Thursday, January 31, 2008
Imamo radosnu vest!
DEČAK KOJI BIO SUVIŠE NEVIN je ušao u zvaničnu selekciju Festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma. Film je već prikazan na festivalu u Motovunu i na Festivalu srpskog filma fantastike. Ipak, najviše nas raduje to što ćemo i u našem gradu imati priliku da pogledamo ovaj film još jednom, i to na festivalu sa koga su pošli mnogi kratki filmovi i pretvorili se u dugometražne.
KOMINIKE 13: IZAŠAO JE ČARLSTON
Sinoćnja premijera ČARLSTONA ZA OGNJENKU bila je jedan od ključnih momenata za afirmaciju Novog srpskog filma. Ljudi koji su bliski ovoj ideji imali su priliku da sinoć pokažu Beogradu film u njegovom punom sjaju, ne samo kao bioskopsku formu već i kao događaj, atrakciju, glamur, kolektivni doživljaj. Odavno nije bilo premijere koja je na ovaj način privukla pažnju srpske javnosti, odavno se nije danima po gradu tražila karta za film, i konačno, odavno nije bilo doživljaja koji je opravdao toliko interesovanje.
U ovom trenutku, Novi srpski film više nije igračka grupe geekova, nije DIY eksperiment, nije nekomunikativna žanrovska egzibicija, nije domen alternative kome oligarsi eventualno mogu da dozvole da postoji a da svoj opstanak pravdaju time što oni drže kičmu kinematografije. Ne, od sinoć, Novi srpski film je pokazao da srpskom filmu i srpskoj javnosti oni uopšte nisu potrebni.
Ne samo da je ČARLSTON ZA OGNJENKU na vrlo ubedljiv način pokazao da je Novi srpski film spreman da dostigne vrhunske domete filmskog mejnstrima u svakom smislu, već je i trejler za ŠIŠANJE prebačen na filmsku traku, kojim je otvorena ova svetkovina u Sava Centru, privukao pažnju i pokazao znatno viši profesionalni nivo od serije reklama oligarsima bliskih finansijera koje su išle potom i emitovane su sa DVDa. Grupa mladih ljudi predvođena Stevanom Filipovićem, uz minimalnu pomoć države i velikih finasijera je uspela da svoj trejler dovede na visok bioskopski nivo dok su ogromne korporacije prikazivale svoje preskupe i mahom besmislene reklame sa DVDa koji se nije ni lepo video ni lepo čuo, pokazujući da imaju šta da nauče, ne samo od ekipe OGNJENKE već i od ekipe ŠIŠANJA.
Sam film je bio suočavanje srpske publike s nečim što do sada nikada nije videla u srpskom filmu i retko je mogla da vidi u svetskim okvirima. Ne sreću se često ljubavni filmovi koji u ovakvoj meri u sebi integrišu istorijske okolnosti, emocije, estetiku bajke i tehničku usavršenost rezervisanu za vrhunske blokbastere, i u tom smislu OGNJENKA je zaista film koji je relevantan u svetskim razmerama. Samo retke svetske kinematografije, i samo su one najbolje, poput klasičnog Holivuda iz vremena studio-sistema ili Južne Koreje danas, spremne da im najskuplje ostvarenje u istoriji bude par excellence autorski film i priča koja prevazilazi uske žanrovske i demografske okvire.
Na partiju posle premijere, prisustvo mafije i oligarha bilo je svedeno na minimum, i predstavnici Novog srpskog filma su bili najradosniji i vodili glavnu reč. Lep je osećaj otići na premijeru posle koje ne podozrevaš da kažeš šta misliš o filmu, ne samo zato što možeš da kažeš nešto lepo, nego i zato što si okružen prijateljima, ljudima koji se bave filmom zbog filma samog, od kojih ima šta pametno da se čuje.
Nadamo se da će Novi srpski film na najbolji mogući način iskoristiti kapital koji mu je pružio ovakav utisak i odjek ČARLSTONA ZA OGNJENKU i da ova premijera predstavlja novi početak. Naravno, OGNJENKA jeste projekat koji se dešava jednom i pred nama je dug put borbe u niskobudžetnim uslovima i srpskim okolnostima u svakom smislu te reči, međutim, energija i kredibilitet koji nam daje OGNJENKIN rezultat je veliki. Posle dugogodišnje krize našeg filma, tokom koje smo svi mi, a sa nama i ostatak javnosti, pomalo počeli da gubimo veru u smisao bavljenja filmom, pošto jako dugo nije bilo modela filma koji može da mobiliše veliku energiju i mase, sada se najzad pojavilo takvo
ostvarenje.
Sa OGNJENKOM sada, a ČETVRTIM ČOVEKOM i ŠEJTANOVIM RATNIKOM pre nje, srpski film odjednom počinje da dobija zdravu kičmu, i modele rada, kako u kreativnom tako i u produkcionom smislu, na koje Novi srpski film može da se osloni.
U ovom trenutku, Novi srpski film više nije igračka grupe geekova, nije DIY eksperiment, nije nekomunikativna žanrovska egzibicija, nije domen alternative kome oligarsi eventualno mogu da dozvole da postoji a da svoj opstanak pravdaju time što oni drže kičmu kinematografije. Ne, od sinoć, Novi srpski film je pokazao da srpskom filmu i srpskoj javnosti oni uopšte nisu potrebni.
Ne samo da je ČARLSTON ZA OGNJENKU na vrlo ubedljiv način pokazao da je Novi srpski film spreman da dostigne vrhunske domete filmskog mejnstrima u svakom smislu, već je i trejler za ŠIŠANJE prebačen na filmsku traku, kojim je otvorena ova svetkovina u Sava Centru, privukao pažnju i pokazao znatno viši profesionalni nivo od serije reklama oligarsima bliskih finansijera koje su išle potom i emitovane su sa DVDa. Grupa mladih ljudi predvođena Stevanom Filipovićem, uz minimalnu pomoć države i velikih finasijera je uspela da svoj trejler dovede na visok bioskopski nivo dok su ogromne korporacije prikazivale svoje preskupe i mahom besmislene reklame sa DVDa koji se nije ni lepo video ni lepo čuo, pokazujući da imaju šta da nauče, ne samo od ekipe OGNJENKE već i od ekipe ŠIŠANJA.
Sam film je bio suočavanje srpske publike s nečim što do sada nikada nije videla u srpskom filmu i retko je mogla da vidi u svetskim okvirima. Ne sreću se često ljubavni filmovi koji u ovakvoj meri u sebi integrišu istorijske okolnosti, emocije, estetiku bajke i tehničku usavršenost rezervisanu za vrhunske blokbastere, i u tom smislu OGNJENKA je zaista film koji je relevantan u svetskim razmerama. Samo retke svetske kinematografije, i samo su one najbolje, poput klasičnog Holivuda iz vremena studio-sistema ili Južne Koreje danas, spremne da im najskuplje ostvarenje u istoriji bude par excellence autorski film i priča koja prevazilazi uske žanrovske i demografske okvire.
Na partiju posle premijere, prisustvo mafije i oligarha bilo je svedeno na minimum, i predstavnici Novog srpskog filma su bili najradosniji i vodili glavnu reč. Lep je osećaj otići na premijeru posle koje ne podozrevaš da kažeš šta misliš o filmu, ne samo zato što možeš da kažeš nešto lepo, nego i zato što si okružen prijateljima, ljudima koji se bave filmom zbog filma samog, od kojih ima šta pametno da se čuje.
Nadamo se da će Novi srpski film na najbolji mogući način iskoristiti kapital koji mu je pružio ovakav utisak i odjek ČARLSTONA ZA OGNJENKU i da ova premijera predstavlja novi početak. Naravno, OGNJENKA jeste projekat koji se dešava jednom i pred nama je dug put borbe u niskobudžetnim uslovima i srpskim okolnostima u svakom smislu te reči, međutim, energija i kredibilitet koji nam daje OGNJENKIN rezultat je veliki. Posle dugogodišnje krize našeg filma, tokom koje smo svi mi, a sa nama i ostatak javnosti, pomalo počeli da gubimo veru u smisao bavljenja filmom, pošto jako dugo nije bilo modela filma koji može da mobiliše veliku energiju i mase, sada se najzad pojavilo takvo
ostvarenje.
Sa OGNJENKOM sada, a ČETVRTIM ČOVEKOM i ŠEJTANOVIM RATNIKOM pre nje, srpski film odjednom počinje da dobija zdravu kičmu, i modele rada, kako u kreativnom tako i u produkcionom smislu, na koje Novi srpski film može da se osloni.
Tuesday, January 29, 2008
KOMINIKE 12: STER CINEMAS
Povodom filma CLOVERFIELD zvanična delegacija Doba Nevinosti je zapušila nos i kročila u Delta City. Da bi se probili do Ster Cinemasa morali smo da pređemo tri nivoa potrošačkog pakla i da se u samom bioskopu uverimo koliko će brak najpromućurnijih srpskih monopolista, pardon, kapitalista i filma doneti dobra srpskoj kinematografiji u bilo kom smislu.
Nažalost, za sada, ovaj brak nije doneo rezultate. Ster Cinemas bi se mogao opisati kao uvećana varijanta Tuckwooda, to jest kao kad bi Tuckwood imao šest svojih velikih sala. To, u principu ne bi bilo ništa loše, i nije ništa loše. ali ostaje žal za nekim malo bioskopskijim oblikom sale, pošto je osnovni problem Tuckwoda i Rode oduvek bio u tome što nemaju taj oblik Odeona pošto su adaptirane sale. Očekivali smo da će Ster doneti tu neku bioskopskiju arhitekturu sale, ali manje više dobili smo Tuckwood sa većom kosinom. Zatim, Ster ne nudi IMAX salu tako da se o nekom tehničkom unapređenju ne može govoriti.
Sama projekcija je u redu za srpske uslove, mada se ljudi žale na neoštrinu. Pa ipak, posle nekoliko decenija gledanja filmova u Srbiji, odavno je poznato da se naši prikazivači vode Pasolinijevim principom da je bolje zamišljati film nego ga stvarno gledati.
U tom smislu, neko bez kola, strpljenja da ide preko reke, i sl. nema ništa novo da doživi u Steru što već nema u Tuckwoodu i Rodi. Štaviše, Steru treba još vremena da dostigne tu neku simpatičnu atmosferu koja postoji u Tuckwoodu i Rodi. Takođe, koliko smo u brzini uspeli da vidimo izbor grickalica je jači u Tuckwoodu i Rodi, i koliko smo videli, mada možda grešimo, u Steru nema alkohola. A ukoliko Ster planira da prikazuje srpske filmove, treba da pod hitno uvede alkohol.
Međutim, ono što jeste trenutna prednost Stera jeste u tome što je za sada ekskluzivan po nekim naslovima koji se prikazuju samo u njemu, u ovom slučaju to je CLOVERFIELD, no, s druge strane, čini se da u srpskim okolnostima sam naslov filma ne može biti dovoljan mamac za publiku, što ne znači da možda nekada neće biti.
Pa ipak, Ster je sasvim pristojan bioskop za srpske uslove i nema razloga da ne bude posećen. No, pusta sala za vreme CLOVERFIELDa pokazuje da ipak Srbi izgleda nisu dovoljno pristojni za bioskop. CLOVERFIELD je nov film koji ima limited run u Steru. O ovom filmu se govori, svež je, netaknut piratskom kopijom relevantnog kvaliteta. Pa opet nema publike.
Ali, hajde da kažemo, možda je COVERFIELD previše nov i nepoznat za našu publiku. Možda je to koncepcija koja je našoj publici zbog raznih diskontinuiteta nerazumljiva. Možda su to autori koji nam nisu dovoljno poznati. Ali, onda se postavlja pitanje kako RAMBO IV ima samo 1135 gledalaca za prvi vikend, kad je reč o kultnom junaku koji je opšte poznat, koji donosi 75% zarade van Amerike? O čemu se tu radi?
Nažalost, za sada, ovaj brak nije doneo rezultate. Ster Cinemas bi se mogao opisati kao uvećana varijanta Tuckwooda, to jest kao kad bi Tuckwood imao šest svojih velikih sala. To, u principu ne bi bilo ništa loše, i nije ništa loše. ali ostaje žal za nekim malo bioskopskijim oblikom sale, pošto je osnovni problem Tuckwoda i Rode oduvek bio u tome što nemaju taj oblik Odeona pošto su adaptirane sale. Očekivali smo da će Ster doneti tu neku bioskopskiju arhitekturu sale, ali manje više dobili smo Tuckwood sa većom kosinom. Zatim, Ster ne nudi IMAX salu tako da se o nekom tehničkom unapređenju ne može govoriti.
Sama projekcija je u redu za srpske uslove, mada se ljudi žale na neoštrinu. Pa ipak, posle nekoliko decenija gledanja filmova u Srbiji, odavno je poznato da se naši prikazivači vode Pasolinijevim principom da je bolje zamišljati film nego ga stvarno gledati.
U tom smislu, neko bez kola, strpljenja da ide preko reke, i sl. nema ništa novo da doživi u Steru što već nema u Tuckwoodu i Rodi. Štaviše, Steru treba još vremena da dostigne tu neku simpatičnu atmosferu koja postoji u Tuckwoodu i Rodi. Takođe, koliko smo u brzini uspeli da vidimo izbor grickalica je jači u Tuckwoodu i Rodi, i koliko smo videli, mada možda grešimo, u Steru nema alkohola. A ukoliko Ster planira da prikazuje srpske filmove, treba da pod hitno uvede alkohol.
Međutim, ono što jeste trenutna prednost Stera jeste u tome što je za sada ekskluzivan po nekim naslovima koji se prikazuju samo u njemu, u ovom slučaju to je CLOVERFIELD, no, s druge strane, čini se da u srpskim okolnostima sam naslov filma ne može biti dovoljan mamac za publiku, što ne znači da možda nekada neće biti.
Pa ipak, Ster je sasvim pristojan bioskop za srpske uslove i nema razloga da ne bude posećen. No, pusta sala za vreme CLOVERFIELDa pokazuje da ipak Srbi izgleda nisu dovoljno pristojni za bioskop. CLOVERFIELD je nov film koji ima limited run u Steru. O ovom filmu se govori, svež je, netaknut piratskom kopijom relevantnog kvaliteta. Pa opet nema publike.
Ali, hajde da kažemo, možda je COVERFIELD previše nov i nepoznat za našu publiku. Možda je to koncepcija koja je našoj publici zbog raznih diskontinuiteta nerazumljiva. Možda su to autori koji nam nisu dovoljno poznati. Ali, onda se postavlja pitanje kako RAMBO IV ima samo 1135 gledalaca za prvi vikend, kad je reč o kultnom junaku koji je opšte poznat, koji donosi 75% zarade van Amerike? O čemu se tu radi?
Da li je razlog možda u tome što je srpska stvarnost ipak veći eskapizam i uzbuđenje od samog filma? Sasvim je moguće da je tako. Samo bi licemer mogao da kaže da postoji film na beogradskom repertoaru koji je zanimljiviji od nove sezone INSAJDERA koja govori o fudbalskoj mafiji. U stvari uskoro će biti takav film, to je ŠIŠANJE koji se pored problema mladih bavi i ovom temom. Međutim, dok srpski film ne uspe da dostigne srpsku stvarnost, potpuno je prirodno da će ljudi radije ostati napolju nego ući u bioskop.
U prvom trenutku, mislilo se da će veliki protok ljudi kroz Delta City dovesti do posete Ster bioskopu. Izgleda da to za sada nije slučaj. I u ovom kontekstu treba videti kako će se Ster pokazati prilikom verovatno ambiciozne distribucije ČARLSTONA ZA OGNJENKU. Ukoliko ni tu ne bude velikih rezultata treba da se ozbiljno zamislimo nad srpskim filmom.
Naime, do sada su se u tranzicionim zemljama, multipleksi i uključivanje mafije i tajkuna u film pokazivali kao korisni za povećavanje bioskopske posete. Kod nas je mafija odavno prisutna na filmu, a sad su tu i tajkuni i multipleksi. Ukoliko oni ne podignu posetu bioskopima, čini se da je srpski film atipičan pacijent za kog će morati da se smuti neki poseban melem.
U prvom trenutku, mislilo se da će veliki protok ljudi kroz Delta City dovesti do posete Ster bioskopu. Izgleda da to za sada nije slučaj. I u ovom kontekstu treba videti kako će se Ster pokazati prilikom verovatno ambiciozne distribucije ČARLSTONA ZA OGNJENKU. Ukoliko ni tu ne bude velikih rezultata treba da se ozbiljno zamislimo nad srpskim filmom.
Naime, do sada su se u tranzicionim zemljama, multipleksi i uključivanje mafije i tajkuna u film pokazivali kao korisni za povećavanje bioskopske posete. Kod nas je mafija odavno prisutna na filmu, a sad su tu i tajkuni i multipleksi. Ukoliko oni ne podignu posetu bioskopima, čini se da je srpski film atipičan pacijent za kog će morati da se smuti neki poseban melem.
Monday, January 28, 2008
DOBA IZBORA
Finale filma DOBA NEVINOSTI trebalo je da se dešava u izbornoj noći posle drugog kruga predsedničkih izbora.
I film je trebalo da se završi na žurci, na kojoj je ulaznica oznaka na prstu sa izbornog mesta.
Pošto već to verovatno nećete videti u filmu DOBA NEVINOSTI, barem ne u dogledno vreme, imaćete priliku da to vidite u stvarnosti:
„Egzitove“ žurke za mlade glasače
Pred drugi krug predsedničkih izbora koji se održava u nedelju, 3. februara, „Egzit“ pokreće kampanju „Nema zezanja“ kojom podseća mlade da izađu na izbore i izaberu svoju budućnost. Dva dana pred izbore na 17 lokacija u Novom Sadu, pet u Nišu i 15 u Beogradu biće organizovane žurke zagrevanja koje za cilj imaju da „podsete da su u nedelju izbori za predsednika Srbije i da nije svejedno ko će nam biti predsednik države u narednih pet godina“. U nedelju, 3. februara, u „Ekspo centru“ i „Plastiku“ u Beogradu, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i u „Studiju“ u Nišu, biće organizovane žurke za sve one koji su tog dana glasali. Ulaznica su svetleći prsti koji potvrđuju da su posetioci glasali. Žurke počinju u 17 časova a nastupiće u „Ekspo centru“ - Goldi, „Darkvud dab“, „Obojeni program“, u holu SNP-a - Roni Sajz, dok će u klubu „Studio“ u Nišu nastupiti Teri Frensis...
PETE DEVICE
Zakazano je peto izvođenje hit predstave 72 DEVICE. Igraće se 20. februara u 20h u pozorištu Dadov.
Obezbedite ulaznice na vreme!
Sunday, January 27, 2008
72 BESTSELERA
U novom broju časopisa za kulturu BESTSELER izašla je kritika predstave 72 DEVICE. Isto kao i u Yellow Cabu, kritika je pozitivna i sigurno će motivisati mladu ekipu da sa još više žara igraju predstavu i da se još ambicioznije bave pozorištem u budućnosti.
Saturday, January 26, 2008
OŠIŠANA OGNJENKA
Na premijeri ČARLSTONA ZA OGNJENKU biće prikazan prvi bioskopski trejler za ŠIŠANJE. Posle pozitivnog iskustva sa prikazivanjem teasera na premijeri ČETVRTOG ČOVEKA i na još nekim filmovima na Cinemaniji, trejler na premijeri ČARSLTONA će biti najveći blitzkrieg ŠIŠANJA do sada. Nadamo se da će trejler biti zakačen za kopije OGNJENKE i tokom potonje distribucije.
Friday, January 25, 2008
AJMO U BIOSKOP
BEOGRAD - Besplatnom filmskom projekcijom za 1.600 maturanata i studenata, u beogradskoj dvorani Ster Cinemas juče će počela akcija pod nazivom ‘Ajmo u bioskop“, čiji je cilj da podstakne povratak publike u bioskope. Akcija treba posebno da podstakne povratak mlađe publike, budući da je broj posetilaca filmskih dvorana u Srbiji poslednjih pet godina dramatično opao, saopšteno je iz Narodne kancelarije predsednika Republike. Prema prognozama, ove godine će poseta bioskopima u Srbiji biti dvostruko manja nego 2004. godine, a to je razlog što ubrzano nestaju. Akcija „ ‘Ajmo u bioskop“ biće zato organizovana u više od 60 bioskopa širom Srbije.
Počinje projekcijom filma „Cloverfield“ u 16 časova i očekuje se da će ga tokom trajanja akcije videti oko 40.000 maturanata i studenata. Taj film je snimljen prema scenariju Drua Godarda i govori o mladim ljudima poraženim i izgubljenim u Njujorku tokom prve decenije 21. veka.
Film je režirao Met Rivs, a glavne uloge u toj „generacijskoj drami“ igraju Lizi Kaplan, Džesika Lukas, Ti Džej Miler i Majk Fougl.
Počinje projekcijom filma „Cloverfield“ u 16 časova i očekuje se da će ga tokom trajanja akcije videti oko 40.000 maturanata i studenata. Taj film je snimljen prema scenariju Drua Godarda i govori o mladim ljudima poraženim i izgubljenim u Njujorku tokom prve decenije 21. veka.
Film je režirao Met Rivs, a glavne uloge u toj „generacijskoj drami“ igraju Lizi Kaplan, Džesika Lukas, Ti Džej Miler i Majk Fougl.
Thursday, January 24, 2008
PRTI BEE GEE
Popboks je uradio intervju sa Prti Bee Geeom. Pročitajte ga ovde, dok ga kod nas možete slobodno komentarisati.
Wednesday, January 23, 2008
VELIKA NEVINA PREPORUKA
U subotu u Domu omladine počinje program filmova o nuklearnoj apokalipsi koji je priredio filmofil extraordinaire Jovan Ristić.
O samom programu, on kaže:
PEPEO NUKLEARNE VATRE
Priča o filmovima nuklearnog sudnjeg dana
Dom omladine, subota 26. januar od 19 sati (tribinska sala)
Predavač: Jovan Ristić
Ilustracija: film Niti (Threads) u režiji Mika Džeksona (1984)
U doba Hladnog rata, rivalske supersile, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, razvijale su strategije “organičenog nuklearnog rata” kao realistične i prihvatljive opcije. Opasnost od atomskog holokausta nekoliko puta je visila nad civilizacijom kao Damoklov mač, a tokom osamdesetih godina prošlog veka naročitu napetost izazvala je odluka SAD i SSSR da po Evropi razmeste nuklearne rakete srednjeg dometa “peršing 2” odnosno SS-20. Antiratnih protesta bilo je na sve strane, a pojavio se i niz igranih filmova koji su razmatrali šta bi se desilo sa čovečanstvom ako bi neko pritisnuo famozno “crveno dugme”. Na užas ratnih stratega u taborima supersila, ti filmovi su ukazivali da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, i da bi ograničeno atomsko vojevanje imalo, na globalnom nivou, praktično iste posledice kao totalan A-sukob. Došlo bi do sumraka civilizacije, uz perspektivu njenog potpunog uništenja, pri čemu bi preživeli zavideli mrtvima. Televizijska ostvarenja Dan posle (The Day After) Nikolasa Mejera (ABC-SAD, 1983) i Niti (Threads) Mika Džeksona (BBC-Velika Britanija, 1984) donela su nuklearnu stravu i užas u svaku kuću, iniciravši seriju žučnih debata koje su, na posletku, ohladile glave vojnih stratega u Vašingtonu i Moskvi. U međuvremenu, na čelo Sovjetskog Saveza došao je Mihail Gorbačov, ta supersila se raspala, i pretnja od atomskog armagedona se, naizgled, preselila u prošlost, kao relikt Hladnog rata. Ali, nuklearni arsenali Rusije i SAD i dalje postoje, i ma koliko redukovani, kadri su da unište čovečanstvo – po nekoliko puta. U međuvremenu, proširio se krug zemalja koje poseduju atomsko oružje, ili makar tehnologiju i sirovine za njegovu proizvodnju. Tu su i razne terorističke grupe koje nastoje da ga se domognu. Dakle, nuklearna pretnja postoji i u 21. veku, nije ništa manje opasna, samo je dobila novi oblik. Filmovi i TV serije sa motivom atomskog rata ponovo se snimaju, a zbog krize oko Severne Koreje i Irana, časovnik sudnjeg dana u Londonu je prošle godine pomeren za dva časa unapred – prvi put od završetka Hladnog rata. O filmovima nuklearnog sudnjeg dana govoriće Jovan Ristić, novinar agencije Beta, a predavanje će biti praćeno insertima iz ostvarenja kao što su Dan posle, Testament, Ratna igra (The War Game), Na plaži, Dr. Strejndžlav i Čudesna milja. Na kraju predavanja u celosti će biti prikazane Niti Mika Džeksona, po mnogima ultimativni film o nuklearnom ratu i njegovim posledicama. Film je titlovan na srpski jezik. Ulaz na predavanje i projekciju je besplatan.
Priča o filmovima nuklearnog sudnjeg dana
Dom omladine, subota 26. januar od 19 sati (tribinska sala)
Predavač: Jovan Ristić
Ilustracija: film Niti (Threads) u režiji Mika Džeksona (1984)
U doba Hladnog rata, rivalske supersile, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, razvijale su strategije “organičenog nuklearnog rata” kao realistične i prihvatljive opcije. Opasnost od atomskog holokausta nekoliko puta je visila nad civilizacijom kao Damoklov mač, a tokom osamdesetih godina prošlog veka naročitu napetost izazvala je odluka SAD i SSSR da po Evropi razmeste nuklearne rakete srednjeg dometa “peršing 2” odnosno SS-20. Antiratnih protesta bilo je na sve strane, a pojavio se i niz igranih filmova koji su razmatrali šta bi se desilo sa čovečanstvom ako bi neko pritisnuo famozno “crveno dugme”. Na užas ratnih stratega u taborima supersila, ti filmovi su ukazivali da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, i da bi ograničeno atomsko vojevanje imalo, na globalnom nivou, praktično iste posledice kao totalan A-sukob. Došlo bi do sumraka civilizacije, uz perspektivu njenog potpunog uništenja, pri čemu bi preživeli zavideli mrtvima. Televizijska ostvarenja Dan posle (The Day After) Nikolasa Mejera (ABC-SAD, 1983) i Niti (Threads) Mika Džeksona (BBC-Velika Britanija, 1984) donela su nuklearnu stravu i užas u svaku kuću, iniciravši seriju žučnih debata koje su, na posletku, ohladile glave vojnih stratega u Vašingtonu i Moskvi. U međuvremenu, na čelo Sovjetskog Saveza došao je Mihail Gorbačov, ta supersila se raspala, i pretnja od atomskog armagedona se, naizgled, preselila u prošlost, kao relikt Hladnog rata. Ali, nuklearni arsenali Rusije i SAD i dalje postoje, i ma koliko redukovani, kadri su da unište čovečanstvo – po nekoliko puta. U međuvremenu, proširio se krug zemalja koje poseduju atomsko oružje, ili makar tehnologiju i sirovine za njegovu proizvodnju. Tu su i razne terorističke grupe koje nastoje da ga se domognu. Dakle, nuklearna pretnja postoji i u 21. veku, nije ništa manje opasna, samo je dobila novi oblik. Filmovi i TV serije sa motivom atomskog rata ponovo se snimaju, a zbog krize oko Severne Koreje i Irana, časovnik sudnjeg dana u Londonu je prošle godine pomeren za dva časa unapred – prvi put od završetka Hladnog rata. O filmovima nuklearnog sudnjeg dana govoriće Jovan Ristić, novinar agencije Beta, a predavanje će biti praćeno insertima iz ostvarenja kao što su Dan posle, Testament, Ratna igra (The War Game), Na plaži, Dr. Strejndžlav i Čudesna milja. Na kraju predavanja u celosti će biti prikazane Niti Mika Džeksona, po mnogima ultimativni film o nuklearnom ratu i njegovim posledicama. Film je titlovan na srpski jezik. Ulaz na predavanje i projekciju je besplatan.
Film THREADS iliti NITI Mick Jacksona je jedan od ključnih televizijskih filmova u istoriji ovog medijuma. O njegovom dalekosežnom uticaju govori i činjenica da je on upravo on bio inspiracija Paul Greengrassu za ekranizaciju WATCHMENa.
O NITIMA, Jovan kaže:
NITI (Threads)
Režija: Mik Džekson (Mick Jackson)
Scenario: Beri Hajns (Barry Hines)
U glavnim ulogama: Karen Miger (Karen Meagher) i Ris Dinsdejl (Reece Dinsdale)
Proizvodnja: Velika Britanija, 1984.
Produkcija: BBC
Niti Mika Džeksona nastale su u produkciji britanskog BBC-ja, godinu dana pošto je snimljen Dan posle Nikolasa Mejera (SAD, 1983). Dok Dan posle važi za najpoznatiji film o posledicama atomskog rata, Niti važe za najozbiljniji i najrealističniji koji je snimljen na tu temu, i pokazuju, bez ublažavanja, šta bi se deilo kada bi nuklearna vatra sagorela sve tanane spone koje čovekov život čine uređenim i prijatnim, a njegovo društvo civilizovanim. Za razliku Mejera, čiji je Dan posle melodramatičan i ušminkan, Džekson se opredelio za nerazblaženo prikazivanje atomskog rata, oslanjajući se na hladan, dokumentaristički pristup i naučne činjenice koje je, pored ostalih, dobijao od Karla Sagana, vojnih stručnjaka, sociologa...
Niti su prvi film koji je na realističan način prikazao raspad civilnog društva i sistema civilne odbrane u okolnostima atomskog rata, i prvi koji je pokazao, u skladu sa naučnim istraživanjima, da će preživeli ponajviše stradati od jednogodišnje nuklearne zime, a ne samo od radijacije.
Niti su beskompromisne u prikazivanju strave i užasa nuklearnog rata, i može se bez ostatka reći da u njima Holivud ne stanuje. Ovaj film, doduše, pokazuje da će čovečanstvo preživeti, ali postavlja i pitanje: ima li ikakvog smisla biti među preživelima.
Radnja je smeštena u grad Šefild, jedan od industrijskih centara Velike Britanije, koji je okružen NATO bazama i drugim strateškim objektima.
Priča počinje dve nedelje pred nuklearni holokaust, labavo prateći sudbine dvoje mladih ljudi i njihovih porodica u svetu koji se pretvara u pakao. Završava se trinaest godina kasnije, u Britaniji koja se vratila u srednjevekovni mrak i neznanje, sa desetostruko redukovanom populacijom, predindustrijskim nivoom razvoja, sa divljaštvom, apatijom, glađu, boleštinama, psihofizičkim posledicama radijacije, uz zagađenje koje će trajati vekovima, možda i milenijumima. Niti su dobile nekoliko BAFTA nagrada i stekle kultni status (videti komentare na http://www.amazon.co.uk/Threads-Karen-Meagher/dp/B0009S9LNK). Scenario je napisao Beri Hajns (Barry Hines), a režiser Mik Džekson je kasnije otišao u Holivud, i tamo snimio filmove Telohranitelj (The Bodyguard, 1992) i Priča iz L.A. (L.A. Story, 1991).
Niti traju 113 minuta, nikada nisu prikazane u jugoslovenskim bioskopima, i za potrebe predavanja preveden je na srpski jezik.
Režija: Mik Džekson (Mick Jackson)
Scenario: Beri Hajns (Barry Hines)
U glavnim ulogama: Karen Miger (Karen Meagher) i Ris Dinsdejl (Reece Dinsdale)
Proizvodnja: Velika Britanija, 1984.
Produkcija: BBC
Niti Mika Džeksona nastale su u produkciji britanskog BBC-ja, godinu dana pošto je snimljen Dan posle Nikolasa Mejera (SAD, 1983). Dok Dan posle važi za najpoznatiji film o posledicama atomskog rata, Niti važe za najozbiljniji i najrealističniji koji je snimljen na tu temu, i pokazuju, bez ublažavanja, šta bi se deilo kada bi nuklearna vatra sagorela sve tanane spone koje čovekov život čine uređenim i prijatnim, a njegovo društvo civilizovanim. Za razliku Mejera, čiji je Dan posle melodramatičan i ušminkan, Džekson se opredelio za nerazblaženo prikazivanje atomskog rata, oslanjajući se na hladan, dokumentaristički pristup i naučne činjenice koje je, pored ostalih, dobijao od Karla Sagana, vojnih stručnjaka, sociologa...
Niti su prvi film koji je na realističan način prikazao raspad civilnog društva i sistema civilne odbrane u okolnostima atomskog rata, i prvi koji je pokazao, u skladu sa naučnim istraživanjima, da će preživeli ponajviše stradati od jednogodišnje nuklearne zime, a ne samo od radijacije.
Niti su beskompromisne u prikazivanju strave i užasa nuklearnog rata, i može se bez ostatka reći da u njima Holivud ne stanuje. Ovaj film, doduše, pokazuje da će čovečanstvo preživeti, ali postavlja i pitanje: ima li ikakvog smisla biti među preživelima.
Radnja je smeštena u grad Šefild, jedan od industrijskih centara Velike Britanije, koji je okružen NATO bazama i drugim strateškim objektima.
Priča počinje dve nedelje pred nuklearni holokaust, labavo prateći sudbine dvoje mladih ljudi i njihovih porodica u svetu koji se pretvara u pakao. Završava se trinaest godina kasnije, u Britaniji koja se vratila u srednjevekovni mrak i neznanje, sa desetostruko redukovanom populacijom, predindustrijskim nivoom razvoja, sa divljaštvom, apatijom, glađu, boleštinama, psihofizičkim posledicama radijacije, uz zagađenje koje će trajati vekovima, možda i milenijumima. Niti su dobile nekoliko BAFTA nagrada i stekle kultni status (videti komentare na http://www.amazon.co.uk/Threads-Karen-Meagher/dp/B0009S9LNK). Scenario je napisao Beri Hajns (Barry Hines), a režiser Mik Džekson je kasnije otišao u Holivud, i tamo snimio filmove Telohranitelj (The Bodyguard, 1992) i Priča iz L.A. (L.A. Story, 1991).
Niti traju 113 minuta, nikada nisu prikazane u jugoslovenskim bioskopima, i za potrebe predavanja preveden je na srpski jezik.
GLASINE O RIMEJKU KLOPKE
Dnevne novine danas javljaju prve glasine o američkom rimejku KLOPKE.
Seagal Trapped in a Remake
Steven Seagal is eyeing to star in the remake of critically acclaimed Serbian film The Trap. Nu Millennium head honcho Avi Lerner announced Thursday that Seagal will star and executive produce the remake of Srdan Golubovic’s crix fave, and the company is looking to attach either Michael Olowitz or Don E. Fauntleroy for a late March start date. In this remake, Seagal will star as an ex-CIA agent turned construction engineer whose child needs a heart transplant. Since he can’t raise the funds for the surgery a group of shady investors hire him to murder their competitor. The pic will lens in Bulgaria and Hong Kong. „We will try to raise the ante in movie violence and bring Seagal back to hard-R roots“, boasts Lerner. Seagal is repped by CAA.
UPDATE: U međuvremenu smo kontaktirali predstavnike gospodina Seagala koji kažu da ova informacija uopšte nije tačna.
Monday, January 21, 2008
ČARLSTON @ AICN
ČARLSTON ZA OGNJENKU je privukao pažnju ekipe sa najpopularnijeg filmskog sajta AICN koji su ga uvrstili u svoj pregled neameričkih zanimljivosti koji u rade u saradnji sa sajtom Twitch. Ovo je zaista velika stvar za početak internacionalne afirmacije ČARLSTONA.
Saturday, January 19, 2008
SRBI NA FESTu
Doba Nevinosti ima info o srpskim filmovima koji će biti na FESTu.
U programu FESTa EUROPE OUT OF EUROPE biće FILM O MILOŠU BRANKOVIĆU i imaće premijeru 1. marta u Domu Sindikata. Još uvek ne znamo kada će ovaj film ući u bioskopsku distribuciju, tako da je FEST prva sigurna prilika da ga pogledamo. Još uvek nije potvrđen termin eventualne reprizne projekcije.
NA LEPOM PLAVOM DUNAVU Darka Bajića će takođe imati premijeru na FESTu, ali ne znamo u kom programu i u kom terminu. Kasnija distribucija ovog filma će biti nekonvencionalna i najavljeno da će za potrebe ovog filma biti ekskluzivno iznajmljen bioskop Balkan.
Konačno, ZAVET Emira Kusturice koji je već prikazan na otvaranju Nacionalnog festivala u Novom Sadu biće prikazan na FESTu pošto nije imao do sada nijednu projekciju u Beogradu tako da će mu ovo biti beogradska premijera. Ovaj film do sada nije mogao da se vidi u regularnoj distribuciji izuzev u bioskopu na Mokroj Gori. Pošto distribucija još nije potvrđena, možda je FEST i jedina prilika da se ovaj film pogleda na velikom ekranu u Beogradu.
Kada budemo sagledali čitav program FESTa obavestićemo vas o našim pikovima koji treba obavezno da se pogledaju.
U programu FESTa EUROPE OUT OF EUROPE biće FILM O MILOŠU BRANKOVIĆU i imaće premijeru 1. marta u Domu Sindikata. Još uvek ne znamo kada će ovaj film ući u bioskopsku distribuciju, tako da je FEST prva sigurna prilika da ga pogledamo. Još uvek nije potvrđen termin eventualne reprizne projekcije.
NA LEPOM PLAVOM DUNAVU Darka Bajića će takođe imati premijeru na FESTu, ali ne znamo u kom programu i u kom terminu. Kasnija distribucija ovog filma će biti nekonvencionalna i najavljeno da će za potrebe ovog filma biti ekskluzivno iznajmljen bioskop Balkan.
Konačno, ZAVET Emira Kusturice koji je već prikazan na otvaranju Nacionalnog festivala u Novom Sadu biće prikazan na FESTu pošto nije imao do sada nijednu projekciju u Beogradu tako da će mu ovo biti beogradska premijera. Ovaj film do sada nije mogao da se vidi u regularnoj distribuciji izuzev u bioskopu na Mokroj Gori. Pošto distribucija još nije potvrđena, možda je FEST i jedina prilika da se ovaj film pogleda na velikom ekranu u Beogradu.
Kada budemo sagledali čitav program FESTa obavestićemo vas o našim pikovima koji treba obavezno da se pogledaju.
POP UPS SNIMAJU ALBUM
Popboks je javio da će nova vojvođanska pop atrakcija u nastajanju Pop-Ups DANAS početi sa radom na debitantskom albumu. Pošto smo ih odavno zapazili, izuzetno se radujemo ovoj vesti. Pročitajte celu vest sa Popboksa:
Pop-Ups snimaju debi album
Mladi somborski bend Pop-Ups počeće da snima prvi album 19. januara .
Pop-Ups će snimati u somborskom studiju Cool Sound; na albumu će biti 10 pesama uz jednu bonus numeru – Bledo sećanje, kompoziciju s kojom Olivera Popović, pevačica i autorka svih pesama, pobedila na Festivalu akustičarske muzike u Sivcu 2005. godine.
“Uzbuđena sam i nekako ne mogu da verujem da počinje snimanje našeg prvog albuma. Planirali smo da ceo proces snimanja završimo za 7 dana, radni naziv je Iza tišine”, kaže 17-godišnja Olivera za Popboks .
“Vrlo smo zadovoljni kako je prošao koncert u beogradskom klubu Žica krajem decembra, publika je stvarno bila super. Trenutno nam je najbitnije snimanje, nemamo u planu koncerte u skorije vreme”, dodaje ona.
Saznali smo i da su pregovori sa Automatikom oko izdavanja ovog albuma ušli u poslednju fazu.
Pop-Ups je kontaktirala radio stanica iz Montreala Radio Propagande, koja će pesme somborskog sastava puštati u dve emisije, od kojih je prva na programu 1. februara.
Kompletne emisije možete preslušati dan posle emitovanja na MySpace stranici Radio Propagande.
Thursday, January 17, 2008
NOVI KADROVI
Postovani prijatelji i kolege,
Sa zadovoljstvom vas obavestamo da je poceo sa radom website projekta NOVI KADROVI. Mozete ga videti na adresi www.novikadrovi.netRec je o internet stranicama koje prate nastanak knjige pod radnim naslovom "Autsajderi srpskog filma": petnaestak mladih filmskih kriticara, uz podrsku par starijih kolega, ucestvovace u zborniku eseja na temu zaboravljenih, nedovoljno analiziranih i afirmisanih, skrajnutih autora i tema u srpskom i jugoslovenskom filmu.
Ambicija ove knjige je da kriticki ispita i prevrednuje najzanimljivije, zaboravljene, marginalizovane ili ekscentricne srpske filmove i fenomene, kao sto su srpski krimi film, film osvete, queer i kemp u srpskom filmu, hendikepirani ljudi, zivot na margini, gubitnici u Novim dokumentarcima, drzavna bezbednost i motiv Kosova u srpskom filmu...
U isto vreme, knjiga bi ponudila re-interpretaciju i drugacije vrednovanje mnogih "zaboravljenih" autora srpskog filma, kao i drugaciji pogled na trendove, usmerenja, poetiku i nacin poslovanja u istoriji srpske kinematografije, isticuci one umetnicke pojave, poetike, trendove i poslovne odluke koje mladi kriticari smatraju kako pozitivnim i relevantnim danas, tako i mogucnostima za buducu nadgradnju.Pored informacija o nastanku knjige, website ce objavljivati vesti o srpskom filmu, kao i kritike i eseje nasih saradnika.Pozivamo vas i da se prijavite na forum i diskutujete o filmu sa nasim saradnicima i drugim ucesnicima.
Projekat su podrzali Jugoslovenska kinoteka, Svajcarski program za kulturu Pro Helvetia Beograd i fondacija OSI Njujork.
Obavezno se registrujte na Forumu sajta Novi Kadrovi, pošto će se na njemu uskoro okupljati krem srpske filmske misli pa da lepo diskutujemo o raznim zanimljivostima!
Tuesday, January 15, 2008
PRTI POPBOKS
Sunday, January 13, 2008
TEORIJA I PRAKSA
Na Popboksu je izašla kolumna Marka Kostića, reditelja filma PRINC OD PAPIRA, u kojoj na zanimljiv način analizira razloge krize srpskih bioskopa. Pročitajte...
Thursday, January 10, 2008
50. ZAVERA
Povodom jubilarbnog pedesetog izvođenja VELIKE BELE ZAVERE u Ateljeu 212, Dimitrije ima jedno malo saopštenje:
Mislim da ni Milos Lolic ni ja, nismo ocekivali da ce predstava zapoceti vec cetvrtu sezonu igranja kada smo, prilicno prestravljeni, poceli da radimo ovaj projekat u Ateljeu 212. Jos uvek se secam krajnje dramaticnih dana kada smo se borili sa tim da ova predstava uopste nadje svoje mesto, i velikog poverenja koje nam je Atelje 212 pruzio kao debitantima koji su u ovom komadu tretirali jednu krajnje neobicnu i daleku temu.
Medjutim, Milos je sve te prepreke uspeo da prevazidje i predstava je zazivela, i otvorila je put kako mladim piscima da se redovnije izvode u Ateljeu 212, tako i rokenrolu da se tematizuje u srpskom pozoristu.
Pre nekoliko sedmica na tom istom mestu gledao sam Milosevu novu predstavu MUSKA STVAR, koja je inace odlicna, i dok sam ga cekao ispred garderobe da mu cestitam kao i tri godine pre, nisam mogao da se ne setim koliko je vremena proslo od premijere ZAVERE. Mladi glumci iz predstave Milos Vlalukin i Milutin Milosevic su u medjuvremenu postali prave zvezde, Miki Krstovic je potvrdjen kao pravi fetis sto je oduvek i bio i zapoceo je svoju novu mladost na sceni, Aleksandra Jankovic je postala superstar sto je oduvek i zasluzivala, nova generacija gledalaca je upoznala Bojana Zirovica, a o kultnoj ulozi Jovane Mirosavljevic kao Male Keli da i ne govorim, i cini mi se da smo svi posle ZAVERE posli nekim dobrim putem.
Sada, kada je ZAVERA vec tako daleko odmakla, moram da se setim reci jednog od clanova ekipe koji nazalost vise nije medju nama. To je producent Goran Ilic koji je radio VELIKU BELU ZAVERU. Kada smo nekoliko dana pred premijeru, ili je to bio dan generalne probe, vise ne mogu ni da se setim, isli kroz neke hodnike iza Ateljea 212, mozda bas, pred ulazak u salu kada sam tresuci se kao prut prvi put pogledao VELIKU BELU ZAVERU, upitali smo Gorana kako mu se cini predstava.Rekao je da se ne brinemo, da je odlicna i da ce se igrati barem dve sezone.
Zao mi je sto Goran nije docekao da vidi da je bio u pravu, i da je strpljenje koje je pokazao u radu sa nama imalo svrhe.
Tuesday, January 08, 2008
DANI VELIKIH SPLAVOVA
Današnje dnevne novine objavljuju vesti o velikom come-backu našeg velikog reditelja:
DANI VELIKOG KADIJE
Legendarni reditelj Đorđe Kadijević zbog čije serije "Vuk Karadžić" će Marko Nikolić zauvek biti Karađorđe, a detinjstva će nam zauvek biti obeležena strašnim prizorima iz njegovih filmova "Sveto mesto" i "Leptirica" priprema novi projekat. Reč je o trodelnoj seriji "Dani velikih splavova" koja će se kroz meteorski uspon Aleksandra Kneževića Kneleta baviti epohom banditizma i mladim lavovima beogradskog asfalta.
"One nisu imale silikone", uzvikuje popularni Kadija dok ulazimo u prostorije ekipe i zatičemo ga kako svom mladom saradniku Miroslavu Lakobriji objašnjava vreme "primarne akumulacije silikona", kako on to duhovito naziva. "Prve sponzoruše nisu imale silikone", kaže Kadija, "To su bile skromne devojke iz radničkih porodica koje su naprosto želele malo provoda. Mnoge od njih su poginule u međusobnim obračunima bandi."
Neo-mit u Batočini
Dok priprema "Dane velikih splavova" Kadija nam priča kako ga je istraživanje za ovu seriju ponukalo da počne da piše još jedan projekat. "Bio sam u poseti prvoj beogradskoj sponzoruši, izvesnoj Maši, koja danas radi kao proročica u Batočini. Njena sudbina je baš za film. Nju je svojevremeno na splavu "Đilardino" pogodilo devet metaka prilikom pokušaja atentata na njenog tadašnjeg momka Labuda Živkovića Pašenoga. Pašenog je ubijen na mestu, a Maša je završila u komi, i tvrdi da je tokom kome bila u kliničkoj smrti i videla svetlost tokom od koje je postala vidovita. sada je posećuju mlade devojke i traže od nje da im kaže sudbinu. Vrlo zanimljiv, autentičan lik, narodni neo-mit."
Tetka i pleksus
"Ne repetiraj tetku o pleksus!", viče Kadija na Vuka Kostića koji u kadru imitira Pinkija iz "Rana" i pokušava da repetira CZ-57, popularni "tetejac" o pleksus. Vuk Kostić u ovom filmu igra Kneleta, i za potrebe ove uloge se ugojio tridesetak kilograma i navukao na kokain. "Odličan je Vuk!", kaže Kadija ponosno, "Oseća se da je za razliku ove ostale glumačke gologuzije odlsužio vojsku."
Kadija neće da nam otkriva koja će teorija o Kneletovom ubistvu biti prikazana i njegovoj seriji. Ipak, na kast listi vidimo da Slavko Štimac igra Ćentinog šuraka tako da će se verovatno i ova serija pozabaviti ovom teorijom. Scenario su pisali sam Kadijević, uz pomoć našeg poznatog književnika Dragoslava Mihailovića i novinara Vojislava Tufregdžića. "Ovo su "Tikve" za novi milenijum, zato sam pozvao Dragoslava, koga u ekipi odmilja zovemo "O.G." iliti "originalni gangster" pošto je napisao jednu od prvih knjiga o tvrdim beogradskim momcima."
Muziku za seriju će pisati Vojkan Borisavljević i grupa Prti Bee Gee. "Neka se spoje mladost i iskustvo. Valja se."
Inače, vest da Kadijević sprema novu seriju obradovala je ogroman broj njegovih fanova koji su umalo srušili policijsku barijeru prvog dana snimanja. "Fanovi "Leptirice" su mnogo histeričniji od fanova "Napadača". Fanovi "Napadača" samo dođu da im potpišem DVD i to je to. Ovi ostali vole da pričaju i onda me ometaju u radu", vajka se legendarni Kadija ali smeši mu se brk pošto ne može da sakrije da mu pažnja fenbojeva godi.
Premijera serije je zakazana na desetu godišnjicu Arkanove smrti.
Saturday, January 05, 2008
PRTI BEE GEE
Najlepši božićni poklon za nekog dragog ove godine je novi album grupe Prti Bee Gee TAČNO U PREPODNE. Srpski rep odavno nije iznedrio ovako opak album, koji pokazuje da su Bee Geeovci i posle Moskrijeve smrti uspeli ostali najopasniji lirički eskadron na beogradskim ulicama. Bitovi na albumu su vrlo old school. Toliko old school da sežu sve do semplova koje su koristili Beastie Boysi.
Rime su odlične i većinom pogađaju pravo u metu, sa dosta oštrog prozivanja. I što je najvažnije Mikri i Eufrat su jako napredovali kao MCjevi.
Najzad srpska ploča koju ne smemo da puštamo pred mamom!
Friday, January 04, 2008
Thursday, January 03, 2008
ČARLSTON ZA NOVAKA
Ekipa ČARLSTONA ZA OGNJENKU je poznata po organizovanju dobrih žurki, a ove Nove godine su imali naročit povod za slavlje pošto se približava premijera filma. Stoga je u klubu LOŽA organizovan party za doček.
Evo par fotki na kojima možete da vidite kako se ekipa OGNJENKE sa svojim brojnim zvanicama iz javnog života provela.
Ekipa DOBA NEVINOSTI je pak poznata po svom pravovernom geek kredibilitetu i dočekala je Novu godinu u toplini svog malog štaba, uz alkohol, punjene paprike, kolač sa malinama, ULICU LIPA na RTSu, Playstation i naravno DVD HADERSFILDA pošto smo negde zagubili DVD sa BRAĆOM PO MATERI a nije ga bilo u radnjama 31. da se kupi. Ipak repriza HADERSFILDA nas je fino uvela u 2008. Nažalost, mi se nismo slikali.
Wednesday, January 02, 2008
NOVI POČETAK
Počela je 2008. godina.
Od ove godine svi mi očekujemo dosta. Ovo je godina kada će nekoliko naslova koji treba da afirmišu Novi srpski film izaći i pokušati da promene situaciju.
Prvi korak je ČARLSTON ZA OGNJENKU koji izlazi 30. januara. Nadamo se da će ovaj veliki događaj, koji će sigurno biti i snažno medijski ispraćen, baciti svetlo na čitavu scenu i pomoći afirmaciju Novog srpskog filma.