KOMEMORACIJA

Popboks je doneo važne informacije vezane sa smrt i ispraćaj Bube Opačića:

Komemoracija povodom smrti Bube Opačića

Gitarista Bajage i Instruktora Ljubiša Buba Opačić preminuo je usled iznenadnog prestanka rada srca, pokazali su zvanični rezultati obdukcije stručnjaka Univerzitetskog kliničkog centra u Mariboru.
Komemoracija povodom smrti preminulog muzičara biće održana u četvrtak, 2. oktobra, od 12 časova u sali zgrade Sokoja u Mišarskoj 12 u Beogradu, objavila je Bajagina promoterska firma Long Play.
Na komemoraciji će govoriti njegovi najbliži saradnici.
Sahrana posmrtnih ostataka Ljubiše Opačića biće održana posle komemoracije na beogradskom groblju Lešće, a tačna satnica sahrane biće naknadno saopštena.
Dolazak na sahranu i komemoraciju najavile su brojne kolege iz Srbije i regiona.
Opačić je iznenada preminuo u subotu u snu u hotelskoj sobi u Mariboru, gde se sa bendom nalazio na slovenačkoj turneji.

POSLEDNJI POZDRAV BUBI

Rasplakala nas je šokantna vest koju smo danas čuli da je sinoć u Mariboru preminuo naš bliski saradnik a pre svega veliki prijatelj Ljubiša Buba Opačić. Preminuo je u snu u Mariboru, za vreme turneje Bajage i Instruktora, čiji je gitarista bio poslednjih sedam godina.

Pored mesta gitariste u našoj najpopularnijoj grupi, Buba se poslednjih godina intenzivno bavio primenjenom muzikom. Prošle godine, njegov rad u reklami za Telekom je privukao veliku pažnju. A ove godine je doživeo dosta uspeha sa skorom za seriju VRATIĆE SE RODE na kome se izuzetno kreativno angažovao. Pred Bubom su se polako otvarale prilike koje bi konačno pokazale njegov veliki kreativni potencijal koji je bio dopunjen njegovim izuzetnim sviračkim umećem. Buba je imao svoj studio Sync the Loop u BIGZu i kroz taj studio prošli su mnogi domaći i strani muzičari. Što se srpske scene tiče, taj studio je ugostio sve najvažnije tipove koji se ovde nalaze. Međutim, pored svih slavnih imena koja su snimala tu, još je važnije to što je Buba jako puno pomagao mladim muzičarima i uvek bio spreman da podrži nove i zanimljive projekte.

Poslednjih godina je sa gitaristom Dragutinom Jakovljevićem radio zanimljiv projekat Ekustik u kome su pokušavali da spoje elektronsku i živu muziku na jedan svež i scenski atraktivan način.

Mi smo Bubu upoznali pre godinu i po dana kada je radio muziku za naš kratki film DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN. Još u toj prvoj saradnji videli smo da je reč o čoveku koji je vrhunski profesionalac i znalac i znatno je pomogao našem filmu kroz svoju muziku. Nadali smo se da ćemo sarađivati i na novim stvarima i da će buduće stvari koje mi budemo radili biti na podjednako visokom nivou kao i ono što je on pružao.

Tokom ove saradnje smo se sprijateljili, tako da je Danilo u Bubinom studiju potom snimao neke sagovornike za svoj dokumentarni film TOMA a zatim smo sarađivali i na skoru za film MONTE PUTTANA koji je Danilo snimao u okviru jednog workshopa ali mu je Bubina muzička oprema dala zaista profesionalnu muzičku dimenziju i znatno ga unapredila.

Buba je inače bio veliki filmofil. naročito je voleo eksperimentalne i dokumentarne filmove i želeo je da snimi dokumentarni film u kome je želeo da traži ciganske muzičke korene na potezu od svog rodnog Vranja do Indije.

Poslednja saradnja koju smo imali sa Bubom bila je jedna potpuno bizarna i entuzijastična akcija oko snimanja pesme za grupu Nimani Teenage Riot u kojoj rade Ivan Velisavljević i Dimitrije. Buba je radio aranžman i produkciju pilot singla sa kojim su želeli da se predstave i nadali su se da ako ta pesma prođe možda zajedno rade i album.

Nažalost, do te saradnje nikada neće doći.

Žao nam je što smo izgubili jednog divnog prijatelja, čoveka koji je verovao u nas, bio sklon eksperimentima, pun vedrine i entuzijazma, zdravog smisla za humor. Umesto da se zatvori u kulu od bjelokosti kao gitarista našeg najvećeg rokenrol benda, Buba je upravo suprotno najviše podržavao nove ideje i alternativna stremljenja baš kad je bio na vrhuncu.

Bubo, neka ti je laka zemlja.

Datum i mesto Bubine sahrane će naknadno biti objavljeni. Obavestićemo vas blagovremeno.

INTERVJU-MILOŠ BRANKOVIĆ

Na ovoj adresi možete pročitati intervju koji su Novi Kadrovi uradili sa rediteljem MILOŠA BRANKOVIĆA Nebojšom Radosavljevićem Čupkom, u kome razgovaraju o nasilju, seksu, srpskoj kinematografiji, muzičkim spotovima, levici i desnici, homofobiji, praškoj školi, Laibachu, razlici između kompromisa i ustupka, posrnuću reditelja-disidenata i tome šta su mu tata i mama rekli kad su pogledali film.

ZA TREN OKA

Danas je promovisano novo izdanje Filmskog centra Srbije, esencijalna knjiga ZA TREN OKA: PERSPEKTIVE FILMSKE MONTAŽE Waltera Murcha. Murch je čuveni holivudski montažer, jedan od gurua Novog Holivuda i ključni saradnik Francisa Forda Coppole. Ova knjiga je zanimljiva ne samo za one koji se bave filmom već i za ljude koji tek žele da se upoznaju sa samom prirodom medija a naročito montaže koja predstavlja možda i najznačajniju fazu u nastanku filma. zaista su retke knjige koje u sebi na ovaj način spajaju stručnost i komunikativnost, tako da dobija našu punu preporuku.

SONJA SAVIĆ (1961-2008)

Sinoć smo saznali tužnu vest da se upokojila Sonja Savić, jedna od poslednjih velikih filmskih zvezda bivše Jugoslavije. Sonja Savić je svojim radom obeležila jugoslovensku kinematografiju i bila je jedan u saučesnika u nekim od najznačajnijih ostvarenja u njenoj istoriji. Ostvarila je brojne uloge među kojima će se svakako izdvojiti njen kontinuirani rad sa Mišom Radivojevićem, između ostalog u filmovima UNA i ŽIVETI KAO SAV NORMALAN SVET; zatim uloga Pevačice u filmu ŽIVOT JE LEP Bore Draškovića za koji je osvojila nagradu u Veneciji; kultne role u urbanim klasicima DAVITELJ PROTIV DAVITELJA, KAKO JE PROPAO ROKENROL i MI NISMO ANĐELI; izuzetno popularna uloga u filmu ŠEĆERNA VODICA Bate Prelića; poslednji relevantni radovi u Sloveniji sa Janom Cvitkovičem u filmovima KRUH IN MLEKO i ODGROBADOGROBA; i konačno njena metafilmska testamentarna uloga u JUGU JUGOISTOKU Milutina Petrovića.

Pored filma, Sonja Savić je bila prisutna i na umetničkoj, alternativnoj i pozorišnoj sceni i smatra se jednom od ikona jugoslovenskog Novog Talasa.

U svojim javnim nastupima bila je vrlo iskrena i uvek spremna da započne zanimljivu i hrabru polemiku, za razliku od većine drugih kolega koji su slabo koristili javne istupe da pokrenu ozbiljna pitanja.

Napustila nas je jedna od ličnosti koja je doprinela sjaju jugoslovenskog filma i njegovoj veličini. Neka joj je laka zemlja.

HOĆETE LI DA?

Hoćete li da pre svih ostalih pogledate MILOŠA BRANKOVIĆA Nebojše Radosavljevića koji kreće u bioskope 25. septembra? U 11h u Tuckwoodu u subotu?

Ako je odgovor DA, pošaljite nam mail na ovu adresu sa imenom i prezimenom i 10 najbržih će dobiti po jednu kartu za film.

Vidimo se u subotu.

SAMO DA JOJ ČUJEMO GLAS

Odavde možete skinuti intervju sa našom omiljenom rediteljkom Kathryn Bigelow koji je zajedno sa scenaristom i publicistom Mark Boalom dala u Torontu povodom premijere svog novog filma THE HURT LOCKER.

RTS vs NEMEČEK

Polemika započeta u e-novinama se nastavlja. Pažljivo pročitajte i nastavak, RTS je dogovorio jednim prilično neformalnim pismom.

UNDERCOVER DOBA

Doba Nevinosti je uspelo da infiltrira svog operativca u samu srž najsubverzivnije linije jugoslovenskog filma. Ono što nije uspelo Službi državne bezbednosti uspelo je našem blogu. Imamo izveštaj sa snimanja novog filma Želimira Žilnika, na kome je dostignuta kritična masa pred eksploziju pošto je pored reditelja na setu bio i Lazar Stojanović, najveća žrtva titoističkog obračuna sa Crnim Talasom, jedini naš reditelj koji je robijao, i mlada garda srpske levice.

Raduje nas što smo na setu videli da je Žilnik u punoj formi i da je još uvek duhom najmlađi reditelj u našoj kinematografiji koji nije slučajno i dalje jedan od naših najrelevantnijih autora u svetskim okvirima.

Dok čekamo novi Žilnikov film u šake treba uzeti knjigu Bogdana Tirnanića CRNI TALAS i podsetiti se svega šta su ovi ljudi radili u periodu kada su učinili našu kinematografiju jednom od najuticajnijih u svetu.

Evo izveštaja:

Inspirisan zrenjaninskim radnicima koji su nakon višegodišnje borbe uspeli da ponište privatizaciju i povrate vlasništvo nad fabrikom, Želimir Žilnik ovih dana snima film pod radnim nazivom „Kako je divlji kapitalizam proždrao truli socijalizam“. Pored „tranzicionih gubitnika“, Žilnik analizira trenutnu transformaciju srpskog društva kroz prikaz potomaka stare građanske klase i njihovih napora za povraćaj nacionalizovane imovine sa jedne strane i novopečene buržoazije, proistekle iz ognja ratova devedesetih i mutacije eks-titoističke birokratije, sa druge.

Protekli vikend, Doba Nevinosti bilo je na beogradskom setu filma sa Žilnikovim saradnicima, Lazarom Stojanovićem i ekipom levičarskih aktivista. Pešcane dine u Luci Beograd pred sumrak, bile su poprište verbalnog obračuna između bivšeg disidenta, dokazanog liberala koji se vraća iz Amerike privučen promenama u zemlji i povraćajem dedovine (koga igra Lazar Stojanović) i uređivačkog odbora lokalnog revolucionarnog časopisa (koji igraju Beogradski politički i kulturni aktivisti sa „krajnje levice“).

U ovoj sceni, Stojanović, kroz svog sina koji je član redakcije, pravi „nepristojnu ponudu“ lokalnim levičarima, stavljajući im na raspolaganje pozamašnu sumu novca dobijenu kroz proces restitucije. Članovi redakcije se u početku između sebe žučno raspravljaju o tome da li prihvatiti novac i u koju svrhu ga upotrebiti (redakcija se naime cepa na „kulturnu“ frakciju koja zeli da organizuje konferenciju o posvećenu sećanju na koncept socijalističkog građanstva u Tuzli i „političko“ krilo koje insistira na organizovanju pan-Balkanske kampanje protiv Evropske Unije i NATO).

Iznenada, iza horizonta se pojavljuje figura omrznutog mecene koji ušeta u skup i okupljene drugove kroz niz provokativnih komentara podseti na delikatnost situacije u kojoj su se našli. Imali smo prilike da se na licu mesta uverimo u potentnost Žilnikove tehnike „odglumljenog dokumentarizma“ jer se tenzija sa seta nastavila još neko vreme nakon završetka snimanja debatom između starih i novih disidenata uz piće i pečeni krompir u kafani Stara Hercegovina. Koliko smo čuli Žilnik sa ekipom u narednim danima nastavlja put Tuzle...

MLADIĆU MOJ

Današnje novine donose jednu zaista senzacionalnu vest:

Piratskom čaršijom i među beogradskim filmofilima, snažno je odjeknula vest da je pre neki dan uhapšen jedan od najpoznatijih beogradskih pirata Boža Vragović. Iako je bilo raznih antipiratskih akcija, nikada nije bilo ovako žestokih udara. Ipak, ubrzo se ispostavilo da Vragovićev greh nije bilo to što je piratirao već za koga je to radio.

„Utamničili su me jer sam diviksima snabdevao generala Ratka Mladića“, suvo kaže Vragović. Njegovo hapšenje bilo je deo akcije pritiska na mrežu jataka koji su obezbeđivali sakrivanje haškog optuženika.

„General je veliki filmofil, gleda filmove na svom laptopu i ima solidnu kolekciju naslova. Omiljene filmove čuva na hard disku a one koji su na ostalim medijama obično ostavlja za sobom u kućama u kojima je boravio da ne bi vukao prevelik prtljag.“

Vragović nam kaže kako je, sasvim očekivano, Mladić fan visokooktanskih akcionih filmova. „Voli samo probrane stvari „Bornovu nadmoć“ Pola Gringresa i „Kraljevstvo“ Pitera Berga čuva na hard disku.“ Pored filmova, jako voli i serije. „HBO serije guta u jednom dahu- „Big Love“ obožava, a na serije se navukao preko „24“ koju mu je preporučio njegov dugogodišnji saradnik general Tolimir“.

„Svaki put kad sam mu donosio diskove, voleo je da prodiskutujemo o novim filmovima i serijama, jako je otvoen za predloge“, naglašava Vragović. „Mislio sam da će mu se dopasti novi talas ruskog žanrovskog filma koji predvodi Timur Bekmambetov ali ostao je prilično hladan na to.“ Ipak, od vanholivudskih filmova Mladić rado gleda južnokorejsku produkciju. „Odlepio je na „Host“ i kad me je zvao da naruči naredio mi je da mu nabavim sve od tog reditelja. Moram priznati, malo me je bio uhvatio strah, iako sam znao da je to samo šala“, ispoveda se Vragović, diler diviksa sa najopasnijim klijentom.

Kad je reč o omiljenim autorima najtraženijeg Srbina, Vragović kroz smeh priča anegdotu – „Odem ja kod Mladića da mu odnesem filmove i ispričam mu kako će Džon Mektirnan morati na robiju zbog prisluškivanja bivše žene. A on mi kaže, „Ako imaš načina, javi mu da dođe da se krijemo zajedno“. Mnogo voli Mektirnana.“ Vragović kaže da je slično reagovao i kad je čuo da Vesli Snajps mora u zatvor, „Ako Amerika juri mene, Džona Mektirnana i Veslija Snajpsa, znači da radim pravu stvar.“

„Poslednjih meseci se stalno raspitivao kad ću mu nabaviti novi film Ketrin Bajglou "Hurt Locker“, kaže Vragović. „Često je umeo da se našali da je Ketrin Bajglou prestala da režira 2002. godine posle filma „K-19“ a da je i on tada prešao u ilegalu, i da je to što se ona sada vraća neka vrsta poziva da i on treba da izađe u javnost.“ Vragović kaže da mu je Mladić u više navrata govorio da je Ketrin Bajglou „njegov tip žene“ i da ga podseća na Biljanu Plavšić „iz najboljih dana“.

„Ako mi je ičeg žao“, završava Vragović, „to je što ipak ja neću biti taj ko će generalu doneti novi film Ketrin Bajglou. Ipak, stari je to filmofil a oni znaju kako da dobiju ono što žele“, zaključuje sa osmehom.

DINO DVORNIK R.I.P.

7. septembar 2008. Beta, Tanjug.
Preminuo Dino Dvornik
U Zagrebu je preminuo Dino Dvornik, jedan od najpopularnijih pevača zabavne muzike u Hrvatskoj.
Dvornik je, pod još nepoznatim okolnostima, umro u svom stanu u Zagrebu, u 45. godini, potvrila je policija, a lokalni mediji preciziraju da ga je supruga zatekla mrtvog u krevetu kada je htela da ga probudi. Dvornik je rođen 20. avgusta 1964. godine u Splitu, a ostavio je dubok trag na hrvatskoj muzičkoj sceni. Autor je nekoliko desetina hitova, poznatih i na prostoru cele bivše Jugoslavije, a dobitnik je više muzičkih nagrada i priznanja. Ostvario je i nekoliko glumačkih uloga u filmovima, a posebno zapaženu u nedavnom filmu Arsena A. Ostojića "Ta divna splitska noć", a 2006. godine je zajedno sa suprugom Danijelom i kćerkom Elom bio učesnik vrlo gledanog "rialiti-šoua" pod nazivom "Dvornikovi", po uzoru na kultni britanski rialiti-šou "Osborni" (The Osbournes). Dino Dvornik je bio poznat i po dugogodišnjoj borbi sa zavisnošću od alkohola i droge što je u nekoliko navrata i javno priznao. Bio je sin nedavno preminulog legendarnog glumca Borisa Dvornika, koji je umro 24. marta ove godine, u 64. godini, od srčanog udara.

Mi ćemo se od Dina oprostiti besmrtnim stihovima grupe Prti Bee Gee koje bi Dino sigurno voleo...

hromirana gija, keš, ulica mi škola

kao malog plašila me "vera variola"

po pajdo sam išo kod sulje u zvornik

na šemi bio rundek a i dino dvornik

NICK AND NORAH'S YUGO

Yugo koji glumi auto ikone američke teen komedije Michael Cere u novom filmu NICK AND NORAH'S INFINITE PLAYLIST je najbliže što će Srbija prići ovom žanru u predstojećem periodu. Ako uzmemo obzir da i Metallica u novom spotu ima Yugo, moglo bi se reći da ovo vozilo ima veliki revival u američkim pokretnim slikama.

Veroljubu Stevanoviću, gradonačelniku Kragujevca, bi bolje bilo da je finansirao neki film sa Michael Cerom ili barem organizovao koncert Metallice nego što državnim novcem finansira ultraprofitabilnu šund seriju SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA.

OD ĐENKE DO MILOŠA

Početak snimanja SRPSKOG FILMA Srđana Spasojevića i očekivanje premijere ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE Mladena Đorđevića učinili su da se porno industrija nađe u žiži interesovanja mladih srpskih filmotvora koji tek ulaze u kinematografiju. Uostalom, početkom 2005. godine sam Mladen Đorđević je u svom dokumentarnom filmu MADE IN SERBIA napravio senzacionalan ekspoze srpske porno industrije i ne samo da je zabeležio sve njene bizarnosti i kontradikcije već je uspeo da čita srpsko društveno stanje kroz pornografiju.

Sličnu nameru imaju i ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE i SRPSKI FILM. Međutim, ova dva naslova iako u domenu igranog filma stoje kao najstudiozniji pokušaji tematizovanja pornografije, nisu prvi i jedini srpski i jugoslovenski filmovi koji se bave ovim miljeom.

Jedan od najomiljenijih junaka iz jednog od najomiljenijih jugoslovenskih filmova u istoriji je pornograf. To je narabno Đenka iz filma MARATONCI TRČE POČASNI KRUG. U tom smislu je činjenica da Đenku igra Bora Todorović a da porno glumca Miloša u SRPSKOM FILMU igra njegov sin Srđan vrhunska filmofilska posveta.

Pornografska underground scena postojala je u predratnom Beogradu i činile su je razne Đenke. Međutim, do tematizacije pornografske scene dolazi prilično rano u kinematografiji socijalističke Jugoslavije. Tako recimo u filmu POSLEDNJI KOLOSEK Žike Mitrovića iz 1956. godne, železničari lopovi kradu između ostalog i neke pornografske slike. Distribucija pornografije na VHSu pomogla je uspostavljaju internacionalne dominacije ovog biznisa i apsolutnoj demokratizaciji ovog žanra. Dok su još porno filmovi na VHSu bili raritet trgovina njima se pominje u filmu MOLJAC Miće Miloševića, u sceni kada Neša Leptir nudi Ljubi Moljcu pornić na temu Snežane i sedam patuljaka u kome su patuljci crnci. U DIPLOMI ZA SMRT Živorada Tomića iz 1989. godine, jedan od junaka je pionir videoklubaštva u Zagrebu i ucenjen je zbog distribuiranja pornografije.

Kada je reč o konceptu porno snimaka, oni se opet javljaju kod Žike Mitrovića u filmu NOŽ gde se osammilimetarskom kamerom snima razvratni žur u kući slavnog pevača.

A onda dolazimo i do Đenke i snimanja porno filma sa Mirkom i Kristinom koje je ostalo jedna od najradije citiranih scena među narodom ali se novinari retko sete da je apostrofiraju kad krene da se govori o prikazima pornografije u jugoslovenskom filmu. Moguće je da primese tako ekskluzivnog žanra retko traže kod ugldnih autora kao što je Slobodan Šijan i u popularnim naslovima kao što su MARATONCI ali evidentan je snažan uticaj Russa meyera na ovog reditelja i to upravo u naslovima koje u Srbiji obavezno gleda i staro i mlado.

Sa početkom raspada SFRJ, pornografija postaje simbol moralnog i ljudskog srozavanja na ovim prostorima. Iz tog stava upravo dolazi i najradikalniji prikaz snimanja porno filma u našoj kinematografiji a to je golden shower scena u DRŽAVI MRVIH Živojina Pavlovića. Za razliku od šaljivih scena poput Đenkine ili onih u MALOJ NOĆNOJ MUZICI Dejana Zečevića, Pavlović koristi porno industriju kao simbol srozavanja junaka i pokazuje prezir prema porno filmu.

U tom ključu nastupaju i regionalni naslovi poput PORNO FILMA Damjana Kozolea i ovogodišnjeg NIJE KRAJ čiji se junaci bave pornografskim poslovima, pritisnuti krizom a ishod je tragikomičan.

Iako dakle jugoslovenski film ima raznovrsnu tradiciju tematizovanja pornografije, od SRPKSOG FILMA i ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE se očekuje da ovu temu dignu na još viši nivo i da kako u značenjskom tako i u estetskom smislu prevaziđu prethodnike.

B14 SET REPORT

Danas je u pravom gerilskom maniru naša tročlana ekipa koju su činili Danilo, Dimitrije i Đorđe posetila set filma BANLIEUE 14, nastavka kultnog akcijaša BANLIEUE 13 o kome smo ranije pisali. Imali smo sreće da se nastavak ovog izuzetno zabavnog filma snima u Srbiji i da možemo da posetimo set. Naši jataci su nam javili gde se nalazi set ali kada smo se našli na samoj lokaciji bili smo on our own, duboko na tajnom zadatku.

Danas su snimane scene egzodusa stanovnika iz geta. Koliko smo shvatili od priča ljudi na setu, jedna od tačaka zapleta u novom filmu biće priča o korporaciji koja želi da raseli geto kako bi u njemu sagradila nove zgrade.

Film je danas sniman u fabrici IMT. Fabrika je u prilično lošem stanju, i pored statista koji su u ritama da bi igrali izgnanike, fabričkim krugom se kreće i priličan broj beskućnika u ritama tako da u fabričkom krugu nije do kraja jasno gde se završava fabrička zgrada a počinje set i koji su ljudi statisti a koji stanuju u okolini. Moglo bi se reći da je ljude i zgrade u ovom kraju Novog Beograda život već prilično našminkao, tako da su samo male intervencije bile potrebne da ovo zaliči na apokaliptični pejzaž Pariza budućnosti.

Kao i uvek na snimanju, vrlo je zanimljivo iza kamere pošto imate prilike da vidite grupu statista skinheda kako miroljubivo sede u hladovini, ili grupu statista koji igraju neke futurističke specijalce kako se opuštaju slušajući Seju Kalača.

Pošto je geto etnički obojen, dosta statista čine Kinezi, i ekipa filma nam kaže da su imali muke da ih nađu. Isto tako deo statista čine Afrikanci, a ima i onih u arapskoj odeći. Specijalci su opremljeni oklopnim vozilima koja su u stvari prefarbana jugoslovenska borna kola, i plastičnim rplikama futurističkih pušaka.

Ljudi iz ekipe su oduševljeni Cyril Rafaellijem koji je pokazao zašto je jedan od najvećih majstora za fizičku akciju u savremenom filmu. Mi smo ga videli u jednoj mirnoj sceni, kada prolazi kroz masu sa drugim glavnim glumcem Davide Belleom. Belle je poznat kao tip koji je izmislio parkour. S druge strane, što se filma tiče, Raffaelli je još bitniji pošto je posle B13 postao internacionalna zvezda tako da je već otišao u Holivud i radio kao stunt coordinator u HULKu koji je režirao njegov mentor Louis Letterier i glumio gipkog asasina u LIVE FREE OR DIE HARD. U pravom paparazzo maniru, Đorđe je danas uspeo da privoli par Cyrilovih fotki na hard disk svog fotoaparata. U svakom slučaju Cyril je nodvojiv deo savremenog uspona francuskog akcionog filma i reditelja kao što su Letterier ili Pierre Morel koji je radio B13. Ukoliko i naši kaskaderi budu učestvovali na snimanju siguno će imati šta da nauče od Cyrila i Davida.

Inače, ulazak na set je vrlo rigorozno kontrolisan, potrebne su razne dozvole tako da o ovom snimanju nije bilo previše izveštaja. Reditelj filma je Patrick Alessandrin koji je jako dugo radio kao asistent Luca Bessona. Ovo mu nije prvi film ali je prvi projekat koji radi u akcionom žanru.

Inače, važno je naglasiti da je francuski žanrovski film već nekoliko puta koristio Beograd kao set, u tom smislu najvažniji naslov je LE PRIX DU DANGER Yves Boisseta koji mnogi smatraju pretečom RUNNING MANa.

U danima koji predstoje okačićemo još fotografija koje je napravio Đorđe.