Tuesday, August 26, 2008
ENTOURAGE PROMO
7. septembra počinje peta sezona naše omiljene serije ENTOURAGE. Pogledajte animirani promo za novu sezonu.
Monday, August 25, 2008
DANI UŽASA I RAZONODE
Sigurno vas je zanimalo šta imamo da kažemo o ovoj vesti koja nas je obradovala pre nekoliko dana:
BEOGRAD, 19.08.2008
Beta
BEOGRAD, 19.08.2008
Beta
Ministar kulture imenovao savetnike
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić imenovao je za specijalne savetnike Gorana Markovića i Zorana Hamovića, saopštilo je danas to ministarstvo
Marković je filmski i pozorišni reditelj, a Hamović je vlasnik izdavačke kuće "Klio".
Marković je filmski i pozorišni reditelj, a Hamović je vlasnik izdavačke kuće "Klio".
U svetu kada se desi neka pljačka, običaj je da policija napravi konferenciju za štampu. U srpskoj kinematografiji je obrnuto, posle pljačke obično lopovi prave konferenciju za štampu.
O ovoj vesti najbolje govori ideja da razmišljamo o tome da pokrenemo jednu jedinstvenu manifestaciju u svetskim okvirima koja bi se zvala Festival usmenog filma na kojoj bi učestvovali filmski autori i pred publikom prepričavali kakav bi film želeli da snime. Sigurno je da bi takav festival bio zanimljiviji od popularne Turneje četiri skakonice (Novi Sad, Sopot, Vrnjačka Banja, Niš) i da bi se publika više zabavljala.
Uostalom, više pažnje privlače neki filmovi koji ne postoje poput VELEBITA nego neki naslovi koje oni žele stvarno da snime što dovoljno govori o potpunom idejnom porazu njihove opcije. na svu sreću, način na koji snimaju filmove kao roditeljski greh prati i kvalitet njihovih projekata.
Ipak, takvu manifestaciju nećemo pokrenuti zato što koliko god užasa oni izliju na nas, zauvek će ih progodniti naši nenamireni projekti koje ćemo mi uprkos svemu snimiti. Za početak ćemo uprkos svemu snimiti ŠIŠANJE.
Wednesday, August 20, 2008
Tuesday, August 19, 2008
NAJSKUPLJI JUGOSLOVENSKI FILM SVIH VREMENA
Evo jedne zanimljive vesti iz dašanjih novina:
Ovih dana je na obroncima Durmitora prava filmska atmosfera. Daleko od očiju javnosti počela je izgradnja scenografije za najskuplji jugoslovenski film ikada, koji će u koprodukciji snimiti Srbija, Hrvatska, Bosna i Slovenija. Reč je o filmu VELEBIT, spektaklu koji će režirati Uroš Stojanović, autor najskupljeg srpskog filma ČARLSTON ZA OGNJENKU.
Iako se scenario drži pod ključem i samo po segmentima se deli glumcima za audicije, uspeli smo da saznamo da je reč o akcionom spektaklu koji govori o ex-jugoslovenskoj verziji Kapetana Amerike, Velebitu, mladom skojevcu koji posle trovanja snažnom rakijom razvija supeherojske moći i postaje Velebit, jugoslovenski superheroj koji je pomagao partizanima u borbi protiv Nemaca i Hrvata, a kasnije posle rata učestvovao u obnovi zemlje koristeći svoju nadljudsku snagu. Posle brionskog plenuma 1966. godine, Velebit postaje žrtva zavere samog vrha CK i završava okamenjen na dnu tuzlanskog rudnika. A onda ga, u sadašnje vreme probude novi radovi u rudniku, Velebit izlazi na površinu i šokiran onim što je zatekao od zemlje koju je oslobađao i gradio počinje da ponovo uspostavlja red.
"Mislim da srpski scenaristi nisu dorasli ovom projektu, ni zanatski ni ideološki", kaže Stojanović. Zato je kao scenarista angažovan Endrju Kevin Voker koji je sa timom jugoslovenskih istoričara i prevodilaca napisao ovaj scenario. Iako je najpoznatiji po scenariju za film "Sedam", Voker je u svetu stripa poznat i kao pisac kultnih ali nesnimljenih scenarija za "X-Men" i "Betmen protivu Supermena". Stojanović nam kaže da jedva čeka da svetlost dana ugleda mejking of "Velebita" u kome je dokumentovan susret Endrjua Kevina Vokera i Branka Kitanovića, predsednika Nove komunističke partije Jugoslavije.
"Dopadaju mi se filmovi Hajrudina Krvavca", kaže Voker, "i hteo sam da malo te atmosfere donesem u savremene okolnosti. Uroš je vizuelno talentovan reditelj i čini mi se da će on da napravi nešto što do sada nije viđeno."
U najužem izboru da zaigraju Velebita nalaze se Sebastian Kavaca i Tarik Filipović, dok je Goran Višnjić otpao zbog ranije ugovorenih obaveza prema jednoj američkoj seriji. "Goran bi još pojačao konkurenciju", kaže Stojanović i najavljuje da će se do kraja septembra znati ko će igrati Velebita. Doduše, zna se ko će igrati Velebita pre ispijanja moćne rakije, to će biti Nikola Rakočević, koga Stojanović samouvereno naziva "srpskim Džejms Mekevojem."
Očigledno je srpski Mekevoj našao svog Bekmambetova, reklo bi se po prvim storibordovima koje smo videli i koji se odnose na scenu kada Velebit obara nemačke avione prilikom desanta na Drvar. Producenti VELEBITA su u pregovorima sa velikim američkim strip kućama DC i Marvel oko eventualnog gostovanja Velebita u nekom od njihovih stripova a da uzvratni kameo u filmu ima neko od njihovih junaka.
"Ovaj film je smešten u svet u kome supeheroji postoje. Za sada su neki strip scenaristi kao Grent Morison i Mark Milar pokazali izuzetno interesovanje za lik Velebita i sviđa im se njegov tzv. oridžin stori, i smatraju da je inspirativan. Voleli bismo kada bi se on pojavio u nekom njihovom stripu a da mi u filmu imamo nekog njihovog junaka." Ipak, čak i da od kameo uloge ne bude ništa, Morison je potpisao ugovor da napiše ciklus od tri strip epizode o Velebitu koje će izaći u Srbiji tri meseca pre premijere, da bi seriju posle preuzeli srpski scenaristi. Saundtrek album koji radi Goran Bregović izaći će mesec dana pre premijere. "Ovo kao da je film o meni", kaže popularni Brega dok se sprema za seriju koncerata u Grčkoj. "sada slušam teme iz Supermena i gledam ima li šta da se ukrade", naglašava kroz smeh stari šmeker.
Film će doživeti premijeru u januaru 2010. godine simultano u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani.
Saturday, August 16, 2008
TOMISLAV PINTER R.I.P.
Napustio nas je još jedan velikan jugoslovenskog filma, hrvatski direktor fotografije Tomislav Pinter. Preminuo je u 82. godini a iza sebe je ostavio ogroman opus koji ga čini najčuvenijim snimateljem u istoriji našeg flma. Među naslovima koje je snimio izdvajaju se klasici DVOSTRUKI OBRUČ Nikole Tanhofera, TRI i SKUPLJAČI PERJA Saše Petrovića, BREZA Anta Babaje, BITKA NA NERETVI Veljka Bulajića, DOVIĐENJA U SLEDEĆEM RATU Živojina Pavlovića, SAMO JEDNOM SE LJUBI Rajka Grlića, MONTENEGRO i MANIFESTO Dušana Makavejeva, GLUVI BARUT Bahrudina Čengića... Naše detinjstvo obeležio je kao DP serije DIRTY DOZEN a fanovi horora ga pamte po naslovima MASK OF MURDER i TRANSYLVANIA 6-5000. O Pinterovoj reputaciji mnogo govori činjenica da su ga njegove kolege Aleksandar Petković (HAJDUK, TAMO I NATRAG) i pet puta nominovani za oskara Caleb Deschanel (CRUSOE) angažovali da im bude DP. Verovatno najčuveniji filmovi koji je radio van SFRJ bili su VIZI PRIVATI, PUBBLICHE VIRTU Miklosa Jancsa i STEPPENWOLF Fred Hainesa.
ČESTITKE ZA MILORADA ČAVIĆA
Jutrošnja spektakularna trka na 100m butterfly izazvala je reakcije širom sveta, čak i među filmskim sajtovima o čemu najbolje svedoči kolumna Harry Knowlesa. Čestitamo Miloradu Čaviću na sjajnoj borbi koju je pružio, na prvoj medalji koju je doneo samostalnoj Srbiji, i radujemo se što je baš on, kao osvedočeni patriota ostvario ovaj istorijski uspeh. Najbolji izveštaj sa ove trke naravnmo da nećete naći na srpskom, već na engleskom. Uživajte!
Thursday, August 14, 2008
Wednesday, August 13, 2008
VRNJAČKA BANJA 2008
Danas su objavljeni pobednici Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Treću nagradu osvojio je ČETVRTI ČOVEK Dejana Zečevića i Bobana Jevtića.
Specijalnu nagradu osvojio je MILOŠ BRANKOVIĆ Nebojše Radosavljevića.
Prvu nagradu osvojio je scenario za film LJUBAV I DRUGI ZLOČINI koji su napisali Stefan Arsenijević, Bojan Vuletić i Srđan Koljević.
Drugu nagradu osvojio je PRINC OD PAPIRA Vladislave Vojnović.Treću nagradu osvojio je ČETVRTI ČOVEK Dejana Zečevića i Bobana Jevtića.
Specijalnu nagradu osvojio je MILOŠ BRANKOVIĆ Nebojše Radosavljevića.
Žiri je zasedao u sastavu Vladimir Blaževski, reditelj i scenarista; Vule Žurić, književnik; i dramski pisac Dušan Spasojević.
Žiri u sastavu Goran Gocić, Vuk Pavlović i Srđan Savić dodelio je nagradu FIPRESCI filmu ČETVRTI ČOVEK.
Monday, August 11, 2008
JIGSAW LOUNGE
Naš drug Vladan Petković je za ugledni sajt Jigsaw Lounge uradio tekst u kome poredi stanje u srpskoj i hrvatskoj kinematografiji. Iako se oko određenih naslova ne slažemo sa Vladanovom procenom, a oko nekih smo u potpunoj suprotnosti, zanimljivo je videti na jednom mestu šta nude ove dve kinematografije.
VLASTIMIR GAVRIK (1928-2008)
Danas nas je napustio jedan od najvećih scenografa u istoriji jugoslovenske kinematografije, Vlastimir Gavrik. Njegov rad počeo je još 1953. godine u filmu DALEKO JE SUNCE Radoša Novakovića, a jugoslovenmskku kinematografiju zadužio je radom na scenografijama za KAPETAN LEŠI, OPERACIJU BEOGRAD, BRAT DOKTORA HOMERA, SALAŠ U MALOM RITU, CRNI BOMBARDER i UNDERGROUND. Pošto su se u njegovo vreme u Jugoslaviji snimale i brojne koprodukcije, Vlastimir Gavrik je radio i na naslovima kao što su MICHAEL STROGOFF, THE LONG SHIPS, BUNKER PALACE HOTEL i KABUTO a za TV film ESCAPE FROM SOBIBOR bio je u ekipi nominovanoj za Emmy.
Saturday, August 09, 2008
HUPER
Izašao je novi HUPER. A u njemu se stvari samo unapređuju u odnosu na prethodni broj. Sada više nema sumnje da je HUPER najbolji srpski magazin o pop kulturi i da je ostalo još jako malo eksperata koji u njemu ne pišu. Tematski, ovaj HUPER govori o Letu Ljubavi i donosi presek ovog fenomena kroz istorijski pregled, muziku i filmove. Zatim tu je tekst Miloša Cvetkovića o Terry Gilliamu. Tu je tekst Meha Krljića o superherojima na filmu. Tu je lista Maje Uzelac. Tu su muzičke i filmske kritike. Priča o glumcima koji nisu dočekali premijeru svojih filmova inspirisana slučajem Heath Ledgera. Recenzije DVDova koje piše Miško Bilbija, za one malo starije čitaoce.
A kao naročita poslastica za sve ljubitelje YU WAVEa, tu je intervju koji su Ivan Velisavljević i Dimitrije napravili sa Kikijem Lesendrićem!
Thursday, August 07, 2008
OPSADA KANLI KULE
B92 je preneo vest o ishodu ovogodišnjeg hercegnovskog festivala. Komentari su suvišni.
Nagrade hercegnovskog festivala
Reditelji filmova "Moram spavat anđele" Dejan Aćimović i "Ja sam iz Titovog Velesa" Teona Strugar Mitevska podelili su ovogodišnju nagradu "Zlatna mimoza" za najbolju režiju na 22. festivalu filmske režije u Herceg Novom.
Ova dva filma, prema obrazloženju žirija čiji je predsednik Lordan Zafranović a članovi Dinko Tucaković i Nikola Vukčević, svaki na svoj način "autorski originalno a bioskopski efektno, predstavljaju vrh režijskog izraza na ovom festivalu". Mitevska je dobitnica i Nagrade direkcije 22. hercegnovskog festivala filmske režije, koja je ustanovljena u znak sećanja na Milana Žmukića, osnivača filmskog festivala u Herceg Novom.
Reditelji filmova "Moram spavat anđele" Dejan Aćimović i "Ja sam iz Titovog Velesa" Teona Strugar Mitevska podelili su ovogodišnju nagradu "Zlatna mimoza" za najbolju režiju na 22. festivalu filmske režije u Herceg Novom.
Ova dva filma, prema obrazloženju žirija čiji je predsednik Lordan Zafranović a članovi Dinko Tucaković i Nikola Vukčević, svaki na svoj način "autorski originalno a bioskopski efektno, predstavljaju vrh režijskog izraza na ovom festivalu". Mitevska je dobitnica i Nagrade direkcije 22. hercegnovskog festivala filmske režije, koja je ustanovljena u znak sećanja na Milana Žmukića, osnivača filmskog festivala u Herceg Novom.
"Srebrna mimoza" za režiju pripala je Darku Bajiću za film "Na lepom plavom Dunavu" jer, kako smatra žiri, "Bajić ovim filmom potvrđuje ulogu jednog od vodećih autora srednje generacije, majstorski vlada svim aspektima zanata i jednu žestoku priču uspeva da približi najširoj publici".
"Bronzanu mimozu" su podelili Stefan Arsenijević za ostvarenje "Ljubav i drugi zločini" i Marija Perović za film "Gledaj me". Arsenijević je u svom prvom dugometražnom filmu na superioran način demonstrirao poznavanje svih atributa rediteljskog posla i gradi pitak i već prepoznatljiv stil, navodi se u obrazloženju žirija i dodaje da Perovićeva nastavlja tendenciju novog talasa crnogorskog filma koji se okreće urbanim temama na osoben način, koristeći potencijal domaćeg glumišta. Žiri je odluke doneo jednoglasno, a kako je na izjavio Zafranović, presuđivale su nijanse. Kao poseban kvalitet žiri pozdravlja novu koncepciju festivala, koji je fokusiran na najznačajniji segment filma - režiju, i njegovu otvorenost prema regionu, ističući visoke domete i ujednačenost selekcije, što bi moralo da se postavi kao imperativ festivala i ubuduće.
Tuesday, August 05, 2008
DOBA CITATA
Doba Nevinosti je uvučeno u polemiku oko situacije sa niškim festivalom kroz citat u današnjim Večernjim Novostima. Šteta je što nam se nisu obratili da im damo jednu detaljniju analizu od ove već su objavili samo kratku reakciju koja je primerenija blogu nego uglednom dnevniku kao što su Novosti. No, šta je tu je.
Monday, August 04, 2008
BAJIĆ PROTIV DILETANATA
Reditelj filma NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, Veliki Drugi beogradske filmske škole, Darko Bajić, napisao je pismo u kome ima obraza da nekoga napada zbog diletantizma.
Diletantizam u punom sjaju!
Darko Bajić
POLEMIKA o srpskom filmu poslednjih decenija inspirisana je, izgleda, našim traganjem za vrednostima i identitetom. Da li su potrebni festivali? Da li su potrebni bioskopi? Da li je potreban film? Da li smo mi u stvari vredni filma? Da li srpski film poseduje kvalitet da bi uopšte bio vrednovan? I da li, shodno tome, treba (prestati) snimati filmove u Srbiji, da ih niko ne bi mrzeo?
Nisam, dakle, bio iznenađen zvaničnom izjavom selektorske komisije za predžiriranje 43. festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu: Selekciona komisija je konstatovala da je "produkcija po kvalitetu i kvantitetu ispod proseka, te da je aktuelna godina krizna za srpsku kinematografiju". Naizgled ništa novo, otkako znam za sebe, oni koji ne snimaju filmove tvrde da je srpska kinematogarfija u krizi i da joj pomoći nema sve dok oni ne stvore neko remek delo. Ali, da ovo bude zvanična izjava festivala pred njegovo otvaranje, to je novitet vredan pažnje.
Ovom izjavom selektorska komisija za predžiriranje izvršila je samoubistvo. Ako je kvalitet filmova toliko loš zašto su svi prošli selekciju i zašto je festival produžen za još jedan dan, a zna se da je godinama program bio popunjavan i TV formama zbog malog broja filmskih ostvarenja (četiri do pet filmova). Ako je ovo bio samo slogan za samoubijanje festivala, odličan je za kampanju na svim medijima, za samoubijanje broja gledalaca, inače sjajne niške publike. Dakle, selektorska komisija za predžiriranje je ovom diletantskom izjavom i svojim postupcima poslala nedvosmislenu poruku Ministarstvu kulture, gradu Nišu i FCS, i svim filmskim radnicima da ne treba da učestvuju, dolaze i gledaju propalu srpsku kinematografiju. Kako će budući žiri oceniti, a "bogami i stići" da pogleda filmove ispod kvalitativnog i kvantitativnog proseka. Da li je to uopšte vredno truda? Da li je uopšte vredno truda glumiti, stvarati, producirati, a na kraju i gledati takve filmove?
E, gospodo diletanti, sada je dosta! U filmu "Na lepom plavom Dunavu" 18 glumaca je ostvarilo sjajne uloge. Poštujući njihovu posvećenost i vrhunsko umeće, povlačim ovaj film sa 43. festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu. Izvinjavam se sjajnoj niškoj publici i obećavam joj veliku premijeru sa svim akterima filma. Da li je već jednom red da Ministarstvo i FCS uzmu u zaštitu srpski film i njegovu produkciju od diletanata na raznim nivoima? Da pomogne izgradnju novih bioskopa, da osavremeni festivale (svetli primer "Sinema siti") i privuče interesovanje publike i stranih producenata i kritičara (festivali u okruženju sa svetskim rejtingom). Da od "pomoći kinematografiji" koja ne prelazi od nula do 20 odsto cene filma, to preraste u ozbiljan budžetski program, obnavljanjem tehničke baze, nagrađivanjem kvaliteta filma, promocijom srpskog filma u svetu, filmskim izdavaštvom, rešavanjem statusa umetnika i vraćanjem dostojanstva filmskim radnicima koji se decenijama odriču svega, pa čak i svojih honorara, i time povrati barem dostojanstvo i pravo da njihov rad bude adekvatno vrednovan. Jer ako vi ništa ne preduzmete, neprofesionalizam i diletantizam će zavladati našom kinematografijom. Evo izazova za novog ministra kulture i specijalnog savetnika za film predsednika Republike Srbije da korenitim sistemskim promenama, adekvatnim budžetom i donošenjem novog zakona o kinematografiji omoguće domaćim autorima i producentima da od siromašnih beležnika na filmskoj traci, prerastu u stvaraoce sa vizijom i maštom da u svet pošalju, novu sliku Srbije. Koliko je to važno možda najviše govori i činjenica da je film redak bastion slobodnog mišljenja i autorske vizure (dokument o nama samima) u vremenu ataka medija nalik na orvelovsko predskazanje. I na kraju, kome je još u ovoj novoj Srbiji potrebna mržnja? Osvetnicima, diletantima i onima koji se plaše suočavanja sa samim sobom, svojom nesposobnošću ili svojim talentom.
Očigledno je da posle potpunog fijaska svog filma NA LEPOM PLAVOM DUNAVU koji samo na opskurnom novosadskom festivalu može da dobije nagradu, ponovo prebacuje svoj rad na plodno političko tlo borbe za spas srpskog filma. Međutim, čak i unutar ovog pisma jasni su obrisi potpuno pogrešnog doživljaja filma. Prvo, to da je srpski film oduvek bio u krizi nije ništa umišljeno nego je sasvim tačno ako imamo u vidu da je reč o jednoj subvencionisanoj kinematografiji čija je gledanost imala veliku amplitudu a uspesi na festivalima su se dešavali u mahovima. To što je sada ta kriza izraženija nego ikad ne znači da je srpski film u bilo kom trenutku bio jedna uspešna i bezbrižna industrija.
Zatim podela na one koji snimaju i na one koji ne snimaju filmove je krajnje maliciozna imajući u vidu da je i sam Bajić proveo čitavih sedam godina bez filma pa ga u tom periodu niko nije diskvalifikovao zbog toga što ne snima film nego je i dalje predavao režiju na FDU i predstavljao se kao filmski reditelj. Kada se pogleda srpski film, sigurno je da su značajan deo problema upravo oni koji snimaju filmove, a najbolji primer upravo može biti naslov NA LEPOM PLAVOM DUNAVU.
Besramna priča o filmskim radnicima koji se odriču svojih honorara, od nekoga ko je poznat po tome da se tih honorara odriče u njihovo ime i ne isplaćuje ih, i to na visokobdužetnim filmovima, predstavlja poseban šamar svim onim ljudima koji su sa puno entuzijazma i istinskog odricanja radili niskobudžetne srpske filmove i pokušavali da snime nešto kako bi se izrazili a ne zato što im je neki ološ poklonio pare na Konkursu i proglasio ih umetnicima.
U tom smislu, smatramo da je sajajn potez to što je Komisija rekla da kvalitet filmova nije na visokom nivou, i očigledno je to prvi korak da se ova užasna tragedija u kojoj svi mi statiramo protiv svoje volje privede svom poslednjem činu. Odavno oligarsi ne snimaju filmove koji služe za gledanje. Uostalom, i ovo pismo najviše strahuje od mogućnosti da se "prekine sa snimanjem filmova" i podsmeva se ideji "remek dela koje bi spasilo srpski film". Njima filmovi služe kako bi tokom snimanja proneverili neki novac i njihovo prikazivanje više nije ni važno. NA LEPOM PLAVOM DUNAVU je prvi film koji je osvestio taj koncept na koji mi upozoravamo još od davne 2002. godine. Umesto da bude srećan što neko uopšte hoće da vrti ovo njegovo smeće, Bajić napada nedužne ljude i dovodi ih nezasluženo u neprijatnosti.
Saturday, August 02, 2008
POVRATAK U BUDUĆNOST
Doajen srpske kritike, Milan Vlajčić, obratio se u Blicu javnosti, kako bi sa nama podelio svoje utiske o filmu Henkok. Iako je ova rubrika osmišljena tako da se u njoj piše o odgledanom filmu, iz priloženog je jasno da je g. Vlajčić uzeo sebi slobodu da osveži koncept i piše o filmu koji nije odgledao. Izgleda da iskusnom kritičarskom peru kakav je gospodin Vlajčić, za dobru kritiku sam film više nije potreban. Uprkos svemu, tekst je veoma zanimljiv, tako da sa nestrpljenjem iščekujemo onaj koji će napisati kad odgleda film.
Skitnica/supermen
Početkom leta, po pravilu, iz Holivuda pristižu spektakularne priče o superjunacima, čudotvorcima, čuvenim likovima iz stripova na kojima su odrasle generacije. "Henkok" pripada tom redu dela, ostvarenih moćnom filmskom tehnologijom i uz najveće filmske zvezde. Početno osveženje je u činjenici da je glavni junak Džon Henkok (Vil Smit) protuva sa društvenog dna koga vidimo kako, musav i s bocom alkohola, spava na klupi u parku s musavom vunenom kapom na glavi. Ubrzo nam otkriva i to da ima natprirodne moći supermena, da poput svog prethodnika ili Betmena pritiče u pomoć ugroženima kako bi se obračunao s nasilnicima, ali posle njegovih podviga ostaju velike materijalne štete. Građani Los Anđelesa ga zbog toga ne vole.
Po scenariju Vinsenta Ngoa i Vinsa Giligera, reditelj Piter Berg nas uvodi u komediju na ivici parodiranja modela superjunaka. Henkok spasava čoveka čiji se auto zaglavio na železničkim šinama, ali zato cela kompozicija završi kao gomila otpadaka. vek kome je spasao život Rej Embri (Džejson Bejtmen) spretan je u gradnji javnog imidža svojih mušteija i odvodi Henkoka svojoj kući, pruža mu priliku da promeni građanski izgled. Uzgred, Rej je oženjen lepom Meri (oskarovka Šarliz Teron) na koju Henkok ostavlja snažan utisak. Negde na polovini filma, menja se komički smer, počinjemo da doznajemo prošlost junaka (sa daleke zvezde, kao Supermen), a novi melodramski tonovi kao da pripadaju drugom filmu. Pojavljuje se novi, zli junak sa supermenskim moćima i Henkok ima nevolja kako da izađe na kraj . Velika holivudska zvezda Vil Smit igra naslovnog junaka sa oprobanim šarmom, ali i to ima svoje granice. Šarliz Teron je suviše lepa da bi se uklopila u kožu frustrirane malograđanske domaćice. Džejson Bejtmen je odličan, ali svi ti likovi se ne uklapaju zajedno. Na kraju, nisam bio siguran šta se i zašto dogodilo.
Skitnica/supermen
Početkom leta, po pravilu, iz Holivuda pristižu spektakularne priče o superjunacima, čudotvorcima, čuvenim likovima iz stripova na kojima su odrasle generacije. "Henkok" pripada tom redu dela, ostvarenih moćnom filmskom tehnologijom i uz najveće filmske zvezde. Početno osveženje je u činjenici da je glavni junak Džon Henkok (Vil Smit) protuva sa društvenog dna koga vidimo kako, musav i s bocom alkohola, spava na klupi u parku s musavom vunenom kapom na glavi. Ubrzo nam otkriva i to da ima natprirodne moći supermena, da poput svog prethodnika ili Betmena pritiče u pomoć ugroženima kako bi se obračunao s nasilnicima, ali posle njegovih podviga ostaju velike materijalne štete. Građani Los Anđelesa ga zbog toga ne vole.
Po scenariju Vinsenta Ngoa i Vinsa Giligera, reditelj Piter Berg nas uvodi u komediju na ivici parodiranja modela superjunaka. Henkok spasava čoveka čiji se auto zaglavio na železničkim šinama, ali zato cela kompozicija završi kao gomila otpadaka. vek kome je spasao život Rej Embri (Džejson Bejtmen) spretan je u gradnji javnog imidža svojih mušteija i odvodi Henkoka svojoj kući, pruža mu priliku da promeni građanski izgled. Uzgred, Rej je oženjen lepom Meri (oskarovka Šarliz Teron) na koju Henkok ostavlja snažan utisak. Negde na polovini filma, menja se komički smer, počinjemo da doznajemo prošlost junaka (sa daleke zvezde, kao Supermen), a novi melodramski tonovi kao da pripadaju drugom filmu. Pojavljuje se novi, zli junak sa supermenskim moćima i Henkok ima nevolja kako da izađe na kraj . Velika holivudska zvezda Vil Smit igra naslovnog junaka sa oprobanim šarmom, ali i to ima svoje granice. Šarliz Teron je suviše lepa da bi se uklopila u kožu frustrirane malograđanske domaćice. Džejson Bejtmen je odličan, ali svi ti likovi se ne uklapaju zajedno. Na kraju, nisam bio siguran šta se i zašto dogodilo.