TRI NAJAVE

Evo i tri najave za naš favorit NA LEPOM PLAVOM DUNAVU koji se prikazuje u bioskopu "Balkan".

POLITIKA NEVINOSTI

U kritici prvog dana festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, izašao je osvrt i na našeg DEČAKA KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN:

Ода љубави и невиности

Филмови: „Моји пријатељи”, „Почетак лета”, „Дечак који је био сувише невин”, „Потоп на железничкој станици”, „Ласта”

Већ сам почетак 55. београдског фестивала документарног и краткометражног филма добро је загрејао публику и наговестио издашан и занимљив петодневни филмски празник.Прве вечери виђен је изврстан дугометражни документарни филм „Моји пријатељи” холандске ауторке босанског порекла Лидије Зеловић, о генерацији пријатељица које су одрастале заједно у Сарајеву а данас живе у различитим државама широм света са различитим погледима на узроке и последице рата који их је раставио, а са неугашеном љубављу коју једна према другој још увек осећају.Ауторкина идеја да их све после толико година окупи на сопственом венчању (у једном селу које је сада на територији Републике Српске), послужила је за полазиште расплитања различитих судбина, свега онога што данас спаја и раздваја Ољу, Емину, Јасну и Лидију, али и за једносатно ткање тананих емоција и животног оптимизма. Овај филм, снимљен иначе аматерском камером и технички несавршен, настао је из стомака и чистог срца, са изврсно написаним монолозима и унутрашњим дијалозима, са добро осмишљеним и одлично вођеним сегментима приче који се склапају у чврсту и узбудљиву целину. Утисак је да је Лидија Зеловић морала да из себе „избаци” све своје дилеме, успомене, жеље, па и заблуде, да се суочи са собом и са другима, да стави тачку на један део прошлости и тако растерећена, широм отвори врата будућности. Добро је што је то урадила и то баш на овај начин.

И кратки играни филм „Почетак лета” сценаристе и редитеља Николе Љуце (производња ФДУ) оставља одличан утисак. Четрнаестоминутна прича о младом пару, Ани и Бранку, који се суочавају са сиромаштвом и егзистенцијалном несигурношћу у Београду наших дана, има неочекивани обрт. Очигледна криза у вези, наговештава ситуацију „двоје се воле а трећи им смета”, али Љуца у расплету не нуди какав од могућих стереотипа, већ наговештава страсну паралелну везу између Бранка и колеге са посла и тако се прикључује ауторима попут Жилника, Маринковића, Бајића и Радосављевића, који су у српском филму већ отворили врата и за геј-теме.

Међу читавом једном генерацијом студената Факултета драмских уметности у Београду, губљење невиности и прва сексуална искуства били су дуго омиљена тема за разговор и маштања и ко зна за шта још. Коначно смо то све видели и на делу и то у духовитом филму „Дечак који је био сувише невин” Данила Бећковића (косценаристи Бећковић и Димитрије Војнов, производња МГ Медиа – ФДУ), с којим се најављује будућа тинејџерска комедија чија је радња смештена на Клиници за губљење невиности 2016. године у Србији (још увек не постоји апарат за губљење невиности, већ се све ради ручно). Бећковић упознаје гледаоца са концептом и суштинском потребом за постојање овакве клинике за све оне који пате од акутне или хроничне невиности и са главним јунаком, дечаком Светом, који тамо долази у нади да ће му „висококвалификовано особље” – згодне, младе сестре, специјализоване за те ствари, здушно помоћи. У добром ритму и у свега осам минута речено је све. Симпатично.

Одличне оцене завређује експериментални филм „Потоп на железничкој станици” Милоша Милошевића у којем се, у трајању мањем од два минута, аутор на визуелно експресиван и домишљат начин поиграва идејом о стогодишњој води у којој се огледа Београд, док буре емоција изазива документарни филм „Ласта” Милана Белегишанина (производња РТВ Војводине Нови Сад). Определивши се за једноставну, статичну форму исповести главног јунака, војвођанског старца Бошка Дугачког, некадашњег сеоског свињара који је отхранио једну ластавицу испалу из гнезда, Белегишанин нуди праву малу оду љубави. И то не само човека према животињи и природи, већ исконској потреби човека да буде вољен. А старца Бошка његова ласта је волела „безусловно, силно”, за разлику од петоро синова од којих „сваки гледа своја посла”. Филм за дуже памћење.

Дубравка Лакић

http://www.politika.co.yu/rubrike/Kultura/Oda-ljubavi-i-nevinosti.sr.html

PORNO INTERVJU

U novom 464. broju EMITORa izašao je intervju sa Mladenom Đorđevićem.

Odavde možete skinuti skenove njegovog intervjua.

STRANA 1
STRANA 2
STRANA 3
STRANA 4
STRANA 5

KADIJA UPDATE

Naš drug Jovan Ristić bio je u poseti na setu novog projekta Đorđa Kadijevića i evo njegovog detaljnog izveštaja:

Đorđe Kadijević, režiser televizijske serije "Vuk Karadzzich" i filmova kao što su "Karadordjeva smrt" i "Leptirica", počeo je u petak (21. marta 2008.) u Beogradu, posle 15 godina pauze, da snima povratničko delo - višedelni televizijski film o Nikoli Pašiću.

Prvi kadrovi "Poslednje audijencije" snimljeni su, pred novinarima, u Legatu Vojislava Jovanovića Maramba u Birčaninovoj ulici, čije je dvorište uzeto za eksterijer osnovne škole u Negotinu koju je Pašić pohađao tokom pedesetih godina devetnaestog veka.

Kadijević (75) je završetak posla najavio za kraj 2008. ili početak 2009. godine, i izrazio posebno zadovoljstvo što je u Radioteleviziji Srbije naišao na "opštu spremnost da se ubuduće prave vrhunski seriozni programi" koji bi mogli da nadžive svoje tvorce, a nasuprot "efemernih programa prolaznog karaktera koji su tu da popune vreme".

Kako je rekao novinarima, "Poslednja audijencija" je delo sa najvišim umetničkim ambicijama, i RTS preko njega želi da "dokaže kako je ponovo sposobna da snima u visokoj A kategoriji, na nivou iz vremena Jugoslavije - prvi put posle njenog raspada".

Serijom se, dodao je Kadijević, takođe želi pokazati - i domaćoj i stranoj publici - "da je Srbija bila i jeste evropska zemlja, da je imala kraljeve, dinastije, velike ljude”, i da "Srbi nisu divlji balkanski narod".

U snimljenoj sceni, knez Aleksandar Karađorđević (Danijel Sič) u pratnji kneginje Perside (Borka Tomović) obilazi školu u Negotinu, gde upoznaje malog Nikolu Pašića, a đacima poručuje: "Pero je ubojitije od oružja. Učenjem se brani sloboda".

Učitelj kaže knezu da mu je Pašić – inače đak petog razreda – najbolji učenik,

Vitalni Kadijević stalno se kretao po dvorištu i davao uputstva glumcima, snimateljima i tehničarima. Izražavao je zadovoljstvo rezultatom i pravio dublove. Snimanje je nekoliko puta ponovljeno i zbog aviona u preletu, bežanja sunca za oblak i manjih problema sa audio i video tehnikom.

Kadijević je rekao agenciji Beta da nije snimao 15 godina "pored ostalog i zato što je nesrećna sudbina naroda i države tokom devedesetih omela nastanak TV programa" koji su bili planirani za njega, to jest televizijskih serija o Nikoli Pašiću i Svetom Savi.

"Što se malih produkcija tiče, samo sam dobijao odgovor – stavite ovo pod navodnike - 'ne može se velikom režiseru dati da radi male stvari'", izjavio je Kadijevich, uz opasku da će vreme pokazati kakav je on režiser.

Dodao je da ga je apstinencija "jako pogodila i intimno ga bolela", ali da su se prilike konačno popravile i da mu se dešava ono što je toliko želeo.

"Poslednja audijencija" će, kako je objasnio novinarima, biti u duhu TV serije "Vuk Karadžić" (1988) za koju je dobio prestižnu nagradu "Gran Prix Europe", to jest nova serija će biti "istorijska freska koja će pokazati čitav život Nikole Pašića".

U centru pažnje biće dramatični delovi Pašićeve političke karijere, a biće osvetljen i njegov privatni život. "Teško je praviti film o čoveku koji je život proveo za skupštinskom govornicom", rekao je Kadijević. "Ne želim da to bude nalik prenosu
skupštinskog zasedanja".

Rekao je da će nastojati da prikaže Pašića u pozitivnom svetlu “zbog kontradiktornih predstava" o tom uticanjom srpskom političaru, kao i da pokaže zbog čega je Pašić bio "istinski politički genije" u istoriji moderne Srbije.

"Uz izvinjenje svima ostalima, takvi geniji su, uz Pašića, bili još samo Miloš Obrenović i Josip Broz Tito", ocenio je Kadijevich.

U "Poslednjoj audijenciji", mladog Pašića igraće Gordan Kičić a starog Pašića Miodrag Radovanović Mrgud. U ulozi kralja Milana Obrenovića pojaviće se Boris Milivojević, i u ulozi kneginje Natalije - Nataša Šolak.

Za ulogu Milutina Garašanina određen je Bogdan Diklić. Pašićevog sina Rada igraće Miloš Vlalukin a njegovu kćer – Vanja Ejdus. Novinara Martinca, koji vodi poslednji intervju sa ostarelim Pašićem tumačiće Milutin Milošević.

U ostalim ulogama su Predrag Ejdus, Olivera Katarina, Snežana Savić, Sonja Kolačarić, Tanasije Uzunović, Erol Kadić, Nenad Jezdić, Nebojša Milovanović, Andrej Šepetkovki, Tihomir Stanić, Nenad Stojmenović, Milan Mihajlović, Goran Jevtić, Bojan
Dimitrijević, Vladislav Mihajlović, Slobodan Ćustich i drugi.

Serija će biti snimana na autentičnim lokacijama u Beogradu i okolini Smedereva ali i na lokacijama u Deliblatskoj peščari, Pančevu, Novom Sadu itd.

POSLEDNJI VOZ

Naš drug Zoran, vojvoda od Podrinja, pripremio je nekoliko zanimljivih vesti iz polusveta srpske dramske produkcije koje je našao u teklevizijskom dodatku BLICa.

Jedna se odnosi na kultnog reditelja Đorđa Kadijevića koji se posle duže pauze vraća igranim formama, a druga se odnosi na novu omladinsku komediju koja je u pripremi:

* NAROČITU PAŽNJU NA VEST O KASTINGU ZA BALJKOV FILM TREBA DA OBRATE POSETIOCI ZAINTERESOVANI ZA GLUMU, MOŽDA JE OVO VAŠA PRILIKA

RTS snima istorijsku seriju „Poslednja audijencija“

Život i rad Nikole Pašića

Sve je spremno za početak snimanja TV serije „Poslednja audijencija“. Rad na ovoj istorijskoj seriji o Nikoli Pašiću trajaće nekoliko meseci, a premijera će biti krajem godine ili na proleće 2009. Scenario za seriju su uradili Žika Lazić i Đorđe Kadijević, koji je ujedno i reditelj ovog velikog TV projekta.

- Tekst smo pripremali pune tri godine. Bilo je napisano dvadeset epizoda, ali smo, sticajem okolnosti, ceo materijali sveli na tri jednosatne epizode. Da bi se napravila jedna dobra esencija, bilo je potrebno pročitati ogromnu literaturu o Nikoli Pašiću. U tradiciji poznatih velikh produkcija nekadašnje jugoslovenske televizije koja je mogla da radi monumentalne serije kao što je bila ona o Vuku Stefanoviću Karadžiću (koju sam takođe ja radio), ovo je prvi pokušaj posle raspada Jugoslavije da se uradi jedna tako ogromna serija A kategorije. Ovaj serijal nije toliko veliki po svom obimu, koliko po tematici – priča reditelj Kadijević i dodaje:

- Izvesno je da je Nikola Pašić jedna od najmarkantnijih ličnosti celokupne moderne istorije srpskog naroda i uopšte južnoslovenskih naroda, kao i da je bio jedan od istaknutih istorijskih profila Evrope tog vremena. Takav čovek zaslužuje seriju pre nego „baba koja se češlja“. Neobično sam srećan što se ipak pružila prilika da posle duge apstinencije uđem u jedan istorijski žanr koji inače volim.

Reditelj ističe da radnja priče nećew obuhvatiti ceo Pašićev život, već samo period njihovih odnosa sa dinastijom Obrenović. Zapravo, „Poslednja audijencija“ neće se preklapati sa serijom „Pad dinatije Obrenović“.

- Nova serija će biti prikazana iz jednog sasvim drugog ugla. Njena poenta je vezana
Za Pašićev politički životni kraj. Kroz svoje retrospekcije, pomenuti političar je proživljavao burne dane borbe protiv Obrenovića. Ali, zapravo, glavni tok teče u sadašnjem vremenu. To su bili poslednji Pašićevi dani kada se on pripremao za sudbonosnu audijenciju kod kralja Aleksandra, koji se kolebao da mu poveri još jedan mandat za predsednika vlade, što se, naravno, nije ni dogodilo... – otkriva Kadijević.

Glavne uloge u seriji“Poslednja audijencija“ tumače: Gordan Kičić (mladi Nikola Pašić), Miodrag – Mrgud Radovanović (Nikola Pašić), Boris Milivojević (kralj MILan Obrenović), Nataša Tapušković (kraljica Natalija), Tanasije Uzunović (Petar I Karđorđević), Olivera Katarina (Đurđina, Pašićeva žena)...

- Već tri meseca smo u intenzivnom poslu. Trebalo je sve pripremiti, naći odgovarajuće ambijente, napraviti kostime za glumce, da bi sve savršeno funkcionisalo. RTS se odavno nije našao u takvoj prilici da sa tolikom odgovornošću i ambicijom dobije jedan ogroman projekat. Njime bi se vratio na stare grane, na vrhunsku produkciju, a ne samo zabavnu i populističku. Teško je snimati istorijsku televizijsku seriju u vreme kada se jedna istorija događa u stvarnosti – kaže Kadijević.

Serija će se snimati u Starom i Novom dvoru, u rezidenciji Obrenovića u Smederevu, u Petrovaradinu, u Beogradu, Deliblatskoj peščari, Zemunu...

Velika konkurencija za ulogu Pašića

- Imali smo širok izbor glumaca, jer nismo mogli da znamo ko je i kada slobodan, pa je bilo više kandidata za ulogu Pašića. Pored Mrguda Radovanovića (koji je izabran), razmišljalo se i o Bati Živojinoviću, Miodragu Krivokapiću, Radetu Markoviću, pa čak i o Tanasiju Uzunoviću (koji je kasnije ipak dobio ulogu Petra I Karađorđevića). Pošto svi imamo predstavu kako je Pašić izgledao (postoji bista u centru grada), Mrgud mu je fizički bio najsličniji, a uz to je i vrhunski umetnik. Lično, nemam despotske osobine da isključivo namećem svoje mišljenje, već sam zajedno sa saradnicima doneo krajnju odluku ko će igrati Nikolu Pašića – kaže Kadijević.




Janko Baljak traži glumce za film
Komedija o danima posle Titove smrti

Janko Baljak, poznat po nagrađivanim dokumentarnim filmovima, uskoro počinje snimanje igranog filma „Blue train“, generacijskog ostvarenja posvećenog svima onima koji su sa svojim roditeljima iskreno plakali zbog Titove smrti. Janko Baljak i ekipa filma pozivaju sve mlade i talentovane glumce i glumice, kao i one koji misle da to mogu da postanu, da se prijave na audiciju za uloge u ovom ostvarenju. Na audiciju mogu da se prijave devojke i mladići od 17 do 25 godina, bez obzira na to da li su studenti glume ili ne i to putem internet sajta www.bluetrain.ideje.co.yu ili na i-mejl info@ideje.co.yu. Rok za prijavu je 30. mart, a izabrane devojke i mladići biće pozvani na kasting 5. i 6. aprila. Film „Blue train“ je zamišljen kao netipičan tinejdžerski film sa specifičnom političkom pozadinom, jer se radnja dešava onih sedam dana u vreme žalosti zbog Titove smrti kada je u Beogradu i drugim gradovima nekadašnje Jugoslavije bilo nepristojno biti srećan, a naročito uvredljivo biti zaljubljen na način kako su kako su zaljubljeni glavni junaci filma. Tako, prema scenariju Janka Baljka, tokom uspešno organizovanog školskog izbora za princezu proleća, đaci Anica i Vojislav započinju svoju vezu. U trenutku dok zaljubljeno igraju stiže vest o Titovoj smrti i cela škola je u šoku. Vojislav preko školskog razglasa vodi i uređuje prigodan program sastavljen od pesama i recitacija o Titu. On poziva Anicu da učestvuje u programu i pročita recitaciju o Titovom detinjstvu. Oni ostaju sami u razglasu i vode ljubav među novinskim isečcima o Titovom životu. Vojislav slučajno pritiska pogrešno dugme na razglasu i cela škola, umesto Titovog istorijskog govora u Splitu, sluša direktan prenos vođenja ljubavi.

OTVOREN GRADSKI KONKURS

Iznenađujuće brzo posle raspisivanja republičkog, raspisan je i gradski konkurs za sufinansiranje filmova. Tekst Konkursa možete videti ovde.

KOMINIKE 14: SIGURNA BIOSKOPSKA KUĆA

2008. godina počela je vrlo dobro za srpski film. Do sada smo videli dva filma vredna pažnje, ČARLSTON ZA OGNJENKU i MILOŠ BRANKOVIĆ, a do kraja godine nas čeka barem još toliko filmova koje smo nestrpljivi da pogledamo, pre svih ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE i BEOGRADSKI FANTOM. Isto tako mafija još uvek nema odgovor na pozitivne trendove koji se dešavaju u našem filmu, i ono što smo do sada videli od njihovih ovogodišnjih aduta (NA LEPOM PLAVOM DUNAVU) nije čak ni potez očajnika.
Međutim, čini se da su našli novi način kako da dalje mistifikuju svoju poziciju. Posle sve moći, raznih uticaja, plaćenih novinara, političkih veza i sl. jedino što im je preostalo je mistifikacija. Pošto su prethodno svojim sramotnim filmovima rasterali publiku, u strahu od daljeg poniženja na blagajnama, oni su odlučili da se sasvim povuku iz bioskopa. Pošto je iskustvo HADERSFILDA pokazalo da njihove filmove niko ni besplatno neće da gleda, dosetili su se da nam kažu kako u stvari bioskopi ne valjaju i kako će svoj rad prikazivati samo u jednoj, odabranoj sali, iz koje verovatno neće ni curiti brojke o ponižavajućim rezultatima.
Ovo ne samo da je nekorektno prema državi koja je finansirala njihove filmove upravo da bi se u bioskopima, što je masovnije moguće, prikazivao srpski film, prema glumcima koji su se ponižavali u nadi da će steći publiku i slavu, nego je nepravedno i prema drugim diletantima koji su ranije izlazili u bioskope i hrabro trpeli poniženje na blagajnama, publiku koja izlazi iz sala, i sve druge nuspojave bioskopskog neuspeha. Sada, kada se “Balkan” otvara kao sigurna kuća za posrnule srpske reditelje, odjednom puštanje APORIJE, USLOVNE SLOBODE i OPTIMISTA u bioskope deluje kao herojski čin autora koji su spremni(ji) da se suoče sa konsekvencama svog rada.
U to ime, a nominalno radi zaštite srpskog i evropskog filma, ponovo otvaraju bioskop “Balkan”. Oni svojim besramnim izjavama kompromituju plemenitu ideju spasa nacionalne kinematografije. Moguće je da pošto su je uništili sada osećaju krivicu i dužnost da je spasu. Međutim, oni nisu u stanju da joj pomognu.
Da su želeli da spasu srpski film trebalo je da ne snime NA LEPOM PLAVOM DUNAVU.

LA TIMES ZA OGNJENKU

LA Times je objavio tekst o filmu ČARLSTON ZA OGNJENKU koji možete pročitati ovde na Novim Kadrovima. Najzanimljviji detalj za nas sa Doba Nevinosti je da su, sudeći po ovom tekstu, strani distributeri prihvatili Dimitrijev predlog naslova za strano tržište THE FUNERAL BRIDES.

НЕВИНОСТ У МАРТУ

Дечак који је био сувише невин ушао је у званичну селекцију 55. Београдског фестивала документарног и краткометражног филма који ће бити одржан од 26. до 30. марта. Фестивал ће свечано бити отворен 26. марта у 19:30, а пројекције ће почети сат времена касније. Наше осмоминутно чедо биће приказано прве вечери фестивала, као пети филм на програму - или, како смо прецизно израчунали, тачно у 21 час и 57 минута!

Цеo програм фестивала можете скинути овде.

INTERVJU SA UROŠEM STOJANOVIĆEM

Na Novim Kadrovima sada možete pročitati ceo intervju koji je Dimitrije uradio sa Urošem Stojanovićem za februarski HUPER u kome diskutuju o najboljim srpskim filmovima svih vremena i još nekim stvarima.

SVETI GEORGIJE

Evo najzad i prvih živih slika iz novog filma Srđana Dragojevića SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU. Uživajte!

SUTRA JE DAN-K

Ukoliko sve bude u redu, sutra se raspisuje novi Konkurs FCS za sufinansiranje filmova. Kao i uvek, predstavnici Novog srpskog filma će konkurisati i nadati se najboljem.

MILOŠ BRANKOVIĆ-TRAILER

Konačno se pojavio i zvanični trejler za MILOŠA BRANKOVIĆA. Pogledajte!

WW2 PETAK NA PINKU

Televizija Pink je spremila perfektan filmski maraton za noć između petka i subote. Prvo u 23:30 počinje SAVING PRIVATE RYAN Stevena Spielberga a potom u 03:30 PARTIZANI Stoleta Jankovića, koje je navodno Spielberg svojevremeno navodio kao jedan od filmova koje je gledao dok je pripremao RYANa.

DOBA NEVINOSTI U ZRENJANINU

DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN će imati svoju zrenjaninsku premijeru 7. marta u okviru gostovanja festivala srpskog filma fantastike koje organizuje neustrašivi i neumorni Jovan Ristić. Nadamo se da ćete uživati u dvodnevnom programu koji donosi najunikatnije srpske filmske vizije.

Festival srpskog filma fantastike
Četvrto gostovanje u Zrenjaninu
(www.lazarkomarcic.org.yu/fsff)
Petak, 7. mart Kratkometražni filmovi sa trećeg Festivala srpskog filma fantastike – prvo veče (130 minuta)
Trejleri i tizeri
Trejler za film ZONA MRTVIH / ZONE OF THE DEAD (3 minuta)
Milan Todorović (Talking Wolf, 2007)
U Pančevu dolazi do ekološke katastrofe u vreme dok kroz njega prolazi voz sa zatvorenicima, u pratnji međunarodnih čuvara. Posledica katastrofe je pretvaranje stanovnika u zombije. Početak snimanja filma očekuje se 2008. godine, sa italijanskim producentima i nekoliko inostranih glumaca, među kojima je Ken Fori (Ken Foree), tumač glavne uloge u "Zori mrtvaca" (1978) Džordža Romera. Za izradu maski i fizičkih specijalnih efekata određen je Miroslav Lakobrija, čiji se umeće može videti i u trejleru za "Zonu mrtvih", koji je snimljen radi privlačenja finansijera. Postoji srpska i engleska varijanta. Početak snimanja filma najavljen je za kraj aprila 2008, a njegov korežiser biće Milan Konjević ("Pacovi u zidovima", "Čekanje", "Faktor 4").
Tizer za film ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE (3 minuta)
Mladen Đorđević (Baš čelik, 2007)
Mladi režiser iz Beograda razočaran je prijemom svojih umetničkih stremljenja, pa osniva putujući kabare porno glumaca i polazi s njim na turneju po osiromašenoj, ruralnoj Srbiji. Gostovanja "Porno bande" protiču sa promenljivim uspehom, a režiserova sudbina menja se radikalno kada upozna nemačkog novinara koji mu predlaže da "Porno banda" snima snaf filmove. Ideja je da žrtve budu dobrovoljne, i da pristanu da budu ubijene pred kamerama u zamenu za novčanu nadoknadu kojom bi se obezbedile njihove porodice. "Život i smrt Porno bande" prvi je dugometražni film Mladena Đorđevića, autora dokumentarca "Made In Serbia" i kratkih filmova strave i fantastike "Živi mrtvaci", "Pena za brijanje" i "Glad". U toku je postrodukcija, a premijera se očekuje tokom 2008. godine.
Selekcija: Sa zabačenih drumova (I)
1. KONCENTRAT (10 minuta)
Marko Milović (nezavisna produkcija, 2007)
Radi učešća na takmičenju uzgajivača prasadi, starija žena sa sela nabavlja sredstvo kojim će podgojiti svoju svinju. I svinja zaista kreće da napreduje, ali ne u željenom pravcu… U filmu se pojavljuje iste starice-naturščici (Rosa Micić, Dušanka Cvijetić...) koje su igrale u Milovićevoj trilogiji "Danvički užas". Ostvarenje "Koncentrat" se odlikuje izvrsnom fotografijom a naročito je upečatljiv prizor preleta veštice na metli preko sela u suton.
2. MINUS (16 minuta)
Pavle Vučković (FDU, 2006)
Mladi par, opterećen problemima, odlazi u vikendicu na planini Tari, koja je pod snegom. Kad mladić iščezne, devojka kreće da ga traži i — izgubi se u šumi. Autor je za ovaj izvrsno režiran horor, snimljen prema motivima priče Ernesta Hemingveja “Bregovi kao beli slonovi” dobio, na Kanskom festivalu 2007. godine, treću nagradu u konkurenciji studentskog filma “Sinefondasion”.
Selekcija: Budućnost kao kletva
3. KUKURUZ (3 minuta)
Marko Backović (nezavisna produkcija, 2007)
Čovek beži kroz kukuruzna polja pred nevidljivim neprijateljem. Film je posvećen globalnom zagrevanju.
4. POČELO JE (3 minuta)
Filip Acović (FDU, 2007)
Lep dan u šumi zapravo je početak svetske katastrofe. Na filmu je radio Sendi Kumalakanta, autor maski u “Šejtanovom ratniku”. Acovićevo ostvarenje ima odličnu fotografiju i snimljeno je u jednom kadru, kao studentska vežba.
5. DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN (8 minuta)
Danilo Bećković (MG medija/FDU, 2007)
Srbija za desetak godina. Tinejdžer Sveta dolazi na kliniku u očekivanju da mu doktori pomognu da se izleči od nevinosti. "Dečak koji je bio suviše nevin" samodovljni je segment planiranog dugometražnog filma "Doba nevinosti" za koji su scenario napisali Danilo Bećković i Dimitrije Vojnov. "Dečak" je nastao posle dvogodišnjih napora da se sakupi novac za snimanje ove tinejdžerske seksi komedije, koja sadrži elemente fantastike. U Bećkovićevom kratkom filmu igraju Stefan Bundalo, Lena Bogdanović, Tihomir Stanić, Jana Milić, Mirka Vasiljević i Danijela Štajnfeld, a u epizodnim ulogama su Sanja Kužet i Vujadin Milošević, tumačeći gostujuće likove iz "Šejtanovog ratnika". Film je premijerno prikazan u Hrvatskoj, na festivalu u Motovunu, srpsku premijeru je imao na trećem Festivalu srpskog filma fantastike (BEOKON 2007), a biće prikazan i na Međunarodnom beogradskom festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma.
Selekcija: Hotel “Kod poginule aždahe”
6. HOTEL KANIBAL (8 minuta)
Branislav Crvenković i Miroslav Lakobrija (nezavisna produkcija, 2007)
Dva pijana gosta doslovce urnišu hotel. Osoblje to možda ne vidi, ali hotelu uopšte nije svejedno. Film je montirao Nebojša Simeunović - Sabljar, vođa rok grupe "Dža ili bu". "Hotel kanibal" je prvi segment diptiha koji je prikazan na FSFF3 pod nazivom "Hotel kod poginule aždahe". Drugi segment je "Predatorka".
7. PREDATORKA (5 minuta)
Miroslav Lakobrija i Branislav Crvenković (nezavisna produkcija, 2007)
Žena iskusnog izgleda zavodi hotelskog gosta, odlazi s njim u sobu, i počinje da izvodi striptiz. Gost će dobiti sve što ne očekuje… Film je drugi segment diptiha koji je prikazan na FSFF3 pod nazivom "Hotel kod poginule aždahe". Prvi segment je "Hotel kanibal".
Selekcija: Vizije u slagalici
8. DEJA – VU (5 minuta)
Goran Tomović (nezavisna produkcija, 2007)
Dok izlazi iz zgrade, mladiću se javljaju mentalne slike. Odakle potiču? Da li ih je negde već video? Mladi Tomović je sa ovim filmom konkurisao za upis na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
9. SLUČAJ ANDRIJE E (30 minuta)
Marko Cvejić (Kino klub Novi Sad, 2005)
Andrijin organizam volšebno se rastače. Medicina nema odgovor, a oni koji ga imaju ne bi da ga izgovaraju suviše glasno. Iako autor filma, Marko Cvejić, nije razmišljao žanrovski, njegovo delo se može iščitavati kao horor sa metafizičkom podlogom. "Slučaj Andrije E" je prikazan na Festivalu Filmski front u Novom Sadu, a Cvejić je u Domu omladine Beograda, na smotri ostvarenja novosadske filmske škole (2007), dobio poseban omaž u vidu retrospektive svojih dela.
Selekcija: Podstanarski jelovnik
10. ZVEZDAN - EPIZODA "STUDENT" (16 minuta)
Filip Markovinović (Kino klub Novi Sad, 2003)
San je svakog studenta da iznajmi sobu kod fine porodice. I ova izgleda fino. Sve dok ne ogladni… Ova solidno producirana horor komedija prikazana je na festivalu Filmski front u Novom Sadu, a 2007. godine na «Treš film festivalu» u Varaždinu (Hrvatska).
11. KOD NAS JEDU PSE (20 minuta)
Boštjan Jerše (BK Akademija, 2007)
Pisac iznajmljuje stan u tihom kraju, kako bi na miru pisao, a i da bi pobegao od nesnosno zvocave majke. Avaj, čim je počeo da kuca, shvatio je da neko u komšiluku ima psa, i to veoma bučnog. Film donosi solidna glumačka ostvarenja i odličnu fotografiju.
Subota, 8. mart Kratkometražni filmovi sa trećeg Festivala srpskog filma fantastike – drugo veče (134 minuta)
Trejleri i tizeri
Trejler za film TECHNOTIZE / TEHNOTAJZ (3 minuta)
Aleksa Gajić (2007)
Najava za animiranu verziju Gajićevog hit stripa "Tehnotajz".
Tizer za animirani film CLOSING TIME (1 minut)
Marko Milanković i Uroš Obradović (nezavisna produkcija, 2007)
Dečak se u svojoj sobi bori sa čudovištima i robotima.
Selekcija: Animirana srpska fantastika
1. SKOČIŽABA, ILI OSAM ORANGUTANA U LANCIMA (9 minuta)
Marko Kaćanski (Kino klub Novi Sad, 2007)
Animirana verzije priče Edgara Alana Poa o bahatom kralju i dvorskoj ludi Skočižabi.
2. NASTUP (7 minuta)
Katarina O’ Hearn (Centar film, 2007)
Posledice straha, nesigurnosti i paranoje jednog glumca… Film je nagrađen na Festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. Promovisan je po Severnoj Americi.
3. DŽET SET (42 minuta)
Nenad Mitić (nezavisna produkcija, 2006)
Kultni andergraund film o sukobu vanzemaljaca i srpskih pevača - narodnjaka. U šatri kraj Ibarske magistrale održava se Sabor "Grand produkcije" na kojem se bira "Čoban godine". Buka sa tog mesta izaziva, međutim, smetnje na letelici malih, zelenih, ali opasnih vanzemaljaca, koji problem rešavaju tako što slete i pobiju sve u šatri. Pošto se uspavao i zakasnio na poselo, Boban Zdravković je među retkim preživelima, i od umirućeg Šabana Šaulića dobija u amanet da osveti "Grand produkciju". Posle prikazivanja u Domu omladine Beograda, Film je postigao veliki uspeh u Srbiji i u drugim zemljama nekadašnje SFRJ. Prikazan je na TV Avala u udarnom terminu novogodišnje noći 2008. godine. Očekuje se njegovo zvanično DVD izdanje, kao i nastavak...
Selekcija: Indukovani košmari
4. MORA (15 minuta)
Momčilo Preradović (nezavisna produkcija, 2006)
prikazano na FSFF3
Radnik, čija supruga očekuje dete, dobija unosnu ponudu — biće subjekt u istraživanju jednog doktora, a zauzvrat će dobro zaraditi.
5. SUSEDI (15 minuta)
Miloš Bojović (nezavisna produkcija, 2007)
prikazano na FSFF3
Dva suseda. Jedan ima devojku, drugi je usamljen i zavidan. Na pomolu je drama sa natprirodnim elementom.
Selekcija: U znaku nečastivog
6. 666 (3 minuta)
Zoran Marinković (nezavisna produkcija, 2006)
prikazano na FSFF3
Vrag ne spava čak ni kad odeš u WC. Kratki film koji je snimio Zoran Marinković, vođa rok grupe “Bjesovi” iz Gornjeg Milanovca.
7. DNEVNIK MOG MRTVOG ZECA (11 minuta)
Svetlana Radenković i Ana Prošić (nezavisna produkcija, 2007)
prikazano na FSFF3
Eksperimentalni film, sa dve devojke koje na groblju čitaju pikantne detalje iz svojih dnevnika — uz lajtmotiv zeca–igračke sa svetlećim očima.
Selekcija: Kung fu magija
8. LIVING LEGEND (7 minuta)
Nebojša Simeunović - Sabljar (nezavisna produkcija, 1990-2002)
prikazano na FSFF3
Trojica siledžija, koju tumače članovi rok grupe “Dža ili bu”, otela su ženu glavnoga junaka. A on je Živa legenda, i osim što zna kung–fu, poseduje i natprirodne sposobnosti! Film je snimljen 1990. godine ali je montiran 12 godina kasnije…
9. RETURN OF THE WOMAN OF THE LIVING (5 minuta)
Nebojša Simeunović — Sabljar (nezavisna produkcija, 2007)
Nastavak "Žive legende" objašnjava šta se dešava kad se oteta žena Žive legende pobuni protiv lošeg tretmana. A i vreme joj je bilo da se pobuni, jer su je iste one siledžije iz prvog filma, sada 17 godina starije, držale vezanu isto toliko godina. U borbi će joj, naravno, pomoći poznavanje kung–fua i natprirodne sposobnosti. Jer, ona je, ipak, supruga Žive legende!
Bonus film za gostovanje u Zrenjaninu
10. SHUFFLE (16 minuta)
Mladen Kovačević (FDU, 2001)
(prikazano na FSFF2 kao film iznenađenja, nije viđeno u Zrenjaninu)
U hotel pored plaže dolazi agent osiguranja. Dok u sobi gleda horor film, na vrata mu kuca dečak, koga su roditelji ostavili u hotelu i koji se plaši da bude sam. Agent osiguranja prima dečaka kod sebe i kreće da priča priču o svom neobičnom susretu sa ženom koja ja mogla da ga čuje, ali ne i da ga vidi - premda nije bila slepa. Kovačević, autor etno-horor filma "Pokrov", snimio je "Shuffle" na engleskom jeziku, na lokacijama oko Kejptauna u Južnoafričkoj republici. Filmska ekipa bila je internacionalna, a muziku je napisao Nemanja Mosurović ("Šejtanov ratnik", "Četvrti čovek", "Pokrov", "Dosije Pacov"...).
Petak, 14. mart Dugometražni i srednjemetražni filmovi sa Festivala srpskog filma fantastike – prvo veče (121 minut)
Trejleri i tizeri
Trejler za film ŠIŠANJE (1 minut)
Stevan Filipović (Hypnopolis, 2007-2008)
Film će biti neka vrsta prikvela za Filipovićevog "Šejtanovog ratnika", ali će se dešavati u potpuno realističkom miljeu. U centru pažnje je briljantni mladi matematičar Novica, jedan od sporednih likova u "Šejtanovom ratniku" koji odlazi na stranputicu - među skinhede.
Selekcija: Sa zabačenih drumova (I)
1. P.I.S.T. (PROKLETSTVO IKONE SVETOG TEODORA) (55 minuta)
Nebojša Nenadić (15 Minutes Pictures, 2005)
Iz gradskog muzeja u Pančevu ukradena je čudotvorna ikona iz Srednjeg veka, za koju se vezuju strašne tajne. I dok javno mnenje bruji o ovom drskom činu, dva prijatelja — koja o krađi znaju nešto više — spremaju se za sudbonosno putovanje do kule iznad Vršca. P.I.S.T. je prvi ozbiljniji projekat Nebojše Nenadića, budućeg autora “Čudovišta iz Tamiša”, i na FSFF3 je premijerno prikazana specijalna, produžena verzija filma.
2. KNJIGA SENKI (65 minuta)
Petar Kovačević (nezavisna produkcija, 2007)
Tinejdžeri u malom srpskom gradu imaju iste zgode i nezgode kao svi drugi tinejdžeri — sve dok ne dođu u posed strašne Knjige senki… Ovo dugometražno delo nastalo je u fentezi žanru, što je u Srbiji izuzetna retkost, i obiluje specijalnim efektima. Snimila ga je grupa mladih entuzijasta iz Požege.
Subota, 15. mart Dugometražni i srednjemetražni filmovi sa Festivala srpskog filma fantastike – drugo veče (124 minuta)
Selekcija: Srbija ispod
1. ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA (72 minuta)
Nebojša Nenadić (nezavisna produkcija, 2006)
Dva siromašna privatna detektiva, od kojih je jedan priglup a drugi liči na Nika Slotera, istražuju nestanak jednog mladića. Putevi im se pri tom ukrste sa TV ekipom koja je bila očevidac navodnog “Čudovišta iz Tamiša”. Ali, to nije jedino čudo u zagađenom Pančevu — kraj reke živi kolonija mutanata, a gradonačelnica ima devet godina. Humor, kaskaderske scene, flešbekovi u stilu “autorskih filmova”, poetika na tragu ranog Pitera Džeksona i Roberta Rodrigeza. Posle ovog niskobudžetnog ali kompetentno snimljenog filma, koji je postao kultni hit u Pančevu i Beogradu, režiser Nebojša Nenadić je sa 27. godina primljen na Akademiju dramskih umetnosti…
2. LICE U STENI (52 minuta)
Marko Kaćanski (Kino klub Novi Sad, 2006)
Gotovo dokumentaristički prikaz arheoloških istraživanja u tunelima ispod Petrovaradinske tvrđave — sa artefaktima čije poreklo, kako se čini, nije ljudsko. Film je autorov diplomski rad na novosadskoj filmskoj akademiji. Prikazan je na festivalu Filmski front u Novom Sadu.

BEOGRADSKI FANTOM TRAILER

Evo jedna lepa vest za Novi srpski film!

BROD GORI, FCS SE...

Sinoć smo prisustvovali još jednom debaklu srpske filmske mafije.

FEST je zatvorio film NA LEPOM PLAVOM DUNAVU Darka Bajića, dugo iščekivani i mukotrpno snimani povratnički film ovog autora-fetiša savremenog srpskog filma, samoproklamovanog rodonačelnika „beogradske škole filma“, pedagoga, inicijatora brojnih udruženja filmskih radnika...

„Novi film Darka Bajića“ je među ljudima iz posla kao pojam pre svega teorijska a ne praktična odrednica, to je vic a ne realna mogućnost. Ne zato što Darko Bajić ne zaslužuje da snimi novi film, već zato što je i sam Darko Bajić kao reditelj zapravo skup svih osnovanih i neosnovanih predrasuda koje imamo prema onom periodu srpskog filma kada je ovaj izgubio sav svoj ugled. U tom smislu, čak i stvaranje takvog artefakta kao što je njegov „novi film“ ne bi bilo sporno kao konceptualni čin, jer jednog dana će i od Uwe Bolla neko poželeti novi film, ali sada svakako nije trenutak za to.

Nije trenutak zato što je za dve godine vladavine Đorđa Milićevića, FCS uspeo da uništi srpsku kinematografiju, da od scene na kojoj A2 i IVKOVA SLAVA imaju po 600 000 gledalaca, stvori tržište na kome ČARLSTON ZA OGNJENKU jedva ima 150 000, a NA LEPOM PLAVOM DUNAVU je kruna te vlasti. Te kontroverzne 2006. godine kada je cela „industrija“ bila šokirana konfliktima interesa koji su se dešavali na Konkursu FCS, a u vezi sa filmom NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, FCS nije smogao snage da spreči ovu katastrofu, nego je kao bonus uz ovaj brodolom poslao još i HADERSFILD, a iz te selekcije još uvek ima i jedan naslov čija je sudbina enigma za sve nas.

Ponovo se postavlja pitanje može li se neko ko je tada bio u Komisiji, Upravnom odboru ili na čelu FCSa pozvati na odgovornost posle ovakvih poteza koji pored dalekosežnih posledica na našu kinematografiju imaju i vrlo jasnu materijalnu dimenziju jer je neko dao novac poreskih obveznika ljudima koji očigledno nisu sposobni da urade svoj posao na profesionalnom nivou.

Malo je reći da je Darku Bajiću i posle četvrt veka bavljenja filmskom režijom izmakla ta neuhvatljiva tajna zvana „dobar film“.

NA LEPOM PLAVOM DUNAVU je degradacija mnogih filmskih zanata. Od špice na kojoj su mnoga imena napisana pogrešno, i umesto „a film by“ piše samo „film by“; scenografije – film o putovanju brodom je sniman na brodu a to može da uradi samo neko ko misli da u televizoru žive mali ljudi; preko kostima u kome glumci izgledaju kao ljudi iz nekog neodređenog perioda obučeni u najgorem fundusu kako bi publika mislila da gleda snimanje lošeg filma u filmu o snimanju lošeg filma; muzike u kojoj su umešani kompozitori uvalili svoje restlove ili stare pesme; fotografije koja nema apsolutno nikakav koncept sem da u maniru marginalnih filmova iz našeg detinstva informativno zabeleži šta se u filmu dešava.

Posebnu pažnju zaslužuje scenario nastao po drami Nebojše Romčevića, koji nije mnogo odmakao od pozorišne forme, najbliže poznim nastavcma ŠOVINISTIČKE FARSE, sa sporim, plakatskim scenama koje liče na pozorište kakvo se i u Srbiji sve manje igra, nestručno rešenim protokom vremena usled koga neki junaci nestaju u maniru Šušljika u HADERSFILDu, i naivnom političkom poentom koja je intelektualno razotkrivajuća i svodi se na to da je Zapad truo i hoće da nas kupi a mi smo još gori i besramno im se nudimo.

Međutim, pošto su skupljeni likovi u maniru vica o Slovencu, Bosancu i Srbinu, izabrani od svake nacije po jedan, očigledno je da tekst pretenduje da objasni neka šira regionalna ideološka kretanja u čemu se jasno nadovezuje na BALKANSKU BRAĆU, opskurni film Božidara Nikolića, po scenariju Stevana Koprivice. Pripadnost ovim underground tokovima naše kinematografije ipak nije dovoljna da da učini ovaj Bajićev film ozbiljnijom umetničkom polemikom sa Nikolićevim filmom.

Na kraju nas ipak čeka tračak optimizma i dostojanstva, lik Ane Franić na rastanku obeća liku Mikija Manojlovića, pošto ju je ovaj bespoštedno silovao pred ostalima, da će mu kad-tad opštiti sa majkom. Budući da je prethodne noći ova junakinja ušla u svet prostitucije moguće je da zaista misli na seks sa majkom a moguće je da misli da će Srbi jednog dana, posle višedecenijskog istorijskog procesa uzvratiti Evropi.

Očigledno je Romčević poželeo da na neki način u svom pozorišnom tekstu napravi kopču sa Krležom i Brechtom, međutim od Krleže je preuzeo samo formalnu nezgrapnost njegovih građanskih komada a od Brechta distancu koja nikada nije bila nezgrapna, i vrlo često je sam pisac bivao frustriran time što su elementi njegove veštine nadmašivali političku nameru teksta. Romčević dakle u ovom tekstu nije dostigao svoje uzore a u Bajiću svakako nije imao reditelja koji razume uopšte o čemu se tu radi, već je film snimljen kao da reditelj misli da ovi ljudi stvarno putuju brodom.

Sledeći stupanj je naravno gluma. Glumci su dali sve od sebe da se degradiraju u ovom filmu. Nema više mesta za izjave glumica kako bi se svukle na filmu „ako je urađeno sa ukusom i ako ima opravdanje u priči“. U NA LEPOM PLAVOM DUNAVU su sve svukle pokazavši da ne znaju ni šta je ukus ni šta je dramaturško opravdanje. Nema poniženja u ravni dojenja Lazara Ristovskog u KROJAČEVOJ TAJNI, ali zato film generiše stid čistim kvantitetom.

Publika u Sava Centru je naročito bila na strani Branislava Lečića, nekadašnjeg Ministra kulture, čiji lik pokušava da zavede gazdinog sina kako bi zadržao posao. U scenama pokušaja oralnog seksa, a potom i u sceni devirilizovanja Lečića kada se ispostavi da junak ne može da ima erekciju, publika je zdušno navijala za njega, i u Sali je bilo malo stadionske atmosfere, što sasvim dobro pokazuje koliku su farsu nenamerno snimili ovi ljudi.

Što je najtužnije od svega, sasvim je moguće da bi neki poluobrazovan svet čak možda mogao pomisliti da ovaj film zapravo ima nekakav intelektualni kredo pošto već toliki broj ljudi koji su ga radili jeste. Ipak, film je suviše dosadan i pretenciozan da bi ikakvu indoktrinaciju mogao da ostvari.

Podjednako bizaran detalj je da se u filmu najvećim delom govori na engleskom, a da glume ovi naši glumci koji jedva glume i na srpskom. Mnogi od njih neprikriveno ne znaju engleski i to se vidi. Očigledno je da ovaj film ima internacionalne ambicije, i očigledno su one pale u vodu čim je spao na to da zatvara FEST umesto da ode na neki međunarodni takmičarski festival van zemlje. Kopija koju smo gledali večeras nije bila titlovana ni na jedan jezik, iako se u filmu pored engleskog služe još i nemačkim i srpskim, tako da se na osnovu ove projekcije ne bi moglo reći kom tržištu je film namenjen. Kad je o srpskom tržištu reč, sumnjivo je koliko je naša publika spremna da se odazove domaćem filmu na stranom jeziku, osim ako nije reč o južnjačkim dijalektalnim grupama iz Šotrinih filmova.

Ipak dolazak ovog filma do šire publike je predupređen kusturicijanskim salto mortaleom pošto očigledno ni Bajić ne želi da se odmerava u tvrdoj bioskopskoj igri savremene Srbije već će film prikazivati u Sali bioskopa „Balkan“. Po izboru sale, očigledno je da Bajić nema problem sa tim što su sale u Srbiji loše.

U sadašnjim okolnostima, Novom srpskom filmu pogoduje svaki ovakav debakl oligarha. Prošlo je vreme kada smo imali samilost prema njima i pokušavali da nađemo tračak nade u njihovim postupcima.

Kada se srpski film preporodi, u njemu će sigurno biti mesta za Darka Bajića, jer on nesporno jeste institucija u našoj kinematografiji, ne samo zbog zaista sjajnog SIVOG DOMA već i zbog toga što svako od nas voli na nekom perverznom nivou barem poneki njegov film, što je uvek raspoložen da pomogne mladim rediteljima, i zato što je on u krajnjoj liniji reditelj čije filmove svi vole da mrze. Ipak, ovakvo dekadentno ponašanje može da počne tek kad se naš film malo dovede u red.