je svima razumljiv - za razliku od matematike, fizike ili hemije - pa valjda zbog toga svako misli da ima pravo da se njima bavi.

Da li se bojite mogućnosti da vaš film postane uzorni model za huligane?
- To je možda i najteži problem u pravljenju ovakvog filma, i vrlo ozbiljno smo se trudili da ga prevaziđemo. Kako da izbegnemo banalni i moralizatorski ton u filmu, koji predstavlja uvredu za inteligenciju, a da u pokušaju da budemo autentični ne završimo s tim da se klinci posle našeg filma šišaju na ćelavo i oblače fajerke i tuku manjine po ulicama? Recimo, iako je "Vidimo se u čitulji" Janka Baljka izvanredno uspešna kritička analiza jedne sasvim negativne i destruktivne pojave, kao što je kriminal u Srbiji, vi imate situaciju da pola klinaca u gradu zna napamet sve replike iz tog filma, a te ljude doživljava kao heroje. Beogradski kriminalni underworld je naj taj način dobio svoju prvu enciklopedijsku sistematizaciju, i neki ljudi koji bi zauvek ostali u mraku podzemlja sada su prave medijske zvezde, što sigurno nije bila namera autora.

Uvek su krivi drugi
Koliko je moguće proizvoditi "druge" kao neprijatelje koji nas ugrožavaju?
- To je najlakši put koji možemo da izaberemo, vrlo opasan u svojim ekstremnim varijantama, ali nemojmo ga vezivati samo za fanatike i neonaciste. U pitanju je gotovo instiktivni odbrambeni mehanizam, koji nikome od nas nije stran, i svako od nas ima odgovornost da kontroliše u kojoj meri će dopuštati da bilo koga iz svog bližeg ili daljeg okruženja proizvede u neprijatelja, krivog za sve probleme.

TEASER ZA ŠIŠANJE

Eksluzivno na Dobu Nevinosti možete videti novi teaser za ŠIŠANJE!

Ovo je teaser koji bio u Sava Centru za vreme Cinemanie i pomogao je da se privuče izuzetna pažnja i da se javnost zainteresuje za ovaj projekat.

Uživajte i napišite nam kako vam se čini!

SWEEPER - 72 DEVICE EP

Sweeper su na svoj MySpace stavili download pesama iz 72 DEVICE. Skinite ih i uživajte!

LONG GOOD THURSDAY

Četvrtak će biti jako uzbudljiv dan.

Prvo u 13h u Tuckwoodu će biti održana konferencija za štampu povodom početka snimanja filma ŠIŠANJE. Novinarima će se predstaviti ekipa filma a biće im prikazani i podeljeni razni vizuelni materijali koji su do sada pripremljeni.

Od 22. novembra počinje detaljno oraćenje rada na ŠIŠANJU.

Zatim, uveče, u 20h u Dadovu je premijera Dimitrijevog novog komada 72 DEVICE, u režiji Milana Neškovića, za koji su odličnu muziku uradili momčine iz Sweepera. 72 DEVICE će do kraja meseca imati još jedno izvođenje, a obavestićemo vas kad će sve igrati u mesecima koji dolaze.

POBEDA U SOLUNU!

ŠIŠANJE je osvojilo podršku na solundskoj sesiji SEE Cinema Networka. Evo vesti koju prenosi Beta:

BEOGRAD, 20. novembra 2007. (Beta) - Generalna skupština mreže kinematografija jugoistočne Evrope (SEE CN) sa po 5.500 evra podržala je srpske filmove "Šišanje" Stevana Filipovića i "April u Beogradu" Bojana Vuletića, saopštio je danas Filmski centar Srbije.

TEGLA PUNA VAZDUHA - GLEDAOCI OPTUŽUJU

Tvrdišin najbolji drug Čedomir, inače najveći fan Ivane Vukčević šalje novo pismo o tome šta je gledao.

Drage čike sa Doba Nevinosti,

Primetio sam da više volite Tvrdišu i da stalno objavljujete njegova pisma a da svog Čedomira stalno zanemarujete.

Zašto ste takvi? Jel to zato što se Tvrdiša presvlači u žabicu? Ako se ja budem presvlačio u bundevicu da li ćete me tada zavoleti?

Sinoć smo se okupili Tata, Deka i ja da gledamo televiziju. Tata je napravio algoritam kako ćemo pratiti izobilje programa. Po njegovom proračunu, prvo smo u osam gledali uveče gledali AGENCIJU ZA SIS, zatim smo uhvatili parče PREMIJERA da bi u devet gledali TV film Janka Baljka TEGLA PUNA VAZDUHA. Zatim, plan je bio da mene smeste da spavam a onda da oko dva njih dvojica sami gledaju reprizu ONO NAŠE ŠTO NEKAD BEJAŠE. Tata i Deka već mesecima balave od pomisli sa će u toj seriji videti Danijelu Štajnfeld u dimijama i ne žele da im ja smetam kada se to konačno ostvari.

Moj tata ima veliki fetiš za Danijelu Štajnfeld u miljeu Stevana Sremca, često kad me stave da spavam, tata tera mamu da oblači dimije i zove ga „Tatko“. Ja ne volim kad iko voli moju mamu osim mene.

U svakom slučaju, oko devet sati, Deka, Tata i ja smo već bili uveliko preparirani za nešto strašno. SIS i PREMIJER su nam snizili kriterijume taman dovoljno da bi u tom trenutku u slast pogledali bilo šta.

Međutim, onda je RTS pustio TV film Janka Baljka. Iako je tata tvrdio da je ovaj TV film snimljen ove godine, ja sam siguran da je to u stvari prvi film snimljen u Srbiji. Deda se slaže sa mnom i misli da je Janko Baljak naš jedini kino-pionir koji drži liniju, koji je za razliku od Čiča Ilije Stanojevića shvatio na vreme da su kadriranje, gluma i montaža podla kapitalistička podmetačina a svoju tiradu je završio psujući Žiku Pavlovića zbog spotovske brze montaže i tvrdeći kako bi onaj „mali Joca Živanović“ trebalo da uči od starog Baljka kako se pravi film o radnicima.

Tata je izgrdio Deku. Ja se slažem sa Dekom. Evo zašto. Janko Baljak sigurno nije mogao snimiti TEGLU PUNU VAZDUHA ove godine pošto je prošle godine izašao film SEDAM I PO u kome smo naučili da je snimanje Baneta Trifunovića smrtni greh.

U svakom slučaju, jedino što osporava moju i Dekinu teoriju da je TEGLA PUNA VAZDUHA nitratni film jeste ton i boja u njemu ali Deka tvrdi da su kapitalisti našli način da oboje i ozvuče nitratne filmove i time prostituišu ideju pravog zapaljivog filma.

Znam da bi vas Tvrdiša uvek zabavio komentarom špice. Ali, ovog puta je špica neverovatbija od svih onih koje je Tvrdiša gledao. Tata se obradovao kada je video crveno-žuto-zeleni minimalistički dizajn sa bagerom pošto ga je to podsetilo na dane kada je duvao. Ja ne znam šta je to duvanje. Verovatno je imao balončiće sa rastamanskim bojama. Mene je ta špica obradovala pošto liči na neki niskobudžetni rumunski crtać kakav volim da gledam zato što sam još mali i ne zma ništa. Deku je obradovalo to što je špica toliko loše urađena da je pomislio da je reč o porniću.

Majstori koji su radili ovu špicu zaslužuju svaku pohvalu. Prvo, špica uopšte nije na prvu loptu i čak ni posle više gledanja niko neće pomisliti da je reč o TV drami o ozbiljnom društvenom problemu. Drugo, da je reč o autentičnom umetničkom delu svedoče zaista bezbrojna tumačenja špice čija smo najbolja potvrda Deka, Tata i ja.

TEGLA PUNA VAZDUHA govori o jadnim rudarima u Kolubari dva meseca pre Miloševićevog odlaska sa vlasti. Ja ne znam ko je taj Milošević, ali Deka zna. Očigledno, dva meseca pre Miloševićevog odlaska sa vlasti, zakuvali su se ljubavni odnosi oko prodavačice Nade u lokalnoj samoposluzi. Ne znam tačno kakve je veze Nada imala sa režimom Slobodana Miloševića ali dva meseca pre njegovog odlaska sa vlasti, svi rudari su hteli da se pipkaju sa njom. Pošto se njoj sviđao samo Bane Trifunović, izgleda da su ostali odlučili da sruše Miloševića. Međutim, na mesec i po dana pre Miloševićevog odlaska, Nada je otišla vozom, Deka kaže da je poenta filma u tome da su Miloševića srušili seksualno frustrirani rudari a da onda kad su ga srušili, njihovog predmeta čežnje više nije bilo.

Deka misli da je to metafora o tranziciji, da su ljudi dobili ono što su hteli a ne ono što su želeli. Deka takođe misli da je Nadu ubacila CIA kako bi se rudari zaljubili u nju i oborili Miloševića. Deka je malo senilan ali ja ga ipak volim.

Ja mislim da je Deka pogrešio. Pošto je reč o rudarima i devojci, TEGLA PUNA VAZDUHA je kao SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA sa socijalnim slučajevima, gde su rudari patuljci, Nada je Snežana, Banetova mama je veštica, a princ koji treba da je poljubi i probudi je Milošević.

U najavama su rekli da je scenario za ovu seriju nastao pre 20 godina. Prethodni RTSov TV film snimljen je po scenariju od pre 35 godina. Tata kaže da su očigledno zapalili pogrešne prostorije u RTSu petog Oktobra. Ja ne znam šta je to Peti Oktobar. Ali, vidim da po rediteljskom stilu, Janku slobodno mogu da daju i još starije tekstove.

Tata je dodao da je Bane Trifunović još u JESEN STIŽE DUNJO MOJA počeo da konzumira ogromne količine tečnosti i to nastavlja u TEGLI gde u jednoj sceni naruči deset piva. Bane bi trebalo da se čuva. Ne valja piti toliko tečnosti.

Isto tako i Nada treba da se čuva pošto kad god se sretnu, ona i Bane leže na podu ili na nekom limu dok se u daljini vidi rudnik. Tako bi mogli da se prehlade.

Na svu sreću, jedini koji stvarno strada je bagerista Luka koji odluči da ne štrajkuje i strada na bageru. Mi tu situaciju doduše ne vidimo nego čujemo o njoj. Deka kaže da je Baljak to tako snimio zato što je strašnije nešto što zamišljamo nego kad on snimi. Međutim, kad gledam druge scene, ja ipak mislim da je ono što Baljak snimi uvek mnogo strašnije od onoga što mi možemo da zamislimo.

Posle ovog TV filma, jedva čekam da vidim PLAVI VOZ, tinejdžersku komediju koju će režirati Janko Baljak. To će biti zanimljivo iz više razloga – prvo zato što u vreme iz koga Janko crpi nadahnuće nije bilo tinejdžerske komedije ni u naznakama i snimani su ulasci voza u stanicu i krunisanja Kralja Petra. Tata kaže da će možda baš PLAVI VOZ biti poslednja reč u srpskoj tinejdžerskoj komediji i da će posle tog filma taj žanr biti ukinut.

U svakom slučaju, iz ovog filma sam ja naučio kako ne treba piti puno tečnosti, kako ne treba ležati po patosu sa devojkama, da uvek treba štrajkovati – naročito ako radiš na bageru i da je Milošević svrgnut zbog nade.

Pošto mi je ovaj TV film dao pouke u sferama zdravstva, radničkih prava i istorije, ja kao beba njime mogu biti zadovoljan.

Deka je naravno bio zadovoljan zato što se najzad pojavio pravi nastavljač Braće Limijer.

Tata se samo smeškao zato što je čuvao snagu za Danijelu u dva ujutru.

Dragi Čedomire, niko tebe ne zanemaruje ali moraš imati na umu da nas ne zanimaju tvoja pisma u kojima pišeš o mami, već samo ona koja se bave filmom

KOMINIKE 11: UROTA

U istoriji srpskog dramskog programa, 17. novembar 2007. biće upamćen kao i 6. april 1941. u istoriji srpskog vazduhoplovstva. Tog dana emitovana je prva epizoda serije UROTA koja je jednim potezom obesmislila sve srpske serije zajedno.

Extiction level event izazvan UROTOM može se definisati vrlo jednostavno. U subotu uveče prikazana je solidno realizovana hrvatska kopija serije 24 koja u suštini tematizuje ubistvo Zorana Đinđića, a u nedelju će se naše glavne televizijske kuće klati tako što će RTS pustiti prvu epizodu serije Siniše Pavića po Stevanu Sremcu ONO NAŠE ŠTO NEKAD BEJAŠE i TV film Janka Baljka TEGLA PUNA VAZDUHA dok će Pink odgovoriti KAFANICOM PORED SISa i PREMIJEROM.

Kada se uporede ova dva produkciona i autorska pristupa, vrlo lako je konstatovati da je UROTA proizvod jedne televizijske produkcije koja je zaista civilizacijski korak ispred naše.

Da bi paradoks bio veći, značajno učešće u ovoj seriji uzeli su naši filmski radnici. Direktor fotografije je Igor Vuković sa čijim ste se radom mogli upoznati na Beokonu, montažer je naš vršnjak Srđan Topalo a zvuk i muziku je radio Ognjan Milošević.

Dakle, za razliku od američkih serija koje nas godinama frustriraju pokazujući šta sve može da se radi u televizijskim formama, ali nekako barem znamo da to rade prosefionalci koji su daleko iznad našeg nivoa, ovo je serija koja frustrira ali su je pri tom realizovali ljudi iz naše okoline što sve čini još bolnijim.

Pre nego što se obrušimo na sve scenarističke, rediteljske i glumačke probleme UROTE, pokušajmo da pokažemo na neki bolji primer serije ovog tipa snimljene u regionu. Nema ga. Samim tim je ova serija otporna na diskvalifikacije.

Nažalost, sigurno je da će nova serija Siniše Pavića biti gledanija od UROTE pošto je um našeg gledališta već dobrano zdrobljen srpskim seriama. Isto tako ne bi me začudilo da medijska mašinerija koja inače smatra da su naše serije dobre počne da napada UROTU, otkrivajući strah oligarha. Međutim, šta god da se desi, sa UROTOM samo dobili model serije koja će kao referenca pomoći da se nešto slično ponudi producentima.

Zaista je potresno videti da hrvatska televizija ima već tri policijske serije, da čak i bosanska ima jednu a da srpski producenti još uvek nisu uspeli da snime nijednu, osim abortirane PLAVE STRANE MESECA koja je početa prošle godine i obustavljena tokom snimanja.

U tom smislu, ČETVRTI ČOVEK i UROTA zaista mogu pomoći da stvari barem malo preokrenu u pravcu stvaranja televizijskog programa koji ima barem nekog temelja u razumu i uzor u dosadašnjoj filmskoj i televizijskoj praksi. Mi nismo protivnici originalnosti, ali ako već hoće da snimaju nešto što do sada nije viđeno onda treba da streme da snime najbolju seriju kakva do sada nije snimljena a ne najgoru seriju kakva do sada nije snimljena, što je uglavnom slučaj kod nas.

BEOKON 2007

U decembru biće održani novi BEOKON. Joca Ristić i njegova dična ekipa pripremili su niz izvanrednih iznenađenja u filmskom programu, između ostalih će se na konvenciji predstaviti DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN i ŠIŠANJE i barem na nekoliko dana ćemo imati utisak da živimo u razvijenoj kulturi koja je dosegla taj nivo da ima i fanovske konvencije. Kada program bude zreo za objavljivanje, dobijate ga na našem blogu.

AUTOMATIK ARHIVA

Automatik je pokrenuo ediciju Arhiva u kojoj će reizdati neke od svojih najznačajnijih albuma, među kojima su i neke od naših omiljenih ploča naših omiljenih grupa kao što su Oružjem proitvu otmičara, Eva Braun i Popcycle.

Na Popboksu je izašao detaljniji članak o ovoj ediciji. Pročitajte ga i što je još važnije podržite Arhivu!

200 000 NEVINOSTI

Sinoć je naš blog imao 200 000. posetioca.

Želimo da se zahvalimo svima koji su svojim posetama i podrškom, predlozima i komentarima, pomogli da Doba Nevinosti postane jedno od najvažnijih mesta na Internetu kada je srpski film u pitanju.

ŠIŠANJE SOLUNA

Evo jedne super vesti!

ŠIŠANJE je prošlo predselekciju u našem Filmskom centru i zajedno sa APRILOM U BEOGRADU Bojana Vuletića odlazi u Solun na sesiju SEE Cinema Networka gde će konkurisati za finansijsku pomoć.

Evo i zvanične vesti sa sajta FCS:

DONETA ODLUKA ZA KONKURS SEE CINEMA NETWORK

07.11.2007.Dana 06.11.2007. godine, u prostorijama Filmskog centra Srbije tročlana komisija u sastavu: Goran Radovanović, Vuk Ršumović i Miroljub Stojanović, doneli su odluku da su na konkursu za podršku razvoja projekata za dugometražne filmove Mreže kinematografija zemalja jugoistočne Evrope SEE CINEMA NETWORK odabrana sledeća dva projekta iz Srbije:

1. ŠIŠANJE-Stevana Filipovića

2. APRIL U BEOGRADU-Bojana Vuletića

72 SWEEPERA

Dimitrijeva omiljena grupa Sweeper će raditi muziku za pradstavu 72 DEVICE koja će krajem meseca imati svoju premijeru u Dadovu.

24 (1994)

Agit Pop nam je prosledio ovaj link do neemitovanog pilota naše omiljene serije 24 iz 1994. godine kada su producenti očigledno prepoznali potencijal ovog koncepta ali su osećali da društvo nije spremno za takvu seriju. Uživajte!

SERIJA KAKVU SMO ZASLUŽILI?

Sinoć je bio petak i tata je da Tvrdiši da gleda televiziju malo duže pošto sutra ne ide u jaslice, evo šta se Tvrdiši desilo tom prilikom.

Drage čike sa Doba Nevinosti,

Sinoć je tata rekao da ćemo sad da gledamo novu mafijašku seriju na B92. Ja sam pomislio da će emitovati PORODICU SOPRANO ali ispostavilo se da je to serija VRATIĆE SE RODE. U ovoj seriji se stvarno i vide neki ljudi koje smo na B92 ranije viđali samo u INSAJDERU i baš sam se obradovao što B92 hoće da im pomogne i da ih izvede na pravi put tako što će ih iz dokumentarnog prebaciti u igrani program.

Ja sam još mali tako da smem da kažem da je jednoipočasovni pilot za VRATIĆE SE RODE nešto najgore što sam gledao u životu. Možda je neko stariji gledao nešto gore, kažu moji roditelji da je i rimejk POZORIŠTA U KUĆI bio strašan, ali ja nisam.

Već od prvog kadra u kome se Branimir Brstina obraća grobu svoje pokojne supruge molio sam tatu da promeni kanal i pusti SELJAKE ali on je bio neumoljiv i samo mi je rekao, „Ionako će ovi junaci uskoro otići u selo i biće isto kao SELJACI!“ Međutim, siguran sam da su ostali, čiji daljinski upravljač nije držao moj tata, tokom tog kadra promenili kanal. Onda je usledila špica sa najjadnijim logom za seriju još od kad je baka gledala reprizu LJOVISNE, a zatim je počela i serija. Pošto je Branimir Brstina snimljen iz nekog ugla koji sugeriše tajnovitost govorio o povratku roda, ja sam mislio da će VRATIĆE SE RODE biti serija slična PTICAMA Alfreda Hičkoka, onog debeljuce, ili bar da će Brstinina žena ustati iz groba. Ali nije.

Ovo je serija o čikama sa društvene margine koji pokušavaju da prodaju falisifkovane parfeme teti koja radi kao kelnerica u agenciji za SIS i baki koja već 30 godina igra direktorku škole pred penzijom. I tako 80 minuta. Naime, ta teta je igrala direktorku škole pre tačno 27 godina u filmu MAJSTORI MAJSTORI i dan-danas je na istoj funkciji. To je zaista čudno. Ja bih voleo da gledam seriji o toj superbaki koja i posle nekoliko decenija nije posustala.

Isto tako, ovo je serija o ostavinskoj raspravi u jednom selu. Scena u sudu je toliko trajala da sam ja pitao tatu da li je narečeni „čika Toza“ i nama nešto ostavio? Jer, možda sam ja mali, ali ne bi trebalo toliko da se zadržavamo u sudu ukoliko i nama nešto nije ostalo.

I na kraju, ovo je serija u kojoj je opet degradirana Čedomirova omiljena glumica Ivana Vukčević. Ne samo da je Žika Todorović hvata za guzu na pijaci nego posle ona sa njim trese kombi. A znate li vi kako je teško tresti kombi?

I još na kraju su je na špici potpisali kao „Ivanu Vučković“. Isto kao što su Mladena Nelevića pogrešno potpisali na špici filma PROMENI ME. Ona igra i u tom filmu. Čedomir misli da Ivana zavrti mozak montažerima gde god da igra i onda oni greše u kucanju. Ja mislim da se Čedomir zaljubio u Ivanu. Čedomir je malo prase.

Ono po čemu se serija VRATIĆE SE RODE razlikuje od svih ostalih naših serija i zašto je gora od svih ostalih, to je zato što se tokom scene njoj ne nazire kraj. Sve scene traju zastrašujuće dugo i ja sam se plašio da će pilot epizoda trajati zauvek.

Scenario za ovu seriju je nešto najbesmislenije snimljeno kod nas i tačno se vidi da su čike nakucavale tekst kako bi postigli broj strana. Nisu imali sreće što producebnt ima vikendicu u Barandi. Da je producent imao vikendicu u svemiru, pisali bi „Zvezdane staze“.

Mnogi hvale režiju Gorana Gajića ali kako hvaliti njegovu režiju kada nije skratio ovaj tekst nego je uzeo da ga ovako snima. To što serija dobro izgleda nije sve što reditelj treba da radi.

Uostalom, o režiji najbolje govori završna scena sa Branimirom Brstinom u kojoj on, kao Gospodin X iz filma JFK sedne pored Bjele na klupu i misteriozno mu opet priča o rodama. Šta su autori hteli time da kažu? Misteriozni ton te završne scene toliko liči na JFK da sam očekivao da će da usledi montažna sekvenca u kojoj Branimir Brstina objašnjava kako roda nema zbog zavere vojnoindustrijskog kompleksa, tajne službe i antihaškog lobija. Ali, ne, nema montažne sekvence. Samo krene špica.

Dakle, Goran Gajić se jako obrukao i zbogove serije nije ni morao da se vraća iz Amerike. Zamislite kako je njegovom sinu bilo teško kada mu je rekao, „Sine, idem tata u Srbiju da režira seljačku seriju!“ Ja bih se jako rastužio da moj tata ode sad u Somaliju da radi njihovu seljačku seriju.

Zatim, jako se obrukao i onaj čika koji je miksovao ton pošto se od šuma i muzike ništa nije razumelo šta pričaju junaci. Ja verujem da su stideli jer su dijalozi loš ali ako su bili postiđeni onda nije trebalo da nam prikazuju svoju jadnu seriju.

Jedini koji se nije obrukao je Bojan Dimirijević koji igra narkomana Pikadilija. Ja ne znam šta je to narkoman ali moj tata kaže da je on bio to u srednoj školi. I ja ću kad pođem u srednju školu biti narkoman. Ja bih voleo da gledam više filmova u kojima glumi Bojan Dimitrijević. Ja nisam znao da kod nas postoje dobri glumci ali sad znam.

U sledećim epizodama nas tek čeka preseljenje junaka na selo. Znači, B92 od idućeg petka neće biti utočište za one koji ne bi da gledaju SELJAKE. Ali će zato SELJACI biti utočište za one koji ne bi da gledaju VRATIĆE SE RODE.

Još uvek sam mali pa ne shvatam zašto je B92 snimio ovu seriju. Ranije su u pauzama VELIKOG BRARTA obično puštali neke lepe stvari. Jadne čike sa B92. Sada više niko pismen neće hteti da gleda njihovu malu televiziju.

Isto tako žao mi je sponzora ov serije. Recimo, ako pogledamo ovu seriju znaćemo da na parkingu „tempa“ ljudi obavljaju narko dilove, a da ne govorimo o Hypo banci koja sponzoriše seriju o ljudima koji duguju novac zelenašu, što je svakako vid priče koji najmanje podstiče na uzimanje kredita i bankarskih usluga.

Moj tata kaže da je VRATIĆE SE RODE u stvari „SELJACI za izdajnike“ i da narodu koji gleda serije ionako nije bitno to što Goga Volarević koristi steadycam. Ja ne znam ni šta je to steadycam ni šta je to Goga Volarević, ali pošto se pojavljuje na B92 verovatno je nešto slično Gogi Sekulić koja je bila zvezda te televizije.

Na blbordu koji reklamira seriju VRATIĆE SE RODE piše „serija kakvu ste zaslužili“. Ali, ja ovakvu seriju nisam zaslužio zato što sam bio dobar mali dečak.

Moj tata kaže da B92 emituje ovu seriju kakvu smo zaslužili zato što tamo veruju u koncept kolektivne krivice pa je zato i emituju na nacionalnoj frekvenciji. Međutim, ja ne verujem u koncept kolektivne krivice iako nekad kad hoću da branim nekog drugara u jaslicama kažem „Nije on, svi smo!“ Ipak, mislim da čovek mora da ima pravosnažnu presudu da bi bio primoran da gleda ovu seriju. Sve o presudama i pravu sam naučio od bake. Ona i ja po ceo dan gledamo DVDove sa suđenjem Šešelju u Hagu i jedemo keks drobljen u mleko i ja sada sve znam o pravu. Moj tata kaže da znajući naše sudove i uzevši u obzir sve moguće žalbe, ovaj narod će tek za tri godine moći da bude primoran da gleda ovu seriju i to samo ako Sud u Strazburu potvrdi da je VRATIĆE SE RODE serija koju smo zaslužili.

Međutim, pošto je sud u Hagu rekao da Srbija nije počinila genocid, ja mislim da mi B92 treba da tužimo što je rekao da smo zaslužili ovu seriju i što nam je pustio. B92 nas vređa.

Ja sam posle serije zvao SOS telefon za decu i žalio se teti psihologu. Ona mi je rekla da je jedina terapija posle VRATIĆE SE RODE da napišem sastav o tome. Pošto sam još mali i ne znam da pišem, ja sam otkucao ovo pismo čikama sa Doba Nevinosti.

Dragi Tvrdiša nemoj da se uzbuđuješ. Ove jeseni nas tek čekaju strašne stvari za plašljivu decu na našim televizijama.

UNCUT ZEKA

Nevaljalci mali, znamo da ste odmah pomislili da će ovde biti link do izbačenih scena u kojima se vidi gola Marija karan u ČETVRTOM ČOVEKU. Međutim, ne, ovde se nalazi intervju koji nam je ustupio naš drug Saša Radojević. On je pre nekog vremena za BLIC uradio intervju sa Dejanom Zečevićem, a ovo je uncut verzija tog intervjua u kome detaljnije govori o filmu. Uživajte...

Ispovest
Dejan Zečević

"Debitovanje" petim filmom


U generaciji reditelja koji pripadaju tzv. "beogradskoj školi" reditelj Dejan Zečević ima reputaciju filmofila i ljubitelja žanrovskog filma. Posle komedije i horora u filmu "Četvrti čovek" opredelio se za pravljenje trilera.

Slike iz detinjstva
Moja prva sećanja vezana su za iskustva sa filmovima. Sebe definišem kao velikog filmofila i sva moja uporišta su u samom filmu. Počev od zaista najranijih slika iz detinjstva. Sećam se prikazivanja "Frankenštajna" Džejmsa Vejla na televiziji i mene kako virim iz krevetića do toga da me je otac dva puta vodio u bioskop i oba puta smo gledali horor filmove. Prvi put smo gledali film "Grizli". On je mislio da je to film o medi, ali se ispostavilo da je to horor u kojem neka mečka kolje tinejdžere, pa je onda nastala poprilična pauza, jer se moj otac istraumirao, dok ga nisam naterao da gledamo naučnu fantastiku. Misleći da to nije strašno gledali smo "Osmog putnika". Tako su moja prva sećanja na bioskop u meni izazivala jake emotivne reakcije.

Ratovi zvezda
Bukvalno sam odrastao na Lukasovim "Ratovima zvezda". Par godina to je predstavljalo sav moj život. Stalno smo se napolju igrali "Ratova zvezda". Na licu mesta smo izmišljali scenarija. U mom naselju smo imali dosta stabala, pa smo se stalno penjali na njih. Jedno drvo smo zvali "Milenijum falkon", to je bio naš "svemirski brod". Satima smo se tu igrali. Posle su, nažalost, posekli to stablo. Kad sam bio drugi, treći razred osnovne škole drugarima sam prepričavao filmove koje nisam gledao i koji nisu ni postojali. Očigledno je da sam morao da se bavim storitelingom, a pošto nisam dovoljno dobar u pisanju onda se nametnula režija.



Bioskop
U bioskope sam samostalno počeo da odlazim veoma rano, u trećem razredu osnovne škole. U bioskopu "20 oktobar" tada je bilo zanimljivih B filmova. U to vreme dominirali su filmovi sa Badom Spenserom. Onda sam prešao na šaolin i krenule su te kung fu varijante. Izađem iz bioskopa i krenem da skakućem i imitiram te glumce. Posebno su mu bili zabavni oni mladići od 25 godina koji u šaolinskim filmovima glume sedobrade starce. U "Letećoj giljotini", na primer, bio je jedan lik kojem su ruke mogle da se produže, pa mu protivnik posle spljeska te ruke. To su bila velika oduševljavanja.


Igra
Iz igre sam ušao u profesionalni život i prilično rano počeo da se bavim filmom, i da nastavim da se igram. I danas smatram da je bavljenje filmom za mene delimično igra. Trudim se da se dobro provodim radeći ovaj posao. Možda je film "Četvrti čovek" korak ka nečem ozbiljnijem, ali ja sam tek sada u godinama kada se debituje u srpskom filmu. Tako da je na neki poseban način "Četvrti čovek" za mene debitantski film koji je zapravo peti po redu.

Pubertet
Imao sam pomalo razuđen pubertet. U mom slučaju nije postojala neka esencija puberteta. Postojao je otpor, to malo povlačenje u sebe - da se ispraznim na onaj način koji se podrazumeva u doba puberteta, od pušenja do seksualne napetosti. Prosto sam se u jednom trenutku povukao. To je bio period srednje škole. Nešto je meni u tom periodu nedostajalo. Ni tada, a ni danas ne volim žurke. Poštujem to, ali ja nisam čovek koji može kroz ples da se opusti. Ljudi iz moje okoline me često optužuju da ne umem da se opustim zato što, zaboga, ne mogu da popijem četrnaest piva i ne mogu da se popnem na sto i igram. Ne umem da igram. Ne mogu da se ispoljim kroz pokret tela. Opuštam se na drugačiji način. Sednem, pa pokušam nešto da napišem ili snimim.

Grupa
Imao sam specifičnu situaciju u školi. Išao sam u školu društveno-jezičkog smera, gde dominiraju devojke. Odnos je 70 prema 30 odsto za devojke. I onda muška grupa ne može da se konstituiše u takvim sredinama. Imao sam puno drugarica i ceo život sam okružen ženskim društvom. Moja najbolja drugarica iz škole je Milica Mihajlović i sa njom sam pravio cirkus, ali to je specifičan cirkus. To nije onaj muški cirkus, nego je to uvek bila rafiniranija varijanta. Na drugoj strani sam, okružen ženama, ukapirao ženski senzibilitet koji mi prija, razumem ga. Nisam nikad bio pripadnik neke prave testosteronske grupe. Imao sam drugare, ali to je bio potpuno drugačiji "vajb".

Žanr
Postoje žanrovski obrasci po kojima se radi kao po klišeima. I uvek sam voleo kad se neko drugačiji dohvati toga, ne samo zanatski da to izvede. Da li su to francuski krimići ili italijanski špageti-vesterni, Tarantinovi filmovi, ili južnokorejski filmovi. Od žanra prosto ne mogu da odustanem i to je ono što mene privlači. "Dečak iz Junkovca" je bio moj pokušaj da se bavim određenim žanrovima, a nisam imao hrabrosti, znanja, talenta da to radim na ozbiljan način i onda mi je bilo lakše da kroz formu zezanja provučem žanr. Na kraju krajeva, nisam ni veliki ljubitelj komedija, ali to mi je bio neki izlaz. Kad sad pogledam "Dečaka iz Junkovca" to nije bilo iz potrebe da napravim nešto što bi bilo votersovski, nego prosto iz nemoći ili neznanja.


Arđento
Kad sam video ono što radi Dario Arđento shvatio sam da i horor filmovi mogu da imaju umetničku težinu. To je bilo pomalo zbunjujuće za mene i to me je svakako opčinilo. Bio sam posle u njegovoj radnji u Rimu, da bi ga kasnije, pre godinu dana, sreo u našoj kinoteci, gde su mi ukazali ogromnu čast da mu predam plaketu. To je bio veliki dan u mom životu. Drago mi je što sam sedeo pet minuta pored njega. I dalje imam tu klinačku fascinaciju i to ne želim da zgubim.

Četvrti čovek
Želeo sam da film "Četvrti čovek" bude triler i da sve vreme pada kiša. I onda je krenulo konstituisanje priče sa svim klišeima, principima kako se to radi, određenim bojama. Na jednoj strani smo imali sinopsis koji je pomalo holivudski, a realizacija možda više francuska. U jednom trenutku u procesu rada dogodio se preokret. Neke stvari u tom scenariju naprosto su bile artificijelne. Pojavljivali su se, na primer, neki likovi koji su vlasnici diskoteka. To svakako nije moje okruženje.

Tajne službe
Nisam razmišljao o interpretacijama koje će da proizvede pominjanje tajnih službi u "Četvrtom čoveku". Ja sam budala. Javila mi se potreba i nagon. Moram tako. Nije pitanje da želim, hoću, planiram. Ovim poslom se bavim zato što moram. Nema mi druge. Ne mogu da se zaustavim. Kad te uhvati to ti kreneš da teraš, jer kad počneš da razmišljaš počinju kompromisi sa samim sobom. Možda napravim grešku, ali sam morao i želeo tako. Tačno znam, kasnije kad pogledam, gde je greška, ali kad radim rukovodim se emocijom. Kad naiđe nešto škakljivo, okrenem se oko sebe i vidim na licima gledalaca da oni emotivno saučestvuju sa junakom, a ne da su u fazonu: "Čekaj sad, ovo bi moglo da znači ovo i ono...".

Katarza
Mislim da "Četvrti čovek" nosi sa sobom katarzu koja može da se oseti kada nekoga uhvati na pravi način. To je priča o moralu, o osećanjima o kojim smo se svi mi, bar jednom, našli u poslednjih petnaest godina. Priča tog majora je priča o nama. Ne znam da odgovorim na pitanje da li je on pozitivan ili negativan lik, ali imam neku emociju prema tom čoveku. Kad bih krenuo da je razlažem posvađao bih se samim sobom. Ne mogu da objasnim emociju ovog filma, ali mi se čini da to ima neke veze samnom. Ne na nivou događaja. Bio sam sa strane kad je reč o svim stvarima koje su se kod nas događale. Ali, sam tu. Moj život je tu. Nisam neko ko će nekoga privatno da optuži. Vrlo sam racionalno biće u tom pogledu. Kad svi počnu nekog da napadaju, ja kažem: "Čekajte, ljudi..." Ili ću da napadnem nekog koga svi proglašavaju svecem. Ovo je nešto tipa: "Čekajte, ljudi...". Nisam slep, čitam novine. Ne čitam ih detaljno, ali vidim naslovnu stranu. Više neću da se loše osećam zbog toga što se dešava. Hoću da idem dalje, sa svojim najdražima, sa svojim prijateljima i da mi budemo dobri koliko možemo. Naprosto, naslovne strane novina ne definišu jedan narod. Mislim da smo mi jedan divan narod zato što znam više stotina divnih ljudi - to mi je sasvim dovoljno.

Posvete
Drago mi je što sam ubacio gomilu posveta u "Četvrtog čoveka", a nekako je sve to, ipak, srpski film. Pogledajte, na primer, "Matriks", koji je užasno originalan film. On je baziran na velikom broju stripova, filmova, filozofskih dela, itd. Ali, opet je nekako specifičan. Zarad želje da napravim srpski film žrtvovao sam mnoge efektnosti koje sam mogao da napravim, ali se postavilo pitanje šta bih time dobio. Mator sam da bih napravio triler koji nema nikakve veze sa nama. To sam mogao pre deset godina, sada više ne mogu. Završnica "Četvrtog čoveka" više nije triler, to postaje drama, neka tragedija, metafora, koja nije primerena trilerima.

Doživljaj
Kao reditelj zadužen sam za onu fazu koja se zove doživljaj. Sve ono što se zbiva kasnije ne zavisi od mene. Film ode i pripada onome ko ga gleda... tri minuta, tri meseca ili čitav život.

Saša Radojević

ДОБА ЧУВАРА

Филмофили су донели вест о успеху нашег друга Горана Станковића. Преносимо њихов чланак и честитамо Горану:

На недавно завршеном 20. међународном филмском фестивалу ОСФАФ (Милтон Манаки), одржаном у Скопљу, филм "Ко чува чуваре" редитеља Горана Станковића, студента ТВ режије Академије уметности БК, освојио је Гран при Фестивала, саопштено је из АУ БК. Филм је такође добио и награде за најбољу камеру и монтажу, а досад је освојио укупно 13 награда на домаћим и међународним филмским фестивалима. Међународни филмски фестивал ОСФАФ основан је 1973. и као члан Међународне асоцијације филмских и видео фестивала ИАФВФ стекао је светску репутацију. Обновљен прошле године, ОСФАФ је наставио да окупља младе ствараоце из читавог света. У званичном програму приказано је 33 филма из 14 земаља, а жири су чинили Столе Попов, професор ФДУ из Македоније, Жан Клод Лион, професор Универзитета Мец у Француској и Владимир Анђелковић, филмски критичар из Србије.

SUPERBAD vs EDGAR WRIGHT

Najveća imena geek communityja u svetu, od Doba Nevinosti do AICN su se uključila u podršku filmu SUPERBAD. Pogledajte intervju koji je za potrebe promotivne kampanje napravio naš omiljeni reditelj Edgar Wright.

Film je u srpskim bioskopima. Pogledajte ga.

AGIT POP STRIKES BACK

Dok se ČETVRTI ČOVEK polako kreće prema solidnom otvaranju, na Agit Popu možete pročitati odličnu analizu ovog filma. Uživajte!

BEST ADRIATIC ACT

Sigurno je da su spot za PLASTELIN, koncertni DVD iz Arene i emisija TRI LINIJE LJUBAVI u čijem su snimanju učestvovali razni ljudi iz naše ekipe bili barem deo na spisku razloga koji su doneli Van Goghu regionalnu MTV nagradu. Evo šta kaže Popboks:

Van Gogh osvojili regionalnu MTV nagradu

Na sinoćnoj dodeli evropskih MTV nagrada jedan od najpoznatijih srpskih bendova je osvojio zvanje najboljeg regionalnog izvođača.
Pored njih, u konkurenciji su bili Hladno Pivo i Jinx (Hrvatska), Dubioza Kolektiv (BiH) i Siddharta (Slovenija).
„Srbija je ponovo svet!“, uskliknuo je frontmen Zvonimir Đukić Đule nakon što je grupi uručena nagrada.
Prošle godine, podsetimo, ova nagrada je pripala Aleksandri Kovač.
Pored Van Gogha nagrade su, između ostalih, dobili Linkin Park (najbolji bend), Nelly Furtado (najbolji album – Loose), Avril Lavigne (najzaraznija pesma – Girlfriend), Rihanna (ultimativni urbani izvođač), Muse (kategorija Headliner) i Justice (najbolji video – Dance).
Nagrada Free Your Mind, koju je 1998. dobila srpska antirežimska organizacija Otpor, ovoga puta je pripala 15-godišnjem Antonu Abeleu iz Stokholma, borcu protiv nasilja među mladima, osnivaču grupe Bevara oss från gatuvåldet (Spasite nas od uličnog nasilja) na sajtu Facebook.
Ovogodišnji šou vodio je Snoop Dogg, a nastupili su, između ostalih, Foo Fighters, Babyshambles i Amy Winehouse.

KOMINIKE 10: ČETVRTI ČOVEK REDUX

Potrebno je sačekati punu kritičarsku recepciju ČETVRTOG ČOVEKA i videti prve rezultate sa blagajni kako bi kostatovali gde se ovaj film pozicionirao u sferma srpskog majnstrima.

Naime, iako je generalni utisak svih onih koji redovnije gledaju filmove da je ČETVRTI ČOVEK nedopustivi pastiš već odavno prevaziđenih klišea koji se više ni ne sreću u bioskopskom filmu već uglavnom u DTV radovima, čini se da je srpska javnost u potpunosti zadovoljna filmom.

Naravno, stoji argument da ta javnost nema pojma o filmu i ne zna šta gleda ali isto tako stoji i argument da upravo ti koji ne znaju ništa vode našu kinematografiju i da je dobro što se pojavio model ortodoksnog žanrovskog filma koji je njima prihvatljiv.

Samim tim, ČETVRTI ČOVEK nije učinio medveđu uslugu srpskom žanrovskom filmu kao mnogi raniji pokušaji već je uspeo da ga legitimiše na jedan solidan način i da ga uključi u okvire srpskog mejnstrima.

Konceptualno gledano, ČETVRTI ČOVEK jeste film kakav je potreban našoj kinematografiji, film koji shvata da je dominantan žanr naše svakodnevice triler i da tako treba da bude i na filmu, film koji prepoznaje da su reperrtoaerskom mejnstrimu potrebne zvezde i ambiciozni zapleti i jedino što se može zameriti ČETVRTOM ČOVEKU jeste da nije naročito emancipovan film u parametrima onoga što žanrovski film danas predstavlja u svetu.

No, do dobrog filma će se doći kroz praksu. Prvo treba uspostaviti kanal za nastajanje žanrovskih filmova a zatim treba dostići nivo puke relaizacije žanrovskih konvencija i konačno kao krajnji cilj stoje oni žanrovski filmovi koji prevazilaze konvencije žanra.

ČETVRTI ČOVEK je za srpsku kinematografiju ono što je bio SHIRI za korejsku. Koreji je bilo potrebno deset godina da od filma kao što je SHIRI uznapreduje do HOSTa.

Nadamo se da će i Srbija za deset godina proizvesti svoj HOST.